ANEM :: Monitoring medijske scene http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/rss.html Lista vesti sr http://anem.rs/img/logo.png ANEM :: Monitoring medijske scene http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/rss.html ŠEZDESET SEDMI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17865/%C5%A0EZDESET+SEDMI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA+++.html MEDIJSKA SCENA SRBIJE U DECEMBRU 2015. Sloboda izražavanja - Predmet analize u ovom izveštaju su: seksistički skandal ministra odbrane, ocene međunarodnih organizacija o stanju medijskih sloboda

MEDIJSKA SCENA SRBIJE U DECEMBRU 2015.

Sloboda izražavanja - Predmet analize u ovom izveštaju su: seksistički skandal ministra odbrane, ocene međunarodnih organizacija o stanju medijskih sloboda u Srbiji i Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije koji se bavi mogućim uticajem institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga.

Implementacija zakona - Zakon o javnom informisanju i medijima: analiziran je postupak dodele sredstava na javnom konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u Gradu Beogradu, a s tim u vezi i mogući načini za rešavanje problema u oblasti projektnog sufinansiranja; Izveštaj se bavi i pitanjem informisanja na manjinskim jezicima, nedostacima u regulativi i načinima za kvalitetno rešenje tog pitanja. Zakon o elektronskim medijima: Izveštaj se bavi problemom koji je kompromitovao i odužio postupak izbora dva kandidata za mesto u Savetu Regulatornog tela za elektronske medije, a koji bi trebalo da budu izabrani od strane udruženja koja se bave zaštitom dece i slobodom izražavanja; predmet analize su i Nacrt predloga strategije razvoja medijskih usluga i Nacrt uputstva koje se odnosi na vreme emitovanja rijalitija prisilnog okruženja.

U delu Izveštaja koji se odnosi na usvajanje novih zakona, autori pravno analiziraju predložene izmene Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, ukazujući na probleme koji mogu nastati njihovim usvajanjem.

Rad nadležnih tela, organa i organizacija - Zaštitnik građana: predmet razmatranja autora Izveštaja su nezakonitosti u postupanju Komunalne policije grada Beograda prema novinarskoj ekipi portala Istinomer, koje je Zaštitnik građana utvrdio u postupku kontrole, i preporuke koje je tim povodom dao Komunalnoj policiji. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti: u Izveštaju je razmatran i rezultat postupka kontrole koji je Poverenik sproveo u psihijatrijskoj klinici „Laza Lazarević", a u vezi sa neovlašćenim objavljivanjem podataka iz te klinike u programu TV Pink .

Proces digitalizacije - Povodom odluke Regulatornog telo za elektronske medije da se pokrajinski javni servis više ne emituje iz alotmenta Avala, u Izveštaju se ukazuje na probleme koje takva odluka  može proizvesti u praksi.

Proces privatizacije - U ovoj oblasti su analizirani proces likvidacije JP Tanjug i status dozvola medija koji nisu privatizovani do 31. oktobra 2015. godine.

Zaključak Izveštaja sadrži najvažnije nalaze autora o medijskoj situaciji u Srbiji u decembru 2015, i zaključak kojim ukazuju na uočene suštinske probleme u medijskom sektoru.

Šezdeset sedmi Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

 

Izradu ovog Izvestaja podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju, kroz Fond Malih projekata, ali stavovi izneti u njemu nisu nužno i stavovi Švajcarske kancelarije za saradnju, već pripadaju isključivo autorima Izveštaja.    

]]>
Sun, 31 Jan 2016 04:38:03 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17865/%C5%A0EZDESET+SEDMI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA+++
ŠEZDESET ŠESTI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17864/%C5%A0EZDESET+%C5%A0ESTI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html NOVEMBAR 2015 - MEDIJSKA SCENA SRBIJE Sloboda izražavanja - Povodom obeležavanja međunarodnog Dana zaštite novinara, 2. novembra, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je saopštilo zabrinja

NOVEMBAR 2015 - MEDIJSKA SCENA SRBIJE

Sloboda izražavanja - Povodom obeležavanja međunarodnog Dana zaštite novinara, 2. novembra, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je saopštilo zabrinjavajuće podatke, kojim ono raspolaže, o broju napada na novinare u Srbiji u 2014. i 2015. godini. Od novembarskih napada i pritisaka na novinare, u Izveštaju su pravno analizirani slučajevi: ugrožavanja sigurnosti novinarke „Blica" Milice Ivanović, nova „intervencija" Komunalne policije prema novinarima, i bizaran slučaj „pritvaranja" novinarske ekipe „Politike" od strane privatnog lica. U istom periodu napadnuta je i ekonomska forenzičarka i član Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović, a došlo je i do otkazivanja promocije knjige „Vučić i cenzura" u Nišu, koje upućuje na novu potvrdu „čiling efekta" ne samo u medijima nego i u budžetski finansiranim ustanovama, kao što su to javne biblioteke. U Izveštaju je stručno komentarisan i Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu koji konstatuje da nije bilo napretka u oblasti medijskih sloboda i navodi razloge za takvu ocenu. Sudski postupci - Izveštaj obrađuje presudu Višeg suda u Beogradu u sporu koji je vođen po tužbi Marijana Rističevića, poslanika SNS-a u Narodnoj skupštini, protiv RDP B92, za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda.

Implementacija zakona - Zakon o elektronskim medijima: autori se i u ovom izveštaju bave pitanjem političkog oglašavanje van predizborne kampanje i nastavkom polemike povodom odluke Regulatornog tela za elektronske medije da ne pokrene postupak protiv televizija koje su direktno prenosile javni događaj SNS-a; bave se i postupkom izbora kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Zakon o javnim medijskim servisima: obrađene su nove kontroverze oko finansiranja javnih medijskih servisa, kao i postupak za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove RTS.

U delu Izveštaja koji se odnosi na usvajanje novih zakona, autori se bave Nacrtom zakona o autorskom i srodnim pravima i ukazuju na moguće probleme zbog najavljenog izostanka javne rasprave o izmenjenom Nacrtu.

Rad nadležnih tela, organa i organizacija - Regulatorno telo za elektronske medije (REM)- u Izveštaju je data pravna analiza Preporuke o vremenu emitovanja rijalitija „prisilnog okruženja"; Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - analiziran je slučaj neovlašćenog objavljivanja podataka o zdravstvenom stanju lica A.K. u medijima, povodom kog je Poverenik pokrenuo postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Klinici za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević".

Proces privatizacije - Autori Izveštaja se bave slučajem „Tanjug".

U Zaključku Izveštaja, autori sumiraju svoje nalaze i daju zaključak o medijskoj situaciji u Srbiji u novembru 2015.

Šezdeset šesti Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

 

Izradu ovog Izvestaja podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju, kroz Fond Malih projekata, ali stavovi izneti u njemu nisu nužno i stavovi Švajcarske kancelarije za saradnju, već pripadaju isključivo autorima Izveštaja.   

]]>
Sun, 31 Jan 2016 03:34:41 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17864/%C5%A0EZDESET+%C5%A0ESTI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
ŠEZDESET PETI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17862/%C5%A0EZDESET+PETI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html OKTOBARSKA MEDIJSKA SCENA SRBIJE (2015) Sloboda izražavanja - U oktobru je zabeležen veliki broj posrednih i neposrednih pritisaka na novinare i medije, od kojih neki potiču i od nadležnh državn

OKTOBARSKA MEDIJSKA SCENA SRBIJE (2015)

Sloboda izražavanja - U oktobru je zabeležen veliki broj posrednih i neposrednih pritisaka na novinare i medije, od kojih neki potiču i od nadležnh državnih organa, a u Izveštaju su obrađeni sledeći slučajevi: dva slučaja u kojima su pripadnici Komunalne policije onemogućili novinarima da rade svoj posao -  ekipi Istinomera, uskraćujući im pravo da naprave prilog na mestu koje su oni odabrali, i ekipi Mreže za istraživanje kriminala i korupcije - Krik, oduzimajući im opremu za rad i brišući snimke; slučaj „Telepromter", u kojem je postavljeno pitanje prava novinara na zaštitu izvora informacije; slučaj netransparentne smene urednika kulturne rubrike u dnevnom listu „Magyar Szo", koji otvara pitanje obezbeđivanja uređivačke autonomije budžetski finansiranih manjinskih medija; slučaj pritiska vladajuće stranke na javni servis RTS nakon gostovanja Zorana Panovića na toj televiziji. Od sudskih postupaka u Izveštaju su stručno komentarisani: postupak koji se vodi povodom krivične prijave RDP B92, po osnovu člana 387. KZ, protiv Pokreta „Naši", a zbog objavljivanja spiska navodnih Srbomrzaca; presuda Višeg suda u Beogradu, u slučaju Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS-a, protiv novinara Nikole Radišića i RDP B92, u kojoj je potvrđen stav da se vrednosni sudovi" ne mogu dokazivati i da novinar nije dužan da se strogo drži pravnih kategorija prilikom izveštavanja.

Implementacija zakona - Zakon o javnom informisanju i medijima: autori Izveštaja se bave uočenim problemima u primeni pravila o projektnom sufinansiranju, ukazujući na njihov uzrok. Zakon o elektronskim medijima: obrađeno je pitanje političke promocije van  predizborne kampanje, u kontekstu direktnog prenosa obeležavanja godišnjice osnivanja vladajuće SNS, kao i postupanje Regulatornog tela za elektronske medije (u tom slučaju, a komentarisani su i postupak izbora kandidata za članove Saveta REM-a, i umrežavanje medijskih usluga, odnosno određenih TV i radio stanica. Zakon o javnim medijskim servisima: povodom javnih rasprava koje su oba javna servisa sprovela o svojim programskim sadržajima, u Izveštaju je ukazano na ulogu Programskih saveta javnih servisa, i na druge aspekte transparentnosti rada javnih servisa koji takođe moraju biti ostvareni.

U delu Izveštaja koji se odnosi na usvajanje novih zakona, autori konstatuju da nije bilo značajnih aktivnosti u tom pogledu, osim što je najavljeno da će se Predlog zakona o oglašavanju uskoro naći u skupštinskoj proceduri.

Rad nadležnih tela, organa i organizacija - Regulatorno telo za elektronske medije (REM)- u Izveštaju se analizira slučaj medijske hajke TV Happy na predsednicu Privrednog suda u Pančevu, i postupanje REM-a u tom slučaju; Savet za štampu i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti - povodom spornog teksta o migrantima u „Informeru", Savet i Poverenica su različito ocenili pisanje novinara s aspekta povrede profesionalnih i pravnih pravila koja se odnose na zabranu diskriminacije, čime se autori bave u Izveštaju.

Proces privatizacije - Autori Izveštaja konstatuju završetak procesa privatizacije medija prodajom kapitala i komentarišu situaciju u toj oblasti.

U Zaključku Izveštaja, sumirajući svoje nalaze o medijskoj situaciji u Srbiji u oktobru 2015, autori ukazuju na ono što je obeležilo medijsku scenu u tom mesecu.

Šezdeset peti Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

 

Izradu ovog Izvestaja podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju kroz Fond Malih projekata, ali stavovi izneti u njemu nisu nužno i stavovi Švajcarske kancelarije za saradnju, već pripadaju isključivo autorima Izveštaja.  

]]>
Sat, 30 Jan 2016 02:31:15 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17862/%C5%A0EZDESET+PETI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
ANEM održao okrugli sto „Efekti primene medijskih zakona i dalje smernice za medijsku reformu http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17860/ANEM+odr%C5%BEao+okrugli+sto+%E2%80%9EEfekti+primene+medijskih+zakona+i+dalje+smernice+za+medijsku+reformu.html     Asocijacija nezavisnih elektronskih medija je, 29. januara 2016. godine, održala u Beogradu okrugli sto o efektima dosadašnje primene medijskih zakona, od njihovog usvajanja

 

 

 

 

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija je29. januara 2016. godine, održala u Beogradu okrugli sto o efektima dosadašnje primene medijskih zakona, od njihovog usvajanja u avgustu 2014. godine. 

Skup je imao za cilj da okupi predstavnike medijskih i novinarskih udruženja, akademske zajednice, civilnog društva, nadležnih organa i drugih zainteresovanih strana, koji bi u međusobnoj razmeni mišljenja mapirali dosadašnje efekte medijskih zakona, i predložili smernice i preporuke za izmenu regulative i prakse, kako bi se na adekvatan način ispunili ciljevi koje je postavila Medijska strategija iz 2011. godine.

Uvodničari skupa su bili: Milorad Tadić, predsednik ANEM-a; advokat Slobodan Kremenjak, stručnjak za medijsko pravo i član pravnog tima ANEM-a; dr Jovanka Matić, medijski ekspert; profesor dr Rade Veljanovski, medijski ekspert; Miloš Rajković, član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Zaključke i smernice je formulisao i prezentovao advokat Miloš Stojković, stručnjak za medijsko pravo i član pravnog tima ANEM-a.

Na skupu je apostrofirano:

  • da je u 2015. godini evidentan povratak medijske zajednice i stručne javnosti „u reaktivni mod", te da se borba za medijsku reformu svodi na reakcije na negativne pojave, putem saopštenja, bez rasprave i predlaganja rešenja;
  • da dosadašnji problemi u ostvarivanju ciljeva medijske politike nisu posledica samo nedostataka pravne regulative, nego i ekonomskog okruženja u kojem posluju mediji, načina njihovog (netransparentnog) finansiranja, kao i suštinskog nepostojanja političke volje da se medijska reforma sprovodi;
  • da se odredbe o projektnom sufinansiranju, iako ima i primera dobre prakse (poput konkursa Ministarstva kulture i informisanja), svode na to da se pravna forma projektnog sufinansiranja zloupotrebljava da bi se nastavila praksa netransparentnog finansiranja „podobnih" medija;
  • da su se odredbe o medijskoj koncentraciji fokusirale na koncentraciju medijskog vlasništva, a potpuno zanemarile koncentraciju medijskog sadržaja, što je ključno u kontekstu ostvarivanja ciljeva medijskog pluralizma i standard je u Evropskoj uniji;
  • da implementacija odredaba o transparentnosti vlasništva nad medijima nije ostvarila svrhu, jer su građani, na osnovu dostupnih podataka u Registru medija onemogućeni da saznaju da li konkretnom mediju treba da veruju ili ne;
  • da su zakonske odredbe, uključujući tu i odredbe zakona koji uređuju položaj nosilaca javnih ovlašćenja, loše rešile pitanje položaja nezavisnog regulatornog tela (REM), počevši od načina izbora za članove Saveta, preko nezavisnosti izvora finansiranja, do primenjivanja propisa o državnim službenicima na zaposlene u REM-u i nepostojanja adekvatnih ovlašćenja i mera koje stoje na raspolaganju ovom telu;
  • da je način finansiranja javnih medijskih servisa najslabija karika medijske reforme, da pretplata nije trebalo da bude ukidana ni privremeno, jer se u implementaciji zakona pokazalo da se ona u praksi jako teško vraća, kao i da se sami medijski servisi nisu založili za ostvarivanje sopstvenog nezavisnog načina finansiranja;
  • da se implementacija odredaba o transparentnosti rada javnih medijskih servisa (JMS) svodi na održavanje javnih rasprava koje služe samo za to da se formalno ispuni obaveza iz zakona, a suštinski nedostaje prava komunikacija građana i organa javnih medijskih servisa, tim pre što organ koji bi morao da bude „spona" između građana i organa upravljanja (Programski savet) nije nezavisan i ne čini nikakav element eksterne kontrole, budući da je i sam deo strukture organa JMS;
  • da je privatizacija jako loše sprovedena, da dodeljivanje nesrazmerno velikih sredstava na osnovu projektnog sufinansiranja pojedinim privatizovanim medijima produbljuje sumnju da su novi privatni vlasnici to postali zahvaljujući javnom novcu, da bi se kupio „politički uticaj";
  • da JP novinska agencija Tanjug nastavlja sa radom kao novinska agencija, iako je shodno Zakonu o javnom informisanju i medijima njeno pravo za obavljanje medijske delatnosti prestalo 31. oktobra 2015. godine, te je praktično "piratski" medij.

Na kraju skupa su formulisane preporuke za prevazilaženje uočenih nedostataka u medijskoj regulativi i praksi.

U tom smislu, naročito je apostrofirano da je neophodno: 

  • ponovno aktiviranje medijske i akademske zajednice, civilnog društva i samih građana i obnavljanje kanala komunikacije sa nadležnim organima i predstavnicima vlasti, a u cilju pronalaženja konstruktivnih rešenja za prevazilaženje nagomilanih problema u medijskom sektoru;
  • prevazilaženje problema netransparentnog oglašavanja svih javnih entiteta, propisivanjem pravila koja će urediti javno oglašavanje;
  • dopuniti pravila o projektnom sufinansiranju, kako bi se ostvarila njegova svrha - ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja;
  • dopuniti pravila o medijskoj koncentraciji tako da obuhvate i regulaciju koncentracije programskih sadržaja;
  • omogućiti u Registru medija istinsku transparentnost podataka o novčanim tokovima, naročito u odnosu na davanja medijima od strane javnih entiteta, kako bi se građanima omogućilo da steknu pravu sliku o kredibilitetu medija;
  • razmatranje položaja nezavisnih regulatornih tela u pravnom poretku Srbije na način da oni istinski budu organi nezavisne regulacije, a ne organi državne uprave, odnosno da se suštinski obezbedi njihova organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost, budući da je nezavisni regulator garant medijskih sloboda u oblasti elektronskih medija;
  • obezbediti da javni servisi budu istinski reprezenti interesa građana, a ne interesa poliičkih, ekonomskih i drugih centara moći;
  • preispitati privatizacije medijskih kuća u kojima postoji mogućnost „kupovine političkog uticaja", a naročito utvrditi zašto kupci medija nisu ispoštovali svoje finansijske obaveze koje se odnose na uplate rata i polaganja bankarskih garancija;
  • pokrenuti nadzorne mehanizme kako bi se utvrdilo na koji način JP Novinska agencija Tanjug i dalje obavlja medijsku delatnost, iako je formalno to pravo izgubila nakon 31. oktobra 2015. godine.

ANEM će zaključke debate i preporuke javno objaviti i uputiti nadležnim ministrstvima, upravama, regulatornim telima i medijskim i novinarskim udruženjima, u nadi da će svako dati svoj doprinos u cilju prevazilaženja uočenih problema i nastavka reforme medijskog sektora, a naročito zbog činjenice da je neophodno formulisati novu medijsku politiku nakon isteka važenje Medijske strategije. 

 

Realizaciju ovog skupa podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju, kroz Fond Malih projekata.
Stavovi izneti na skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Švajcarske kancelarije za saradnju. 

 

]]>
Fri, 29 Jan 2016 20:31:37 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17860/ANEM+odr%C5%BEao+okrugli+sto+%E2%80%9EEfekti+primene+medijskih+zakona+i+dalje+smernice+za+medijsku+reformu
PREDSTAVLJENA MONITORING PUBLIKACIJA XII! http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17856/PREDSTAVLJENA+MONITORING+PUBLIKACIJA+XII%21.html     ANEM je svoju Monitoring Publikaciju XII javno predstavio na dvanaestom monitoring okruglom stolu, koji je održan 23.12.2015. u Beogradu. Okrugli sto je organizovan u okviru

 

 

 

 

ANEM je svoju Monitoring Publikaciju XII javno predstavio na dvanaestom monitoring okruglom stolu, koji je održan 23.12.2015. u Beogradu. Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji", koji ANEM uspešno sprovodi već šest i po godina, a u 2015. godini uz podršku Švajcarske kancelarije za saradnju, kroz Fond Malih projekata. Na događaju je učestvovalo oko 40 predstavnika medija i medijskih/novinarskih udruženja, nevladinih organizacija, nadležnih organa, međunarodnih organizacija i donatora, kao i druge zainteresovane strane.

Okrugli sto je vodio Milorad Tadić, predsednik ANEM-a. On je ukratko predstavio projekat ANEM-a i dosadašnje rezultate, kao i sadržaj Monitoring Publikacije XII.

Publikaciju su predstavili autori tekstova: docent dr Jovo Bakić, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu (tekst: „Uloga medija u razvoju slobode misli i stvaranju odgovorne javnosti"); prof. dr Snježana Milivojević, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu (tekst: „Javni interes u oblasti javnog informisanja"); advokat Slobodan Kremenjak (tekst: „Godinu dana sa Pravilnikom o sufinansiranju projekata - sumiranje rezultata"); advokat Miloš Stojković (tekst: „Integrativni procesi u medijskom sektoru Srbije: Da li je medijska koncentracija nova vrednost medijske scene?"). Nakon prezentacije Publikacije, učesnici skupa su diskutovali o pitanjima koja su relevantna za teme koje su obrađene u tekstovima autora.

Uloga medija u razvoju slobode misli i stvaranju odgovorne javnosti

Docent dr Jovo Bakić je govorio o važnosti uloge medija u demokratskom društvu. Prema njegovim rečima, zadatak medija je da rade u interesu javnosti, da budu agenti građana, da razotkrivaju sve tajne interese, posebne i privatne, koji se ostvaruju na uštrb interesa građana i javnosti. Mediji su posrednici između javnosti i različitih društvenih delatnika. U idealnom demokratskom društvu interakcija između razlčitih društvenih poslenika, medija i javnosti tekla bi nesmetano, pa bi građani, zahvaljujući odgovornom delanju medija, imali uvid u sve što se dešava u društvu, sve bi bilo javno, svaki građanin bi imao sve elemente za prosuđivanje o tome koji su njegovi interesi i na koji način da ih ostvari. Međutim, demokratije danas bliže su oligarhijama, u antičkom smislu reči, čak i u SAD - interesi korporacija su najbitniji, a političari i mediji su u dobroj meri u njihovoj službi. Na poluperiferiji kapitalističkog sistema, gde se mi nalazimo, situacija je još gora - postoji sprega autoritarne vlasti i oligarhijskih struktura, što znači da imate simulaciju demokratije, gde zapravo višestranački sistem služi kao ikebana, naveo je Bakić. Građani „uživaju" u „srećnim" i „ružičastim" televizijama, zaglupljuju se rijaliti programima i intelektualno i moralno otupljuju. Tabloidi prenose ono što se dešava u rijalitima programima, novinari se bave privatnim životima javnih ličnosti, a ne pitanjima koja javnost mora da zna. Međutim, u svakom društvu ima Novinara koji rade u interesu javnosti (zato su sa velikim N), a u Srbiji su primer za to: Brankica Stanković, Olja Bećković i Danica Vučenić. Nažalost, to javnost nije prepoznala i nije ih zaštitila kada su zbog odgovornog vršenja svoje profesije, u interesu javnosti, bile ugrožene. To znači da javnost nije odgovorna prema sebi i da nije zrela, jer ne brani one koji brane interes javnosti, naveo je Bakić.

Ako nema profesionalnih novinara i hrabrih medija, postojaće intelektualno i moralno otupela javnost, a bez zrele i odgovorne javnosti, kao i bez profesionalnih novinara i hrabrih medija, ne možete imati demokratsko društvo, zaključio je Bakić.

Javni interes u oblasti javnog informisanja

Prof. dr Snježana Milivojević je govorila o dva važna pitanja koja su u vezi sa javnim interesom u oblasti javnog informisanja.

Prvo pitanje se tiče paradoksa - da imamo nikad bolje zakone, a da su mediji nikad lošije ocenjeni, o čemu govore brojni međunarodni izveštaji. Te ocene o drastičnom padu medijskog kvaliteta i medijskih sloboda dolaze iz istih krugova koji hvale medijske zakone, što sve čini mnogo dramatičnijim. Milivojević je navela da poslednji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ukazuje na to da se sve pohvale koje stižu medijima odnose na poglavlje 10 - na medije kao komercijalne institucije (autorska prava, digitalizacija i sl.), dok se sve kritike tiču poglavlja 23, koje se, između ostalog, bavi medijskim slobodama i medijskim kvalitetom. Iz toga se može zaključiti da mediji postaju sve bolji kao industrija, sve bolji svojim vlasnicima, a sve gori kada je reč o nama  građanima, u oblasti u kojoj oni funkcionišu kao društvena institucija, što nije u redu, naglasila je Milivojević. Set medijskih zakona oglasio je „drugi talas" medijske tranzicije koji je fokusiran na izgradnju medijskog tržišta, na kom politički oslobođeni mediji treba da funkcionišu kao samostalne i samoodržive institucije. Tome treba da posluže privatizacija medija, relaksiranje pravila o medijskoj koncentraciji, tj. pravila o medijskoj konsolidaciji. Međutim, privatizacija medija je skandalozno vođena i devastirala je medijski pejzaž, ocenila je Milivojević. Cilj tog procesa je bio svojinska transformacija, proces promene vlasništva i transformacija - drugačiji način funkcionisanja medija, a ovde se to svelo na to ko će šta da kupi i ko je čiji vlasnik, kako rasporediti interesnu teritoriju po partijskoj liniji i sačuvati klijentelističku strukturu, da bi ti novi vlasnici mogli da imaju lak pristup državnoj pomoći i drugim javnim resursima koji se onda politički kanališe. Sve ukazuje na to da ishod svojinske transformacije neće biti boljitak za građane i da se Srbija pridružila grupi centralno-evropskih država u kojima se pokazalo da je verovanje da je „slobodno tržište jednako slobodni mediji" iluzija. Stoga je centralno pitanje u razgovoru o javnom interesu to kako je moguće da su ti dobri zakoni proizveli to što imamo sada. Očigledno je da nešto nije u redu sa tim zakonima i nad tim nema sleganja ramena ili okretanja glave. Dobili smo medijski sistem koji liči na „mediteranski", koga odlikuju neautonomni mediji, politizovani elektronski mediji, niski stepen čitanosti štampanih medija, visoki stepen klijentelizma i vrlo jaka uloga države u funkcionisanju medija, ovoga puta kroz finansiranje koje ne podleže kontroli, istakla je Milivojević. Ona je ukazala i na to da prvi talas raspodele državne pomoći pokazuje da mnogo toga ovde nije u redu.

Drugo pitanje je definisanje i zaštita javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Tačno je da je Zakon o javnom informisanju i medijima prvi put definisao javni interes, ali se fokusirao samo na javni interes u medijskom sadržaju, a ne i u sferi medijske politike, što je loše. Zakon nije predvideo instrumente koji štite i promovišu javni interes, a to je bilo važno da učini jer nakon svojinske transformacije imamo situaciju da mediji, kao institucije u privatnoj svojini, proizvode robu - informaciju koja je javno dobro, i da su od fundamentalne važnosti za demokratiju i za proces odlučivanja i građansku participaciju. Kako nema tih instrumenata, mi smo svedoci formiranja sistema u kom je kritička uloga medija paralisana, mediji gube svoju nadzornu, kontrolnu funkciju kao institucije javnosti, a javni prostor, u kom oni treba da služe javnom interesu i da ga štite, privatizovan je i blokiran, nad čime treba da se zabrinemo, rekla je Milivojević. Ovoga puta to se dešava uz pomoć zakona, od kojih se očekuje da uvedu red, a oni to ne mogu jer u njima nisu predviđeni instituti za sprečavanje ovakvih dešavanja, zaključila je Milivojević.

Implementacija pravila o projektnom sufinansiranju medija

Advokat Slobodan Kremenjak rekao je da je sada, na isteku prve godine primene modela projektnog sufinansiranja medija, prilika da preispitamo taj proces, da vidimo da li je to ono što smo očekivali ili se to izrodilo u nešto drugo. Iz različitih izvora stižu iste informacije o tome da je bilo mnogo nedostataka u njegovoj realizaciji. Osnovno pitanje je gde je taj novi sadržaj, šta je to inovativno i drugačije što su građani dobili. Novac se daje za isto, a ne za kvalitativno drugačije, ocenio je Kremenjak. On je dodao da nema čarobnog pravilnika koji bi rešio sve probleme medijskog sektora. Zato treba pričati o načinima i mehanizmima za ispravljanje onoga što smo uočili da nije dobro u primeni, rekao je Kremenjak, o tome da li imamo poluge za ispravljanje nedostataka, za rešenja. On je istakao i to da drugi naručuju studije, da prate kakvi su efekti primene propisa, a nedostaci služe za definisanje novih javnih politika. Nama nedostaju mehanizmi za prepoznavanje nedostataka, a to treba da bude temelj za prevazilaženje problema i ispravljanje regulative. Da li je naše ministarstvo naručilo neku studiju o tome da li se to što smo usvojili primenjuje, i kakvi su mehanizmi za otklanjanje nedostataka, upitao je Kremenjak. On je podsetio da se najavljivalo da će ove 2015. godine početi izrada nove Medijske strategije, a ne vidi da se počelo sa radom.

Integracija medija na srpskoj medijskoj sceni

Advokat Miloš Stojković naveo je da je slobodno tržište pretpostavka za to da medijska koncentracija bude pozitivan proces, ali da kod nas to još ne postoji, jer nemamo velika sredstva koja se okreću na tom tržištu (oko 155 miliona evra). Za ta mala sredstva bori se veliki broj medija (oko 1400), pa se postavlja pitanje kako ti mediji opstaju, a odgovor je - zbog drugih izvora finansiranja (državno, tj. javno oglašavanje - oko 800 miliona evra). Cilj medijske koncentracije je da postavi optimalna pravila koja će obezbediti pluralizam izvora i pluralizam informacija, tj. medijskog sadržaja. Koliko se u 2015. godini uspelo, teško se može znati. On je istakao da se primećuju određeni integrativni procesi na medijskoj sceni Srbije, da će liberalizacija pravila koncentracije, neometano umrežavanje medija i digitalizacija neminovno dovesti do smanjenja broja medija, ali da se ne zna da li će to biti kvalitet.

U diskusiji nakon prezentacije Publikacije učesnici su razgovarali o sledećim pitanjima: o medijskoj koncentraciji i o tome koliko su ta pravila u javnom interesu, a koliko zapravo pogoduju velikim medijima koji vode u tabloidizaciju; o rezultatima i nepravilnostima procesa privatizacije koji je doveo do jačanja klijentelizma; o zanemarenoj ulozi građana/javnosti u medijskom sektoru; o izostanku reakcije javnosti na bilo šta što se dešava u medijskom sektoru, i razlozima za to; o problemima u projektnom sufinansiranju i neophodnosti ispravljanja nedostataka u regulativi, naročito o važnosti kontrole i evaluacije trošenja sredstava; o nedostatku standarda koji obavezuju komercijalne medije kada je reč o kvalitetu; o nadležnostima i ograničenim ovlašćenjima Regulatora za kontrolu i jačanje kvaliteta sadržaja; o debati koja se danas u Evropi vodi o sudbini javnih medija, o tome šta je državna pomoć i kako se ona reguliše; o tome da je neophodno sistemsko rešavanje uočenih problema u medijskom sektoru, koje podrazumeva promenu važeće regulative. 

 

Realizaciju ovog skupa podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju, kroz Fond Malih projekata.

Stavovi izneti na skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Švajcarske kancelarije za saradnju . 

]]>
Wed, 13 Jan 2016 23:45:50 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17856/PREDSTAVLJENA+MONITORING+PUBLIKACIJA+XII%21
DVANAESTA MONITORING PUBLIKACIJA ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17828/DVANAESTA+MONITORING+PUBLIKACIJA+ANEMA.html   Dvanaesta specijalizovana publikacija ANEM-a "Pravni monitoring medijske scene u Srbiji"      Dvanaesta Monitoring Publikacija ANEM-a sadrži tekstov

 

 

Dvanaesta specijalizovana publikacija ANEM-a "Pravni monitoring medijske scene u Srbiji"

 

 

 

 

 

 

Dvanaesta Monitoring Publikacija ANEM-a sadrži tekstove koji nude ekspertska objašnjenja važnih medijskih pitanja i mogu doprineti njihovom boljem razumevanju.     

Sadržaj Monitoring Publikacije XII:

  • Uvod (sa sumiranim rezultatima pravnog monitoringa medijske scene u Srbiji u 2015. godini i kratkim prikazom sadržaja Publikacije);

četiri stručna autorska teksta:

  • Godinu dana sa Pravilnikom o sufinansiranju projekata - sumiranje rezultata - autor: Slobodan Kremenjak, advokat (zbog čega je finansiranje medija iz javnih izvora značajno pitanje u Srbiji; kako je regulisano to pitanje; kakvi su rezultati primene pravila o projektnom sufinansiranju; od koga sve zavisi da li će mehanizam projektnog sufinansiranja biti iskorišćen u interesu javnosti);      
  • Integrativni procesi u medijskom sektoru Srbije: Da li je medijska koncentracija nova vrednost medijske scene? - autor: Miloš Stojković, advokat (regulatorna osnova za medijsku integraciju; SBB i Telekom, kao distributeri i pružaoci medijskih usluga; promene vlasničke strukture u RDP B92 - prvi slučaj u kojem je REM utvrđivao da li se radi o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji između dva elektronska medija; Adria Media - prvi slučaj unakrsne koncentracije; privatizacija medija u javnoj svojini; umrežavanje lokalnih medija; mogući pozitivni i negativni efekti integracije na medijskoj sceni);
  • Javni interes u oblasti javnog informisanja - autorka: prof. dr Snježana Milivojević, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu (raskorak između medijske regulative i prakse u Srbiji; karakteristike medijskog sistema u Srbiji sa odlikama 'mediteranskog modela'; javni interes i mediji - 3 različita shvatanja javnog interesa; povezanost javnog interesa i medija; javni interes kao osnov medijske politike);
  • Uloga medija u razvoju slobode misli i stvaranju odgovorne javnosti - autor: docent dr Jovo Bakić, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu (zašto su sloboda misli i stvaranje odgovorne javnosti bitni; zašto je postojanje novinarske profesije nužno; međusobni odnos javnosti i novinara; razlika između profesionalnih novinara i novinara; važnost profesionalnog novinarstva za odgovornu vlast).

i peti tekst:

  • Evropski sud za ljudska prava - Informatori o praksi Suda (izvodi iz Informatora dostupnih na web sajtu tog suda) - kratak prikaz dve presude ovog suda koje se odnose na primenu člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda: prva je doneta u predmetu Haldiman i drugi protiv Švajcarske - 21830/09  (Informator 182, februar 2015.) - predstavka četiri novinara povodom osude zbog tajnog snimanja intervjua sa agentom osiguranja i kasnijeg emitovanja intervjua za potrebe javnog interesa; Sud je ustanovio povredu prava podnosilaca predstavke na saopštavanje informacija; druga je doneta u predmetu Pentikäinen protiv Finske- 11882/10  (Informator 189, oktobar 2015.) - predstavka novinara/fotografa povodom hapšenja i osude zbog nepoštovanja policijskih naredbi tokom demonstracija;Sud je našao da nije bilo povrede prava podnosioca predstavke na slobodu izražavanja.

 

Izradu ove Publikacije podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju kroz Fond Malih projekata, ali stavovi izneti u njoj nisu nužno i stavovi Švajcarske kancelarije za saradnju, već pripadaju isključivo autorima Publikacije.  

]]>
Mon, 21 Dec 2015 22:34:35 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17828/DVANAESTA+MONITORING+PUBLIKACIJA+ANEMA
ŠEZDESET ČETVRTI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17812/%C5%A0EZDESET+%C4%8CETVRTI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html ŠTA SE DEŠAVALO NA MEDIJSKOJ SCENI SRBIJE U SEPTEMBRU 2015: Sloboda izražavanja - Autori Izveštaja ukazuju na nepovoljno okruženje za rad novinara i medija, baveći se sledećim slučajevima: još n

ŠTA SE DEŠAVALO NA MEDIJSKOJ SCENI SRBIJE U SEPTEMBRU 2015:

Sloboda izražavanja - Autori Izveštaja ukazuju na nepovoljno okruženje za rad novinara i medija, baveći se sledećim slučajevima: još nerazjašnjenim napadom na novinara Ivana Ninića, iza kojeg, prema rečima novinara, stoji državni funkcioner čije poslovanje istražuje prethodne tri godine; ugrožavanjem bezbednosti Natalije Jakovljević, novinarke i predsednice Centra građanskih vrednosti iz Subotice, od strane bivšeg gradonačelnika Kanjiže Lajoša Bale, koji je u svom autorskom tekstu na jednom web portalu naveo njene lične podatke i adresu, reagujući na tvrdnje Centra, s kojima se on ne slaže. Na primeru napada mađarske policije na novinarsku ekipu RTS-a (i još dva strana novinara), do kog je došlo u kontekstu izbegličke/migrantske krize u Evropi, autori ukazuju na to da problemi kojima je sloboda izražavanja izložena nisu samo kod nas prisutni, već mnogo šire. Sudski postupci - U Izveštaju su komentarisani: presuda Upravnog suda po tužbi novinara „Danasa" Bojana Cvejića zbog tzv. „ćutanja uprave", kojom je vladi naloženo da tom novinaru dostavi podatke o tome koliko je saglasnosti za nova zapošljavanja u javnom sektoru dato uprkos generalnoj zabrani za takva zapošljavanja; postupak protiv Nebojše Čovića, predsednika KK Crvena Zvezda, bivšeg gradonačelnika Beograda i bivšeg potpredsednika Vlade Republike Srbije, povodom napada na novinara Dejana Anđusa u junu prošle godine.

Implementacija zakona - Zakon o javnom informisanju i medijima: Povodom javnog skupa u Beogradu koji se bavio implementacijom odredaba tog zakona koje se odnose na projektno sufinansiranje, monitoring tim ukazuje na najvažnije informacije sa tog skupa i analizira eventualne sankcije kojima bi, prema mišljenju nekih učesnika, mogli biti izloženi odgovorni u lokalnim samoupravama koje nisu raspisale konkurse za projektno sufinansiranje medija po novim pravilima. U Izveštaju se takođe analiziraju pravni aspekti mehanizama zaštite manjinskih medija od političkog uticaja i ostvarivanja pluralizma mišljenja unutar manjinskih zajednica, povodom inicijative iz civilnog sektora koja tome teži da doprinese (Nezavisno društvo novinara Vojvodine je pokrenulo verziju svog Internet portala Autonomija na mađarskom jeziku). Zakon o elektronskim medijima: U Izveštaju se razmatraju pravni mehanizmi za rešavanje problema upornog kršenja odredaba Zakona o elektronskim medijima koje se odnose na zaštitu maloletnika i zaštitu ljudskih prava u rijaliti programima pojedinih nacionalnih televizija, povodom novih mera koje je Regulator izrekao Happy TV, zbog rijaliti programa „Parovi", i TV Pink, zbog rijaliti programa „Farma". Autori Izveštaja se bave i Zakonom o autorskom i srodnim pravima, polazeći od onoga što je urednik internet portala Mondo Predrag Vujić nazvao lošom praksom „copy/paste" novinarstva i preuzimanja tekstova bez saglasnosti i bez potpisivanja izvora odakle je informacija preneta. Zakon o oglašavanju: Povodom javne debate pokrenute zbog oglašavanja hrane i vode za piće oglasima u kojima se tim namirnicama pripisuju lekovita dejstva, autori analiziraju pravne aspekte oglašavanja prehrambenih i dijetetskih proizvoda putem medija.

U delu Izveštaja koji se odnosi na usvajanje novih zakona, autori ukazuju na ozbiljne nedostatke Nacrta zakona o oglašavanju, koji je svojevremeno bio na javnoj raspravi, i koji će, po svemu sudeći, uskoro ući u skupštinsku proceduru nepromenjen, i pored brojnih primedaba.

Rad nadležnih tela, organa i organizacija - Povodom ukazivanja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na problem alarmantno velikog broja ličnih podataka koji se objavljuju u medijima, autori ističu i s tim povezani problem „curenja podataka iz istrage" i medijske zloupotrebe takvih podataka - u Izveštaju se razmatra taj problem i njegove posledice na ostvarivanje ljudskih prava i načela vladavine prava, kao temelja demokratije.

Proces privatizacije - Autori Izveštaja daju pregled toka privatizacije medija i posebno, na slučaju RTV Vranje, analiziraju probleme koji su nastali u realizaciji postupka podele besplatnih akcija zaposlenima, ukazujući na uzroke tih problema, kako pravne, tako i političke prirode, kao i na njihove moguće posledice na medijske reforme.

U Zaključku Izveštaja, sumirajući svoje nalaze o medijskoj situaciji u Srbiji u septembru 2015, autori ukazuju na razloge zbog kojih bi moglo doći do zaustavljanja medijskih reformi.

Šezdeset četvrti Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

 

Izradu ovog Izvestaja podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju kroz Fond Malih projekata, ali stavovi izneti u njemu nisu nužno i stavovi Švajcarske kancelarije za saradnju, već pripadaju isključivo autorima Izveštaja.   

  ]]>
Wed, 25 Nov 2015 01:50:24 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17812/%C5%A0EZDESET+%C4%8CETVRTI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
ŠEZDESET TREĆI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17803/%C5%A0EZDESET+TRE%C4%86I+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html AVGUST 2015 - MEDIJSKA SCENA SRBIJE Sloboda izražavanja - Prema nalazu monitoring tima, napadi, pretnje i pritisci na novinare i medije su nastavljeni i u avgustu, ali ono što je karakteristično

AVGUST 2015 - MEDIJSKA SCENA SRBIJE

Sloboda izražavanja - Prema nalazu monitoring tima, napadi, pretnje i pritisci na novinare i medije su nastavljeni i u avgustu, ali ono što je karakteristično za ovaj period je to da su najčešća meta tih napada i pretnji bili novinari koji se bave izveštavanjem o zloupotrebama, korupciji i kriminalu. Analizirajući nekoliko takvih slučajeva, autori Izveštaja ukazuju na njihov uzrok - nepovoljnu atmosferu koja je u društvu stvorena u odnosu na medijske slobode i slobodu izražavanja uopšte. Slučajevi koji su obrađeni u Izveštaju odnose se na napade i pretnje kojima su bili izloženi: novinar Ivan Ninić iz Beograda; novinar Stefan Cvetković iz Bele Crkve; Predrag Blagojević, urednik i novinar portala Južne vesti iz Niša; odgovorni urednik informativnog programa B92 Veran Matić i drugi zaposleni u toj medijskoj kući. U Izveštaju je ukazano i na različitu praksu nadležnih državnih organa kada su pretnjama izloženi političari u odnosu na slučajeve kada su pretnje upućene novinarima (slučaj privođenja Milana Malenovića, zamenika glavnog urednika nedeljnika „Tabloid", zbog pretnji koje je putem Fejsbuka uputio premijeru Aleksandru Vučiću i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću).

Implementacija zakona - Zakon o javnom informisanju i medijima: povodom postupka javne nabavke usluge insertovanja" publikacije Poslovi" u dnevnom listu, koji je Nacionalna služba za zapošljavanje sprovela i dodelila ugovor izdavaču „Informera", autori Izveštaja se bave pitanjem regulacije oglašavanja javnog sektora u medijima; Vajber, OTT platforma za razmenu instant poruka, omogućila je samo jednom mediju u Srbiji („Kurir") da plasira svoj sadržaj putem te platforme - u Izveštaju se analizira moguće kršenje zakonskih odredaba o zabrani  monopolizacije kanala distribucije. Zakon o elektronskim medijima: u Izveštaju se razmatraju pravni aspekti prekograničnog pružanja medijske usluge televizije, kao i problem umetanja lokalizovanih oglasnih poruka u programe prekograničnih kanala koji se u Srbiji distribuiraju prevashodno posredstvom kablovskih distributivnih mreža; analiziraju se i propisi koji se odnose na tzv. unakrsnu medijsku koncentraciju (objedinjavanje vlasničkih ili upravljačkih prava između izdavača štampanih i elektronskog medija), a koji bi, povodom preuzimanja kablovskog kanala Moja TV od strane Adria Media Grupe, najverovatnije po prvi put mogli biti primenjeni u Srbiji.

Autori Izveštaja konstatuju da u ovom periodu nije bilo bitnijih dešavanja u oblasti usvajanja novih zakona koji su od značaja za medijski sektor.

Rad nadležnih tela, organa i organizacija - Regulatorno telo za elektronske medije (REM): u Izveštaju je data sažeta analiza podzakonskih akata REM-a koji su u ovom periodu stupili na snagu - Pravilnika o kriterijumima i načinu povećanja udela evropskih audio-vizuelnih dela, Uputstva o primeni odredaba Zakona o elektronskim medijima kojima se uređuje sopstvena produkcija i Pravilnika o audio-vizuelnim komercijalnim komunikacijama. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti reagovao je na lošu praksu da se novim zakonskim rešenjima iz različitih oblasti snižava nivo zaštite prava na pristup informacijama od javnog značaja, čak ispod nivoa predviđenog samim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - autori Izveštaja navode koje odredbe nacrta četiri zakona Poverenik smatra spornim, i ukazuju na moguće posledice usvajanja tih zakona na rad novinara i medija.

Proces digitalizacije - autori Izveštaja se bave pitanjem digitalne dividende (deo radio-frekvencijskog spektra koji se oslobađa prelaskom na digitalno emitovanje TV programa) u kontekstu početka javnog nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija u tom delu spektra, i daju sugestiju u pogledu korišćenja dela sredstava, dobijenih njenom prodajom, za razvoj medijskih usluga.

Proces privatizacije  -  u Izveštaju je data pravna analiza sprovedenih postupaka privatizacije medija u ovom periodu, i, u kontekstu određenih kontroverzi u vezi sa aktuelnim postupcima, analiza zakonskih mehanizama kojima država može da se suprotstavi „sumnjivim privatizacijama".

U Zaključku Izveštaja autori sumiraju svoje nalaze o najvažnijim događajima na medijskoj sceni u avgustu 2015, i ukazuju na potrebu redefinisanja ciljeva daljih reformi medijskog sektora u Srbiji.

Šezdeset treći Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

 

Izradu ovog Izvestaja podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju kroz Fond Malih projekata, ali stavovi izneti u njemu nisu nužno i stavovi Švajcarske kancelarije za saradnju, već pripadaju isključivo autorima Izveštaja.     

]]>
Thu, 5 Nov 2015 23:39:57 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17803/%C5%A0EZDESET+TRE%C4%86I+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
ŠEZDESET DRUGI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17789/%C5%A0EZDESET+DRUGI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html NAJVAŽNIJE NA MEDIJSKOJ SCENI SRBIJE U JULU 2015: Sloboda izražavanja - Problemi u ovoj oblasti bili su različiti, a u Izveštaju su obrađena dva slučaja pritisaka i pretnji i dva napada na novina

NAJVAŽNIJE NA MEDIJSKOJ SCENI SRBIJE U JULU 2015:

Sloboda izražavanja - Problemi u ovoj oblasti bili su različiti, a u Izveštaju su obrađena dva slučaja pritisaka i pretnji i dva napada na novinare i medije. Pritisci i pretnje - povodom novog hakerskog napada na internet portal Titulli.com, autori Izveštaja ukazuju na to da su hakerski napadi na informativne portale po svojim posledicama zapravo vid cenzure medija; povodom istupa funkcionera SNS-a Dejana Kovačevića za skupštinskom govornicom u Gornjem Milanovcu, tačnije, njegove nedopustive preteće poruke medijima, odnosno medijskim izvorima, kako su ga naknadno „pravdale" stranačke kolege, autori skeću pažnju na nedostatke u postojećoj krivično-pravnoj zaštiti novinara od pretnji, koji je čine nedelotvornom. Napadi - prvi slučaj, iako po svemu sudeći meta napada nije bio sam novinar (incident u Gradskoj kući u Užicu, kada je na pres konferenciji novinar Milan Đokić uboden nožem), na drastičan svedoči o tome da novinarska profesija sobom nosi povećani rizik za bezbednost lica koja se tom profesijom bave i da je neophodno preduzeti mere za poboljšanje bezbednosti i okruženja za rad medija i novinara; u drugom slučaju meta napada je bio Milorad Komrakov, poslednji Miloševićev urednik informativnog programa RTS-a, ali su motivi tog napada nepoznati. U okviru sudskih postupaka autori Izveštaja analiziraju dve presude iz ovog perioda, koje, prema njihovoj oceni, predstavljaju korak nazad u srpskoj sudskoj praksi u medijskim sporovima: 1. presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je delimično usvojen zahtev tužilaca Stojića, Nenkovića i Bošnjaka, bivših novinara „Večernjih novosti", protiv Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS); tužba je podneta za naknadu nematerijalne štete koju su tužioci navodno pretrpeli zbog krivične prijave koju je NUNS 2007. godine podneo protiv NN lica za krivično delo podsticanje na izvršenje ratnih zločina; 2. presuda Apelacionog suda u Nišu, kojom je potvrđena presuda Višeg suda u Zaječaru - njom je Vladimir Novaković, za koga su sudovi utvrdili da nije bio odgovorni urednik internet sajta b92.net, obavezan da naknadi nematerijalnu štetu Živoradu Nikoliću, policajcu u penziji iz Bora, zbog prenošenja neistinite informacije na sajtu B92, originalno objavljenu u drugom mediju. U ovom delu Izveštaja je ukazano i na Izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope Nilsa Muižnieksa, koji je rezultat njegove posete Srbiji u martu 2015; Komesar se, između ostalog, bavi i medijskim slobodama u Srbiji, i jasno prepoznaje i pomake napred i probleme u medijskom sektoru Srbije, dajući određene preporuke i zaključke.

U delu Izveštaja - implementacija postojećih zakona - Autori Izveštaja se bave pitanjima koja se odnose na primenu Zakona o javnom informisanju i medijima i to: pitanjem kako srpski pravni sistem štiti medije i redakcije od diskriminacije, a povodom moguće diskriminacije medija koju, prema tvrdnjama UNS-a, mesecima, uključujući i jul 2015, sprovodi rukovodstvo opštine Smederevo; odredbama tog zakona i odgovarajućeg pravilnika koje uređuju upis u Registar medija, a povodom poziva nadležnog ministarstva upućenog medijima da izvrše upis propisanih podataka - autori Izveštaja pojašnjavaju da upis nije obavezan, ali i da neupisivanje ima određene posledice, kao i to da dostavljanje određenih podataka nije obaveza medija nego organa javne vlasti; takođe ukazuju na to šta je Zakon propustio da uredi. U Izveštaju su obrađena i pitanja u vezi sa implementacijom Zakona o elektronskim medijima: povodom oprečnih informacija o tome da li je Radio B92, osim imena, bitno promenio i programsku koncepciju, autori Izveštaja ukazuju na nedostatke u regulativi zbog kojih je diskutabilno može li i po kom osnovu da reaguje Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u situaciji kada dođe do bitne promene koncepcije medija, posebno kada su u pitanju dozvole izdavane po ranije važećem Zakonu o radiodifuziji; predmet analize je i pet pravilnika Regulatornog tela za elektronske medije koji su u ovom periodu stupili na snagu a regulišu obaveze elektronskih medija tоkоm prеdizbоrnе kаmpаnjе, obaveze u vezi sa zаštitom lјudskih prаvа i obaveze u vezi sa sprоvоđеnjem nаgrаdnih tаkmičеnjа, kao i postupak izdаvаnjа dоzvоlе zа pružаnjе mеdiјskе uslugе nа оsnоvu zаhtеvа i dozvole nа оsnоvu sprоvеdеnоg јаvnоg kоnkursа - za poslednja dva pravilnika autori ukazuju da njima nisu regulisana sva bitna pitanja (uslovi i kriterijumi za izdavanje dozvola); za pravilnik koji se bavi obavezama medija u vezi sa zaštitom ljudskih prava autori ističu da ono što može stvoriti probleme u praksi jeste to što propisuje obavezu medija da samostalno presuđuju da li je tokom emisije uživo došlo do povrede ljudskih prava i da li saopštenja ili dokumenti organa ili predstavnika javne vlasti koje su objavili povređuju ljudska prava, te da o povredama ljudskih prava u konkretnom slučaju moraju obavestiti gledaoce ili slušaoce; Izveštaj se bavi i pitanjima koja se tiču sprovođenja Zakona o javnim medijskim servisima: osnovnim modelom finansiranja javnih servisa - taksom, njenom obaveznošću i svrhom plaćanja; netransparentnim uvođenjem nove medijske usluge RTS-a, mimo zakonske procedure (kanal RTS 3).

Usvajanje novih zakona - Autori Izveštaja se bave Nacrtom zakona o informacionoj bezbednosti, o kom je nadležno ministarstvo pokrenulo javnu raspravu, a čije odredbe se mogu odnositi i na medijske portale.

Kako u mesecu julu nije bilo previše značajnih aktivnosti nadležnih tela, organa i organizacija, a one su obrađene u drugim delovima Izveštaja, autori navode gde se mogu naći u Izveštaju.

Proces privatizacije - Autori navode koja je faza u postupku privatizacije medija bila aktuelna u ovom periodu.

U Zaključku Izveštaja, pored sumiranja svojih nalaza o najvažnijim događajima na medijskoj sceni u julu 2015, autori ističu šta je u tom mesecu bilo najupečatljivije.

Šezdeset drugi Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Izradu ovog Izvestaja podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju kroz Fond Malih projekata, ali stavovi izneti u njemu nisu nužno i stavovi Švajcarske kancelarije za saradnju, već pripadaju isključivo autorima Izveštaja.      

]]>
Tue, 6 Oct 2015 17:12:37 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17789/%C5%A0EZDESET+DRUGI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
ŠEZDESET PRVI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17786/%C5%A0EZDESET+PRVI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html JUN 2015 - MEDIJSKA SCENA SRBIJE Sloboda izražavanja - U junu 2015. godine novinari i mediji su bili izloženi različitim pritiscima i pretnjama, između ostalih: specijalizovani časopis „Vrele gum

JUN 2015 - MEDIJSKA SCENA SRBIJE

Sloboda izražavanja - U junu 2015. godine novinari i mediji su bili izloženi različitim pritiscima i pretnjama, između ostalih: specijalizovani časopis „Vrele gume" - od strane oglašivača; informativni portal Zaječar Online - od strane NN lica; dnevni list „Kurir" - od strane političara. Obrađujući ta 3 odabrana slučaja, autori Izveštaja ukazuju i na posledice takvog odnosa prema medijima i novinarima na njihov položaj i rad. Pitanje ekonomskih i socijalnih prava novinara bilo je takođe aktuelno u ovom periodu, povodom otpuštanja većeg broja novinara zaposlenih u velikoj izdavačkoj kući Ringier Axel Springer Srbija - taj slučaj je analiziran u Izveštaju. Od sudskih postupaka u Izveštaju je analizirana presuda Višeg suda u Beogradu u krivičnom postupku protiv Radovana Krčmarevića i Bojana Krčmarevića, iz Lazarevca, zbog neovlašćenog emitovanja „piratskog" radija „Raka Ešinger"; povodom tog slučaja, autori Izveštaja ukazuju na štetne posledice višegodišnjeg, nerešenog problema „piraterije" u oblasti elektronskih medija.

U delu Izveštaja koji se odnosi na implementaciju postojećih zakona autori se bave primenom Zakona o elektronskim medijima, a predmet analize su: saglasnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za objedinjavanje vlasništva dve televizije sa nacionalnim dozvolama - TV Prva i TV B92, a posebno, saopštenje REM-a tim povodom; pitanje finansiranja REM-a, a povodom uplate njegovog suficita iz 2014. godine u republički budžet; nacrti dva podzakonska akta REM-a, kojima se bliže uređuju pitanje sopstvene produkcije i pitanje udela evropskih audio-vizuelnih dela u programima domaćih pružalaca medijske usluge.

Usvajanje novih zakona - Autori Izveštaja se bave izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima, uzrocima i pravnim posledicama tih izmena.

Rad nadležnih tela, organa i organizacija - rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) - predmet analize su izveštaji REM-a o ispunjavanju programskih i zakonskih obaveza RTS-a i RTV-a, kao i komercijalnih emitera, tokom prošle godine (do stupanja na snagu novih medijskih zakona); posebno je razmatrana odluka REM-a, kojom je dao saglasnost za nastavak emitovanja programa kulturno-informativnih centara i posle 1. jula 2015; Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - povodom odobrenja, izdatog od Ministarstva, za socijalne programe zaposlenih u 13 medija koji su u procesu privatizacije, autori Izveštaja ukazuju na  posledice izostanka regulacije socijalne komponente privatizacije medija u medijskim zakonima.

Proces digitalizacije - Autori se bave izazovima koje je proces digitalizacije, završen u ovom periodu, postavio pred televizije.

Proces privatizacije - Autori objašnjavaju faze u postupku privatizacije nakon raspisivanja javnog poziva za prodaju medija, i ukazuju na dva specifična slučaja u oblasti privatizacije medija.

U Zaključku Izveštaja, sumirajući svoje nalaze o dešavanjima na srpskoj medijskoj sceni u junu 2015. godine, autori ukazuju na ono što je bilo karakteristično u tom periodu i na ono što je potrebno preduzeti u narednom, radi nastavka procesa medijskih reformi.

Šezdeset prvi Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

 

Izradu ovog Izvestaja podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju kroz Fond Malih projekata, ali stavovi izneti u njemu nisu nužno i stavovi Švajcarske kancelarije za saradnju, već pripadaju isključivo autorima Izveštaja.     

]]>
Wed, 30 Sep 2015 20:18:47 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17786/%C5%A0EZDESET+PRVI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
ŠEZDESETI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17756/%C5%A0EZDESETI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html MEDIJSKA SCENA SRBIJE U PERIODU JANUAR - MAJ 2015 Sloboda izražavanja - U prvih pet meseci 2015. godine pravo na slobodu izražavanja bilo je na različite načine ugroženo. Novinari su bili meta p

MEDIJSKA SCENA SRBIJE U PERIODU JANUAR - MAJ 2015

Sloboda izražavanja - U prvih pet meseci 2015. godine pravo na slobodu izražavanja bilo je na različite načine ugroženo. Novinari su bili meta pretnji i napada, čak i od strane običnih građana, samo zbog toga što su obavljali svoj posao. Obrađeno je 8 odabranih slučajeva. Dok je policija relativno brzo i uspešno reagovala u tim slučajevima, reakcija tužilaštava nije bila adekvatna. Autori Izveštaja ukazuju na uzroke neefikasne krivično-pravne zaštite novinara u takvim situacijama i na njene posledice. Novinari i mediji bili su izloženi i različitim pritiscima koji su uglavnom dolazili iz sfere politike, zbog kritičkog izveštavanja o nosiocima javnih funkcija i njihovom radu. Obrađeno je 5 odabranih slučajeva. Takva reakcija predstavnika vlasti na kritiku ima značajne negativne posledice na rad i položaj medija i novinara, koje autori Izveštaja analiziraju. I napadi na informativne portale koji kritički izveštavaju o različitim temama nastavili su se i u 2015. godini, s tim da su dobili nove, sofisticirane vidove, a autori Izveštaja pišu o tome koje mere treba preduzeti da bi se doprinelo rešenju ovog problema. Obrađeno je 7 odabranih slučajeva. U okviru sudskih postupaka autori analiziraju dva procesa na kojima će se graditi praksa u primeni odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima i to onih koje regulišu pravo novinara da u mediju objavi istinitu tvrdnju ili iznese mišljenje, i da van medija iznese svoje mišljenje kao lični stav, kao i u primeni odredaba Zakona o sprečavanju diskriminacije i zlostavljanja na radu. Reč je o slučajevima Srđan Škoro protiv „Večernjih novosti" i Jasminka Kocijan protiv agencije Tanjug. Treći analizirani proces - Emir Kusturica protiv E-novina - ukazuje na to kakav je stav srpskih sudova kada je reč o obavezi medija da proveri istinitost informacije koju objavljuje, u slučaju kada tu informaciju samo prenosi iz nekog drugog medija.

U delu Izveštaja - implementacija postojećih zakona - autori se bave primenom Zakona o javnom informisanju i medijima, konkretno, sprovođenjem procedure projektnog sufinansiranja putem javnih konkursa i ukazuju na uočene probleme u praksi. Implementacija Zakona o elektronskim medijima - radi efikasnijeg sprovođenja tog zakona, Regulatorno telo za elektronske medije je u obavezi da donese niz podzakonskih akata. Predmet analize bilo je  6 pravilnika čije je predloge Regulator u ovom periodu utvrdio.

Usvajanje novih zakona - Nacrt novog Zakona o oglašavanju je još u januaru bio na javnoj raspravi, ali do danas nije ušao u skupštinsku proceduru. Imajući u vidu da je taj zakon od izuzetne važnosti za funkcionisanje medija i za zaokruživanje reforme regulatornog okvira za medije, autori Izveštaja analiziraju Nacrt zakona i ukazuju na njegove ozbiljne nedostatke, posebno na sužen opseg primene opštih pravila o oglašavanju i izostanak regulacije oglašavanja organa javne vlasti.

Rad nadležnih tela i organa - rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) - predmet analize su mere koje je REM u ovom periodu izrekao pružaocima medijskih usluga, i to zbog pogrešnog označavanja programa i kršenja obaveza koje se odnose na zaštitu maloletnika (Slučaj emisije „Parovi" Happy TV) i povrede pravila Kodeksa ponašanja emitera (Slučaj Kopernikus TV - Pravilo druge strane); rad samoregulatornog tela Saveta za štampu - analizirana su dva postupka pred Komisijom za žalbe i to: 1. žalba dnevnog lista „Politika" protiv dnevnog lista „Blic", zbog povrede odredaba Kodeksa novinara o poštovanju autorskih prava, a povodom preuzimanja četiri „Politikina" teksta bez saglasnosti tog medija; 2. žalba Bebe Kanački, portparolke psihijatrijske bolnice u Vranju, protiv dnevnog lista „Kurir", zbog neovlašćenog korišćenja snimka sa društvenih mreža, nastalog u vreme dok je bila novinarka TV Fokus; rad državnih organa: Zaštitnik građana - analiziran je njegov Redovan godišnji izveštaj za 2014. godinu, posebno delovi koji su bitni za medije (ocena stanja medijskih sloboda i analiza medijske situacije), ali i medijska hajka vođena protiv Saše Jankovića, Zaštitnika građana; Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - obrađen je Redovan godišnji izveštaj Poverenika o sprovođenju oba zakona iz njegove nadležnosti, posebno deo koji se odnosi na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno na tendencije i izazove u njegovoj implementaciji.

Proces digitalizacije - autori se bave završnom fazom procesa digitalizacije, koji treba da bude okončan do 17. juna 2015. godine, ali ukazuju i na to šta će biti najveći izazov za medije nakon završetka procesa .

Proces privatizacije - autori ukazuju na očigledno kašnjenje u okončanju procesa privatizacije medija i na njegove uzroke.

U Zaključku Izveštaja autori sumiraju svoje nalaze o dešavanjima na srpskoj medijskoj sceni u prvih pet meseci 2015. godine.

Šezdeseti Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

]]>
Mon, 13 Jul 2015 00:04:29 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17756/%C5%A0EZDESETI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
59. MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17150/59.+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html Medijska scena Srbije u decembru 2014 - Izveštaj monitoring tima Sloboda izražavanja - Izveštaj obrađuje dva slučaja u delu koji se bavi pretnjama i pritiscima, i to dopis dve rеprеzеntаtivnе sindikаl

Medijska scena Srbije u decembru 2014 - Izveštaj monitoring tima

Sloboda izražavanja - Izveštaj obrađuje dva slučaja u delu koji se bavi pretnjama i pritiscima, i to dopis dve rеprеzеntаtivnе sindikаlnе оrgаnizаciје u Spеciјаlnој bоlnici zа nеspеcifičnе plućnе bоlеsti u Sоkоbаnji, dоstаvlјеn rukovodstvu RТS-а, u kome su proglasili urеdnicu niškоg dоpisništvа RТS-а Drаgаnu Sоtirоvski personom non grata u tој ustаnоvi, kao i odluku JP Informativni Centar Odžaci, kojom je nоvinаr Rаdоslаv Меdić proglašen tеhnоlоškim viškom u Rаdiо Оdžаcima. Ono što je specifično u ova dva slučaja jeste da je Drаgаnа Sоtirоvski proglašena personom non grata nakon gоdinu dаnа istrаživanja zlоupоtrеba dirеktоrkе Spеciјаlnе bоlnicе Ljilјаnе Isаkоvić, kоrupciјe, mоbinga, nеpоtizma i drugih nеprаvilnоsti u ovoj ustanovi, kao i da je pre reagovanja sindikata bila izložena pretnjama i pritiscima, a da je Rаdоslаv Меdić otkaz dobio posle 30 gоdinа rada, nakon što je prethodno bio premešten na slabije plaćeno mesto novinara reportera, i što mu je usmeno bilo zabranjeno izveštavanje sa političkih skupova, kako su mediji preneli zbog prenošenja infоrmаciјa sа kоnfеrеnciје zа štampu Demokratske stranke o protivljenju demokrata odluci opštinskih vlasti da se Hеmiјska industriјa „Hipol" oslobodi plaćanja ekološke takse, što je za opštinu gubitak od oko dva miliona dinara na godišnjem nivou.

Autori izveštaja ukazuju da uređivačka autonomija medija nesumnjivo podrazumeva i autonomnu odluku o tome koji novinar unutar redakcije o kom konkretnom događaju izveštava, te da je neprihvatljivo da javne ustanove, o kojima javnost svakako ima interes da bude informisana, prave spiskove podobnih ili nepodobnih novinara da o takvim ustanovama izveštavaju.

Autori takođe ukazuju da bi mediji morali biti forum za slobodnu razmenu informacija i sučeljavanje tvrdnji predstavnika lokalne vlasti i opozicije o pitanjima od značaja za život zajednice, te da posao novinara i medija nikako ne može biti da prećute kritiku vlasti ako vlast na tu kritiku ne odgovara i ne demantuje činjenične navode koji je potkrepljuju, kako bi izveštavali „uravnoteženo i nepristrasno".

U delu izveštaja koji se odnosi na sudske postupke analizira se presuda Apelacionog suda u Beogradu kojom je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu i odbijen tužbeni zahtev u slučaju po tužbi Мiće Јоvаnоvića, vlаsnika i bivšeg rеktоra Univеrzitеtа Меgаtrеnd protiv izdavača, urednika i novinara magazina „Svedok". Autori izveštaja pohvalili su odluku Аpеlаciоnog suda da nаvоde spоrnоg tеkstа koji su tužbom bili kvalifikovani kao „nеistinite i nеprоvеrеne infоrmаciјe" okarakteriše kao „sаtirične i šаlјive kоmеntаre, lični stаv i kritičkо mišlјеnjе аutоrа tеkstа", i u tom smislu tužbeni zahtev odbiju.

Implementacija postojećih zakona - Zakon o elektronskim medijima - predmet analize su nacrti tri pravilnika o kojima je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) otvorilo javnu raspravu, i to Nacrta Pravilnika o kriterijumima za utvrđivanje liste najvažnijih događaja i ostvarivanju prava na pristup tim događajima, Pravilnika o zaštiti prava i interesa maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga i Pravilnika o načinu izricanja mera pružaocima medijskih usluga. U analizi se posebno ističe da je ovo prvi put, još otkako u Srbiji postoji i funkcioniše nezavisno regulatorno telo za radiodifuziju, odnosno sada za elektronske medije, da se o sadržaju nekog opšteg akta tog tela vodi javna rasprava. Već i sama ta činjenica ocenjena je kao doprinos novog Zakona o elektronskim medijima transparentnosti regulacije u sektoru elektronskih medija.

U ovom periodu nije bilo bitnije zakonodavne aktivnosti u pogledu usvajanja zakona relevantnih za medije.

Rad nadležnih organa - Autori se u ovom delu Izveštaja bave radom državnih organa: Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), koja je u decembru objavila novi spisak piratskih radio i TV stanica koje neovlašćeno (bez dozvole) emituju radio ili televizijski program; Ministarstva kulture i informisanja - analiziraju se najave Saše Mirkovića, državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja zaduženog za medije, iznete na seminaru ANEM-a o implementaciji medijskih zakona, koji je održan 25. decembra 2014. godine, vezane za najbitnije aktivnosti Ministarstva koje se odnose na primenu novih medijskih zakona; Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - u izveštaju se analizira odustvo transparentnosti u radu državnih organa vezanom za velike infrastrukturne projekte, kao što su „Južni tok", ili „Beograd na vodi", ali i problemi Poverenika u implementaciji Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nakon uvođenja notarijata u Srbiju i dileme koja se javila o tome da li su i javni beležnici obveznici tog Zakona.

Proces digitalizacije - Autori Izveštaja se bave onim što je obeležilo proces digitalizacije u decembru 2014. godine, a posebno objavljenim cenovnikom JP ETV za usluge digitalnog emitovanja. Posebno se analiziraju u cenovniku predviđeni popusti, kao i kome će oni pogodovati na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Proces privatizacije - Autori Izveštaja daju kratak pregled informacija o tome dokle se stiglo u postupku privatizacije medija nakon usvajanja novih medijskih zakona, a posebno se analiziraju i specifičnosti koje su posledica paralelne primene i propisa iz oblasti privatizacije i odredaba medijskih zakona.

U Zaključku izveštaja autori sumiraju svoje nalaze pravnog monitoringa dešavanja na medijskoj sceni Srbije u decembru 2014.

Pedeset deveti Monitoring Izveštaj uradio je stručni tim Pravnog odeljenja ANEM-a, advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

 

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala organizacija Civil Rights Defenders.

 

 

Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Civil Rights Defenders-a.

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

 

 

Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. 

]]>
Wed, 28 Jan 2015 11:45:13 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17150/59.+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
ANEM PREDSTAVIO 11. MONITORING PUBLIKACIJU http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17152/ANEM+PREDSTAVIO+11.+MONITORING+PUBLIKACIJU+.html      11. broj ANEM-ove publikacije „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji" predstavljen je na istoimenom ANEM-ovom okruglom stolu 26. januara 2015. u Beogradu.Publika

 

 

 

 

 

11. broj ANEM-ove publikacije „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji" predstavljen je na istoimenom ANEM-ovom okruglom stolu 26. januara 2015. u Beogradu.

Publikacija sadrži tekstove o važnim medijskim pitanjima: strategiji razvoja audio-vizuelnih i radijskih medijskih usluga, cenzuri i autocenzuri u srpskim medijima, transparentnosti medijskog vlasništva, i procesu digitalizacije u Srbiji.

Na događaju je učestvovalo skoro 50 predstavnika medija i medijskih/novinarskih udruženja, nevladinih organizacija, nadležnih organa, međunarodnih organizacija i donatora, kao i druge zainteresovane strane.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji" koji ANEM uspešno sprovodi već pet godina, a u 2014. godini uz podršku organizacije Civil Rights Defenders i Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

U prvom delu okruglog stola Publikaciju su predstavili autori tekstova: Miloš Stojković iz advokatske kancelarije „Živković & Samardžić" iz Beograda (tekst: „Zašto i kakva Strategija razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga nam je potrebna"); Slobodan Kremenjak, advokat (tekst: „Cenzura i autocenzura u srpskim medijima"); Davor Glavaš, medijski ekspert (tekst: „Transparentnost vlasništva u medijima - neophodno, da li i dovoljno?"); i prof. dr Irini Reljin - ETF, Univerzitet u Beogradu i pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija (tekst: „Proces digitalizacije u Republici Srbiji").

Nakon predstavljanja tekstova diskutovalo se o temama obrađenim u publikaciji, a specijalni gosti diskusionog dela okruglog stola bili su Branko Gogić, v.d. direktora u JP „Emisiona tehnika i veze" i Radiša Petrović, specijalni savetnik u JP „Emisiona tehnika i veze".

Strategija razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga

Miloš Stojković iz advokatske kancelarije „Živković & Samardžić" iz Beograda govorio je o predstojećem procesu donošenja Strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga koja bi trebalo da bude prateći dokument setu novih medijskih zakona koji su postavili novi pravni okvir za rad medijskog sektora. Stojković je napomenuo da tačan vremenski okvir za usvajanje ovog dokumenta nije preciziran zakonom, tako da se još uvek ne zna kada će on biti usvojen.

Dok je bivša Strategija razvoja radiodifuzije bila u potpunosti u nadležnosti Republičke agencije za radiodifuziju (a sada je to Regulatorno telo za elektronske medije - REM), predlog buduće strategije daće REM, a Vlada RS ga usvaja. Nova strategija, za razliku od prethodne, biće usvojena po urađenoj analizi tržišta uz saradnju sa RATEL-om i Komisijom za zaštitu konkurencije (koji poseduju iskustvo po pitanju analize tržišta), što znači da će širi krug aktera biti uključen u izradu nove strategije u odnosu na prethodnu. Bitno je da pomenuta analiza tržišta ne može da se svede samo na ekonomske pokazatelje jer je u sferi elektronskih medija važna zaštita javnog interesa, rekao je Stojković.

Bivša strategija donesena je u netransparentnom maniru, napomenuo je Stojković, bez pravog konsultovanja stručne javnosti i bez prihvatanja, kasnije se pokazalo opravdanih sugestija novinarskih i medijskih udruženja, što je dovelo do toga da neki ciljevi budu nerealni i deplasirani. Zato je potrebno da pre usvajanja nova strategija prođe široki krug konsultacija, pre svega među stručnom javnošću, ali i građanima Srbije, rekao je Stojković, jer strategija treba da uzme u obzir njihove potrebe, a takođe je potrebno konsultovati i manjinske grupe.

Razvoj medijskog pluralizma bio je jedan od ciljeva koje je postavila još Strategija razvoja radiodifuzije, ali je izostavila bitan element - rad na kvalitetu programa. Efekte toga vidimo u tome što imamo veoma veliki broj elektronskih medija koje naše tržište ne može da izdrži i zato je potrebno da se u buduće ovaj broj smanji, a da se mediji takmiče kvalitetnim programom, a ne time što ih subvencioniše država, rekao je Stojković.

Za novu strategiju bitno je i pitanje smera u kojem se razvijao javni radiodifuzni servis. Ciljevi nekadašnje strategije u tom domenu su i ostvareni, napomenuo je Stojković. Izvršeno je odvajanje javnih servisa RTS i RTV na pokrajinskom i republičkom nivou, i izvršeno je odvajanje emisione tehnike, pa je formirano JP „Emisiona tehnika i veze". Neka pitanja u vezi sa javnim radiodifuznim servisima su i dalje aktuelna, i posle donošenja Zakona o javnim medijskim servisima, a to je njihova održivost, tačnije nalaženje adekvatnog modela za njihovo finansiranje, kao i povećanje odgovornosti javnih servisa u trošenju novca poreskih obveznika i bolja komunikacija sa javnošću, tojest transparentnost u njihovom radu. Može se reći da je Zakon o javnim medijskim servisima postavio korektan pravni okvir za ostvarivanje ovih ciljeva, ali do 2016. je na snazi provizorni sistem finansiranja iz budžeta, tako da su pitanja nezavisnosti javnih servisa, pogotovo od političkih uticaja, i dalje aktuelna, rekao je Stojković.

2015. godina je veoma bitna za dalji razvoj medija u Srbiji - završava se bilo kakvo direktno subvencionisanje medija, prestaju da postoje javna preduzeća u oblasti javnog informisanja, uvodi se projektno finansiranje i završava se proces digitalizacije. Ovi procesi će neminovno dovesti do smanjenja broja medija pod novim tržišnim uslovima i postojaće potreba da se mediji takmiče kvalitetom programa i ostvarivanjem javnog interesa u oblasti javnog informisanja, zaključio je Stojković. 

Cenzura i autocenzura u srpskim medijima

Ono na šta se ukazuje kada se danas govori o cenzuri u Srbiji nisu propisi kao takvi, ali nemamo jasno prepoznat faktor koji sužava pravo na slobodu izražavanja, rekao je advokat Slobodan Kremenjak, vođa ANEM-ovog monitoring tima. Dobili smo zakone kojima je pravo na slobodu izražavanja priznato u punoj meri kao i u demokratskim evropskim zemljama na koje se trudimo da se ugledamo, a opet se govori o cenzuri, rekao je on.

Po njemu, ključni problem sa kojim se suočavamo danas na medijskoj sceni je urušeno tržište, ekonomski osiromašeni mediji koji su dovedeni u poziciju da više nisu u stanju da odgovore i na najmanji pritisak a da se ne „poviju na jednu ili drugu stranu". Takođe, problem je i to što pitanje slobode izražavanja u Srbiji danas više nije pitanje usvajanja ili ukidanja zakona, već je to mnogo više pitanje osnaživanja ekonomskog položaja medija, kontrole državne pomoći, zaštite konkurencije i regulisanja ekonomskih uslova na tržištu na kojem će mediji moći da jačaju jer u ovoj situaciji oni nisu u stanju da se odupru ni neformalnim pritiscima.

Kako su uzroci ovakvog položaja medija drugačiji nego ranije, kada su problemi uglavnom poticali od neadekvatne regulative, ni načini borbe više ne mogu biti isti kao ranije - „nešto moramo da menjamo", zaključio je Kremenjak. 

Transparentnost vlasništva u medijima - neophodna, a da li i dovoljna?

Do 30. juna 2015. očekujemo da se završi privatizacija medija u Srbiji, a oko 80 medija čeka privatizaciju, rekao je Milorad Tadić, predsednik ANEM-a, kao uvod u temu transparentnosti medijskog vlasništva.

Davor Glavaš, medijski ekspert, dao je za početak primer Hrvatske gde je korektno normativno rešeno pitanje medijskog vlasništva. To, između ostalog, znači da su informacije o vlasničkoj strukturi svakog registrovanog elektronskog medija dostupne online na sajtu regulatora. Vlasnička struktura svih štampanih medija je javno dostupna, iako ne online, već u registru Gospodarske komore. Vlasnici su dužni da do kraja januara svake godine ažuriraju podatke u registru.

Međutim, i pored transparentnog vlasništva, problem se pojavljuje (u situaciji u kojoj ne postoji samo-regulacija) u tome što vlasnik može da koristi medij za najdirektniju transmisiju svog interesa (za šta je Glavaš naveo primer nedavne promene vlasništva nad najvećim medijskim izdavačem u Hrvatskoj - Europa Press Holdingom) i ne shvata koncept odvajanja vlasničke od uređivačke funkcije, što je problem koji nadilazi pitanje medijskog vlasništva. Činjenica da vlasnik svoju medijsku kuću doživljava kao "igračku" i da bez ikakve zadrške, najdirektnije promoviše sopstveni interes kroz taj medij je zabrinjavajuće, konstatovao je Glavaš.

Nije pitanje samo vlasništvo, pitanje je i ko kontroliše medije, rekao je Glavaš i naveo primer hrvatskog medija nad kojim jedna banka praktično ima kontrolu budući da zaduženja tog medija prevazilaze njegovu aktivu. To je informacija koju treba neizostavno učiniti javnom, smatra Glavaš. Dakle, važno je i kakva je finansijska struktura medija, ne samo vlasnička, zaključio je on.

Još jedno važno pitanje u vezi sa transparentnošću vlasništva i kontrolom nad medijima je dostupnost javnosti liste najvećih oglašivača - jer, teoretski, oglašivači mogu imati uticaja na uređivačku politiku, naglasio je Glavaš. To je posebno važno u Srbiji jer se smatra da je u Srbiji više od 60% ukupnog marketinškog tržišta kontrolisano od strane države, što otvara niz pitanja (gde se taj marketing plasira i kako, ko od toga može i ne može zaraditi i koliki je to postotak u ukupnoj marketinškoj zaradi pojedinih medijskih kuća).

Transparentnost vlasništva relativno je lako urediti po pitanju normativnog dela, ali povlači veliki broj dodatnih pitanja - dakle, ne samo ko je vlasnik, već ko efektivno kontroliše medij, a otvara i pitanje nedovoljne samoregulacije medija, zaključio je Glavaš.

Proces digitalizacije u Srbiji

Prof. dr Irini Reljin je rekla da se Srbija 2006. godine, kao i sve države u regionu, obavezala da završi proces digitalizacije - do 17. juna 2015. godine. Ključni učesnici u ovom procesu su: Ministarstvo nadležno za oblast telekomunikacija, Ministarstvo kulture i informisanja, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije (RATEL), Regulatorno telo za elektronske medije (REM), JP „Emisiona tehnika i veze" (JP ETV), javni servisi (RTS i RTV), zatim nacionalni, regionalni i lokalni emiteri, kao i gledaoci koji nabavljaju prijemne uređaje.

Dr Reljin je objasnila da je u julu 2009. godine usvojena strategija kojom je specificirano nekoliko stvari: standard za kompresiju - MPEG 4; najnoviji standard za emitovanje digitalnog terestrijalnog programa; usvojen je jednofrekvencijski tip mreža (pokazuje se da je to najbolje rešenje za efikasno iskorišćenje spektra); arhitektura mreže zasnovana na IP tehnologiji; i odluka o osnivanju Javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze" (odluku je donela Vlada) sa željom da imamo mrežnog operatora koji će vršiti prenos digitalnog TV signala terestrijalnim putem (bitno je da mrežni operater bude odvojen od produkcionih kapaciteta). JP ETV počelo je s radom januara 2011. godine, kao preduzeće koje bi trebalo da završi proces digitalizacije. Time su stvoreni uslovi za korišćenje predpristupnih fondova EU, čime je Srbija mogla da dobije pomoć za realizaciju procesa digitalizacije, rekla je Reljin.

Usvajanjem seta dugo čekanih novih medijskih zakona u avgustu 2014. dobili smo preduslove da završimo proces digitalizacije jer bez njih neke stvari ne bismo mogli da realizujemo, dodala je Reljin.

Reljin je rekla i da postoji pravilnik o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje, a da će se ovih dana desiti predlog izmena pravila o prelasku u pravilniku - rokovi za prelazak na digitalno emitovanje po zonama (alotmentima) će biti pomereni za 15 dana (pri čemu se poslednji rok naravno ne pomera - ostaje 17. juni 2015). Razlog za pomeranje je veliki tender u vezi sa prijemničkom opremom, koji je konačno priveden kraju.

Sada možemo da računamo da će naši gledaoci koji su u najlošijem ekonomskom stanju dobiti svoje set top boxove (STB) i mislimo da će sada biti dovoljno STB-ova i televizora na tržištu, rekla je Reljin. U ovom trenutku postoji 10 STB-a i 30 televizora koji su dobili žig garancije jer su ispunili zahteve za emitovanje digitalnog signala. Spisak ovih STB-a i televizora postoji na sajtu digitalizacija.info.

Vlada je usvojila uredbu kojom će se pojedinim materijalno ugroženim kategorijama stanovništva obezbediti besplatni STB-i, rekla je Reljin i objasnila da se prijava za dobijanje besplatnog STB-a vrši u centrima za socijalni rad ili filijalama fonda PIO. Javni poziv je objavljen 17. novembra 2014. i od tada se u Ministarstvu aktivno odgovara građanima. Biće uspostavljen i call centar gde će se dobijati obaveštenja o svemu što se odnosi na digitalizaciju. Organizovana je i promotivna kampanju koja je urađena minimalnim sredstvima, ali se pokazalo da su građani prilično dobro obavešteni o tome šta ih čeka, napomenula je Reljin.

Što se tiče onoga što je bilo neophodno uraditi u pogledu tehnike, Reljin je rekla da je Srbija imala sreću što je mogla da konkuriše za projekat iz predpristupnih fondova EU - tako je dobijen projekat kojim je obezbeđena velika količina opreme poslednje generacije vredna 8 miliona EUR koja je sada u funkciji u inicijalnoj mreži JP ETV. Država je morala da obezbedi svoju kontribuciju po pravilima IPA fondova, a to je značilo da obezbedi dodatnu opremu vrednu 3,25 miliona EUR.

Nadalje, morale su se obnoviti predajničke lokacije, gde je jedan od problema bio što su te lokacije bombardovane 1999. godine, a takođe je infrastruktura zatečena na lokacijama bila u lošem stanju zbog neodržavanja. Prvo je raspisan tender za obnovu 25 najvažnijih lokacija 2011. godine - radovi po tom tenderu završavaju se ovih dana i konačno ćemo imati predajnike. Tender za obnovu 50 lokacija raspisalo je JP ETV - vrednost ugovora je 1 milion EUR, a radovi su u toku. Iz kredita EBRD-a biće finansirana rekonstrukcija i sanacija dodatnih 56 lokacija. Ukupno je potrebno oko 200 lokacija, objasnila je Reljin.

Početak digitalnog emitovanja bilo je planiran za mart 2012, ali je tada puštena samo inicijalna mreža. Po tome nismo izuzetak jer su mnoge zemlje pomerale svoj početak digitalnog emitovanja, rekla je Reljin. Novembra 2013. počela je sa radom proširena inicijalna mreža, signal je emitovan sa 35 lokacija, pokriveno je više od 75% stanovništva, a u ovom trenutku digitalni signal može da primi više od 93% građana Srbije.

Digitalna dividenda je deo spektra koji će se osloboditi prelaskom na digitalno emitovanje - taj deo spektra je po strategiji i planu namene već opredeljen za širokopojasne mobilne sisteme i po završetku digitalizacije će biti prodat.

Trenutno imamo najefikasniji standard za digitalno terestrijalno emitovanje, rekla je Reljin. Imamo i insertovanje lokalnih i regionalnih programa, što je veoma interesantno za Srbiju jer imamo veliki broj lokalnih i regionalnih programa. Imamo 13 zona raspodele i te sadržaje unosimo po zonama raspodele, što je najefikasnije rešenje koje se može primeniti sa stanovišta iskorišćenja spektra (a da se ne zadire dalje u spektar).

Reljin se osvrnula i na obaveze lokalnih i regionalnih emitera, koje su sledeće: JP ETV preuzima obavezu distribucije i emitovanja, samim tim i plaćanja naknade za korišćenje radio-frekvencija (dakle, Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije ništa se više neće plaćati, već samo JP ETV-u); emiter postaje pružalac medijskog sadržaja i njegove obaveze su finansijske prirode, a dozvole se dobijaju od Regulatornog tela za elektronske medije; obaveza pružalaca medijskog sadržaja je da dopremi signal bilo u analognom ili digitalnom obliku do head end-a (čvorišta) ETV-a, a to znači da će prethodno morati da se dogovori sa ETV-om i sklopi ugovor vezan za to. ETV će prikljupati, multipleksirati i pripremati signale za emitovanje. REM u roku od 30 dana mora da donese odluku o pristupu multipleksu na zahtev pojedinačnih emitera. Tehnički i ekonomski uslovi pristupa regulišu se ugovorom koji se zaključuje između ETV-a i svakog od pružalaca usluga emitovanja i ovaj ugovor postaje sastavni deo dozvole za emitovanje. U slučaju da se takav ugovor ne potpiše, ETV neće emitovati program tog pružaoca usluge, zaključila je Reljin.

Diskusija

U ovom trenutku je digitalnim signalom pokriveno 93.6% stanovništva Srbije, rekao je Branko Gogić, v.d. direktora u JP „Emisiona tehnika i veze" i objasnio da je obaveza JP ETV da prvi multipleks bude pokriven sa 95% stanovništva, a drugi i treći multipleks sa 90% stanovništva. JP ETV se nalazi u završnoj fazi tog projekta i svi tehnički uslovi biće ispunjeni u roku, rekao je Gogić.

Novi cenovnik usluga JP ETV urađen je u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvom kulture i informisanja, RATEL-om i REM-om. Taj cenovnik je usvojen na sednici Vlade 31.12.2014. Cena za nacionalne emitere na godišnjem nivou je 68.840.000 dinara (bez PDV-a), rekao je Gogić i napomenuo da za lokalne i regionalne emitere cena zavisi od alotmenta, dakle od toga gde se nalaze. Na inicijativu JP ETV i uz saglasnost Vlade Srbije, lokalni i regionalni emiteri će imati u naredne dve godine popust od 80%. Obaveza lokalnih i regionalnih emitera je dopreme signal do najbližeg head end-a (čvorišta), nakon čega je sve u rukama JP ETV. Gogić je naveo i cene koje će emiteri u pojedinim alotmentima biti dužni da plate JP ETV-u, što je bio predmet diskusije koja je usledila, tačnije drastična razlika u visini cene za emitere koji će emitovati signal preko predajnika Avala (koji pokriva najveći broj stanovnika u odnosu na druge) i one za emitere u drugim alotmentima. Radiša Petrović iz JP ETV je rekao da je ovo preduzeće operater u ovom slučaju i ne donosi konačne odluke i strategiju, tako da JP ETV ne može biti adresa za upućivanje primedbi u pogledu cena.

Diskusija se nastavila nizom pitanja i komentara koji su primarno bili u vezi sa procesom digitalizacije, kao i njenim reperkusijama pre svega za lokalne i regionalne emitere, ali i tome šta znači za javne servise (koji će plaćati naknadu isto kao i komercijalni emiteri, osim što će imati popust na količinu emitovanog programa). Takođe se, između ostalog, razgovaralo o vezi procesa privatizacije i roka za digitalizaciju, kao i o mogućnosti zajedničkog nastupa više emitera na digitalnoj platformi kroz zajedničku nabavku i produkciju programa.

 

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala organizacija Civil Rights Defenders.

 

 

Stavovi izneti na ovom skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Civil Rights Defenders-a.  

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

 

 

Stavovi izneti na ovom skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.  

]]>
Tue, 27 Jan 2015 14:35:43 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17152/ANEM+PREDSTAVIO+11.+MONITORING+PUBLIKACIJU+
PEDESET OSMI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17065/PEDESET+OSMI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html Novembar 2014 - Pravni monitoring medijske scene u Srbiji - Izveštaj monitoring timaSloboda izražavanja - Od pretnji i pritisaka na novinare i medije u ovom periodu najveći utisak je ostavila novouved

Novembar 2014 - Pravni monitoring medijske scene u Srbiji - Izveštaj monitoring tima

Sloboda izražavanja - Od pretnji i pritisaka na novinare i medije u ovom periodu najveći utisak je ostavila novouvedena prоcеdura Аgencije za privredne registre Srbije (APR) - bеlеženje kо је svе pristupao аrhivi dokumenata i ko је kоје firmе u arhivi prеglеdао - kојa istrаživаčkе nоvinаrе izlaže ozbiljnoj opasnosti. Polazeći od reakcije Poverenika Rodoljuba Šabića i navoda Stevana Dojčinovića (CINS) u vezi sa tom procedurom, autori Izveštaja ističu šta sve ukazuje na to da je takva obrada podataka nedozvoljena i zbog čega ona predstavlja opasnost za novinare. U delu sudski postupci analizirani su: 1. izvršenje presude Višеg sudа u Nоvоm Sаdu, iz аprilа 2012. gоdinе, donete u sporu po tužbi za naknade štеtе novinara Vlаdimira Ješića protiv ministra bez portfelja Velimira Ilića, zbog šutiranja i psоvаnja prеd ТV kаmеrаmа tоkоm intеrvјuа iz 2003. godine - ovaj jedanaestogodišnji postupak naknade štete govori o tome da Srbija ne zadovoljava jedan od indikatora Saveta Evrope za medije u demokratiji kojima se meri stepen ostvarenosti slobode izražavanja i slobode medija - blagovremenost i adekvatnost zaštite novinara od fizičkih pretnji i napada; 2. presuda Višeg suda u Nišu, kojom je taj sud ukinuо prеsudu niškоg Оsnоvnоg sudа o oslobađanju bivšeg dirеktоra Grаdskе tоplаnе Мilutina Ilića i njеgоvih sаrаdnika Dоbrivојa Stаnimirоvića i Мiјe Јаnkоvića od оptužbi dа su prеtili urеdniku „Јužnih vеsti" Prеdrаgu Blаgојеviću i ugrоzili mu sigurnоst - autori Izveštaja ukazuju na to zašto je ta drugostepena presuda ohrabrujuća.

Implementacija postojećih zakona - Zakon o elektronskim medijima - predmet analize su mere koje je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u ovom periodu po tom zakonu izreklo pružaocima medijskih usluga, a u vezi sa zaštitom maloletnika u programskim sadržajima - upozorenje nacionalnoj televiziji Pink, zbog nedostatka zaštite identiteta i integriteta maloletnika u programu „DNK", kao i zbog pogrešnog označavanja i vremena emitovanja tog programa; opomene nacionalnim televizijama Happy i Prva zbog programskih sadržaja koji nisu podobni za maloletnike a emituju se u zaštićenom terminu; opomena TV Happy, zbog nedozvoljenog načina reklamiranja elektronskih cigareta. Analizirano je i drugo upozorenje koje je REM u ovom periodu izrekao, ali po Zakonu o radiodifuziji - regionalnom emiteru RTV Enigma, zbog nepoštovanja programskog elaborata.

U ovom periodu nije bilo bitnije zakonodavne aktivnosti u pogledu usvajanja zakona relevantnih za medije.

Rad nadležnih organa - Autori se u ovom delu Izveštaja bave radom državnih organa: Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i to njegovim aktivnostima u vezi sa primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i odnosom organa javne vlasti prema svojim obavezama iz tog zakona; Оdbоrа zа kulturu i infоrmisаnjе Skupštinе Srbiјe - sеdnicom Odbora о slоbоdi mеdiја i zaključcima Odbora donetim na toj sednici, kao i sednicom Odbora na kojoj je donet predlog odluke od značaja za funkcionisanje javnog medijskog servisa RTS-a; Ministarstva kulture i informisanja - donetim pravilnicima za implementaciju Zakona o javnom informisanju i medijima i to o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, o dokumentaciji koja se prilaže u postupku registracije medija u Registar, i o načinu vođenja i upisu u evidenciju predstavnika inostranih medija i dopisništava inostranih medija. I rad kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava je obrađen u Izveštaju - i to SOKOJ-a, a u vezi sa sporovima koje ta organizacija vodi protiv RTS-a povodom dugovanja naknade za korišćenje muzičkih autorskih dela u programima tog javnog medijskog servisa; s tim u vezi je ukazano na to kakav odnos RTS već godinama ima prema svojim zakonskim obavezama plaćanja naknada RATEL-u, JP ETV i kolektivnim organizacijama i šta je i zašto potrebno promeniti u toj praksi RTS-a.

Proces digitalizacije - Autori Izveštaja se bave onim što je obeležilo proces digitalizacije u novembru 2014 - drugim konsultativnim sastankom sa emiterima koji je obavilo nadležno ministarstvo; intenziviranom medijskom kampanjom koja se odnosi na obaveštavanje građana o predstojećem isključenju digitalnog signala; i pomakom u pogledu podrške ugroženom stanovništvu u nabavci STB uređaja.

Proces privatizacije - Autori Izveštaja daju kratak pregled informacija o tome dokle se stiglo u postupku privatizacije medija nakon usvajanja novih medijskih zakona.

U Zaključku Izveštaja autori sumiraju svoje nalaze pravnog monitoringa dešavanja na medijskoj sceni Srbije u novembru 2014.

Pedeset osmi Monitoring Izveštaj uradio je stručni tim Pravnog odeljenja ANEM-a, advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala organizacija Civil Rights Defenders.

 

 

Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Civil Rights Defenders-a.

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

 

 

Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. 

]]>
Wed, 31 Dec 2014 14:28:20 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17065/PEDESET+OSMI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
ANEMOVA MONITORING PUBLIKACIJA XI http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17062/ANEMOVA+MONITORING+PUBLIKACIJA+XI.html     Jedanaesti broj specijalizovane publikacije ANEM-a „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji"   I ovaj broj Monitoring Publikacije ANEM-a sadrži tekstove koji

 

 

 

 

Jedanaesti broj specijalizovane publikacije ANEM-a „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji"

 

 

 

I ovaj broj Monitoring Publikacije ANEM-a sadrži tekstove koji nude ekspertska objašnjenja važnih medijskih pitanja i mogu doprineti njihovom boljem razumevanju.

Sadržaj Monitoring Publikacije XI:

  • Uvod (sa sumiranim rezultatima pravnog monitoringa medijske scene u Srbiji u 2014. godini i kratkim prikazom sadržaja Publikacije);

četiri stručna autorska teksta:

  • Zašto i kakva Strategija razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga nam je potrebna - autor: Miloš Stojković, advokatska kancelarija „Živković&Samardžić" iz Beograda (osnovi za donošenje Strategije i njena svrha; smisao i domašaj analize tržišta u oblasti medija, kao osnova Strategije; Strategija kao temelj regulacije sektora)
  • Cеnzurа i аutоcеnzurа u srpskim medijima - autor: Slobodan Kremenjak, advokat (ima li cenzure i autocenzure u srpskim medijima; „chilling effect" u medijskoj sferi i njegovi uzroci; šta je potrebno za popravljanje opšteg stanja na srpskoj medijskoj sceni);
  • Transparentnost vlasništva u medijima - neophodno, da li i dovoljno? - autor: Davor Glavaš, medijski ekspert (zašto je važna transparentnost vlasništva u medijima, posebno u zemljama „u tranziciji"; zašto je potrebno i kako taj pojam redefinisati; koje su druge mere, pored transparentnosti vlasništva, potrebne kao pokazatelji nezavisnosti medija);
  • Proces digitalizacije u Republici Srbiji - autorke: prof. dr Irini Reljin i Milena Jocić Tanasković, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (mreža za digitalno terestričko emitovanje televizijskog signala; prijem digitalnog televizijskog signala; trenutno stanje mreže ETV-a; obaveze regionalnih i lokalnih emitera u procesu digitalizacije)

i peti tekst:

  • Evropski sud za ljudska prava - Informatori o praksi Suda (izvodi iz Informatora dostupnih na web sajtu tog suda) - kratak prikaz dve presude ovog suda iz Informatora br. 176 (jul 2014), koje se odnose na primenu člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda: prva je doneta u predmetu A.B. protiv Švajcarske - predstavka novinara povodom osude zbog objavljivanja poverljivog materijala u vezi sa tekućom istragom, gde je Sud ustanovio povredu slobode izražavanja podnosioca predstavke; druga je doneta u predmetu Axel Springer AG protiv Nemačke (br. 2) - predstavka izdavača novina povodom sudske zabrane protiv novina radi sprečavanja daljeg objavljivanja članka koji se odnosi na bivšeg kancelara - Sud je našao da je u pitanju povreda slobode izražavanja podnosioca predstavke.

Monitoring Publikacija XI dostupna je na kraju ove strane.

 

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala organizacija Civil Rights Defenders.

 

 

Izneti stavovi u ovoj Publikaciji pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Civil Rights Defenders-a.

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

 

 

Izneti stavovi u ovoj Publikaciji pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. 

]]>
Wed, 24 Dec 2014 14:18:30 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/17062/ANEMOVA+MONITORING+PUBLIKACIJA+XI
Javni čas za studente novinarstva http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17017/Javni+%C4%8Das+za+studente+novinarstva+.html „Medijski sistem Srbije u tranziciji i evropski standardi" bila je tema javnog časa koji je ANEM organizovao 26.11.2014. za studente Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Predavači
„Medijski sistem Srbije u tranziciji i evropski standardi" bila je tema javnog časa koji je ANEM organizovao 26.11.2014. za studente Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
 
Predavači su bili: prof. dr Rade Veljanovski, čije se predavanje odnosilo na karakteristike medijskog sistema Srbije i najvažnije evropske standarde; docent dr Dejan Milenković, koji je govorio o odnosu medijskih zakona u Srbiji i evropskih standarda; advokat Slobodan Kremenjak, čije izlaganje je bilo o temi - sprovođenje medijskih zakona u praksi i evropski standardi.
 
Medijski sistem Srbije i evropski standardi
 
Prof. dr Rade Veljanovski medijski sistem Srbije posle 2000. godine okarakterisao je kao medijski sistem u tranziciji budući da su političke promene u društvu osnov za promene i u medijskom sistemu. Te promene se dešavaju u formi demokratske i profesionalne transformacije medijskog sistema, objasnio je on, pri čemu demokratska transformacija podrazumeva ulogu države u institucionalnom uklanjanju svih prepreka slobodnom protoku informacija, mišljenja i stavova, stavljanju van snage nedemokratskih zakona i stvaranju zakonske regulative po demokratskim pravilima. Diskontinuitet sa prethodnim vremenima se ne može napraviti ako ne stavimo van snage medijske zakone koji su važili u periodu socijalizma i 1990-ih godina i ne napravimo nove zakone koji implementiraju standarde demokratskog sveta, rekao je prof. Veljanovski. Evropska unija ima mnoštvo dokumenata kojima određuje pravce razvoja demokratskog medijskog sistema i u njima daje regulatorni osnov i za nacionalna zakonodavstva, objasnio je, naveo je on. 
 
Od standarda evropskog regulatornog okvira profesor je izdvojio kao najvažniji odvajanje medijskog sistema od uticaja vlasti, politike i ostalih centara moći, dakle stvaranje okolnosti u kojima može da postoji uređivačka nezavisnost i samostalnost medija kao uslov za slobodnu, demokratsku javnu sferu. Od drugih standarda, Veljanovski je naveo kao veoma važne: uspostavljanje medijskog tržišta (koje Srbija nije imala u vreme socijalizma, a 1990-ih je bilo vrlo haotično i neregulisano); slobodno osnivanje štampanih medija bez dozvola (za razliku od elektronskih medija); ustanovljavanje nezavisnog regulatornog tela za oblast radiodifuzije; osnivanje radio i TV stanica po zakonskim pravilima; uspostavljanje dualnog modela vlasništva; transformisanje državne radio i televizije u javni servis; vlasnička transformacija (privatizacija) medija u državnoj/društvenoj svojini; i poštovanje celokupnog korpusa ljudskih prava i to ne samo prava na informisanost/obaveštenost i slobodu govora nego i ostalih, jer ako ljudska prava nisu medijski posredovana, ona neće moći da budu ostvarena na najbolji način, zaključio je profesor. 
 
Profesor Veljanovski je zatim proveo studente kroz genezu medijskih zakona u Srbiji od 2000. godine. Naveo je da su u početku izmene zakonske regulative i stvaranje novih zakona bili prvenstveno inicijativa civilnog društva, uključujući medijske i novinarske organizacije. Prvi rezultati te inicijative bili su Zakon o radiodifuziji iz 2002. i Zakon o javnom informisanju iz 2003. Veljanovski je podsetio studente i da su u avgustu 2014. godine doneta tri nova zakona: Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima (koji je zamenio Zakon o radiodifuziji) i Zakon o javnim medijskim servisima. 
 
Na kraju, profesor Veljanovski je naveo najvažnije karakteristike medijskog sistema Srbije, a to su: donošenje medijskih zakona u kojima su sadržani evropski principi, ali i usporena i nedosledna primena medijskih zakona; nedosledne izmene medijskih zakona i stvaranje regulatorne konfuzije; produžen haos u etru do 2006. godine; činjenica da vlasnička transformacija medija nije dovedena do kraja (i danas imamo problem državnog vlasništva u medijima iako su zakoni iz 2002. i 2003. već predvideli privatizaciju, napomenuo je Veljanovski); sporo uspostavljanje medijskog tržišta; spora transformacija državne RTV u javni servis; neizvesna budućnost mnogih medija, posebno medija manjinskih zajednica; usporen tehnološki razvoj (prelazak na digitalno emitovanje je prvobitno planiran za 2012. godinu); i dalje vidljiv uticaj politike na medije; korupcija u medijima; činjenica da Medijska strategija (iz 2011. godine) jedan broj pitanja i dalje drži otvorenim. Kao poslednju karakteristiku Veljanovski je naveo svoje mišljenje da najnoviji zakoni, doneti 2014. godine, predstavljaju istovremeno i korak napred i korak nazad za medijsku sferu (finansiranje javnih servisa). 
 
Medijski zakoni u Srbiji i evropski standardi
 
Šta su to evropski standardi? Da li pod njima podrazumevamo standarde EU ili Saveta Evrope? Polazeći od ovih pitanja, docent dr Dejan Milenković je objasnio da postoji bitna razlika u obaveznosti dokumenata koje donose Evropska unija i Savet Evrope. Značajan deo evropskih standarda sadržan je u dokumentima Saveta Evrope, pre svega u rezolucijama i preporukama. One imaju moralni značaj, ali ne i obavezujući značaj za države, dok direktive ili uredbe EU imaju obavezujući značaj za države članice, rekao je Milenković. 
 
Najznačaniji dokument Saveta Evrope sa stanovišta medijskog sistema jeste Konvencija o prekograničnoj televiziji i nju je Republika Srbija ratifikovala, što znači da mora da poštuje ugovorne obaveze koje iz te konvencije proističu.
 
Postoji jedan dokument Saveta Evrope koji je obavezujući za države, ali samo ako ga one ratifikuju, a to je Evropska konvencija o ljudskim pravima. Ona je značajna jer sadrži spisak prve generacije ljudskih prava, između ostalog i slobode izražavanja, a jedan deo Konvencije posvećen je mehanizmu koji je značajan i za medijsku sferu, a to je nadnacionalni mehanizam zaštite slobode izražavanja oličen u Evropskom sudu za ljudska prava. Ovaj sud ima odličnu praksu u vezi sa članom 10 Evropske konvencije, koji je osnova slobode medija, izražavanja i javnog informisanja, između ostalog i onaj deo prakse koji se odnosi na medije, objasnio je Milenković. 
 
Što se tiče direktiva EU, standarde koji su u njima sadržani zemlje članice moraju da prilagode i prenesu u svoje nacionalno zakonodavstvo, i dalje razrade. I direktive i konvencije i preporuke sadrže opšte stavove, odnosno principe koje zemlje razrađuju u svom pravnom sistemu na osnovu karakteristika vlastitog pravnog sistema, rekao je Milenković. 
 
Evropska unija, prvenstveno kroz svoje direktive, kao obavezujuće za njene države članice, stvorila je jedan deo standarda koji se pre svega odnose na elektronske medije, odnosno audio-vizuelne sadržaje i audio-vizuelno tržište jer je tržište audio-vizuelnih sadržaja jedno od najvažnijih tržišta EU. Pošto smo mi na tom putu da budemo punopravna zemlja članica EU, krenuli smo ka tome da ispunjavamo standarde koji proizilaze iz direktive, objasnio je Milenković. 
 
Kada smo krenuli u prvu reformu medijskog sistema u Srbiji, u periodu 2000-2003, sve preporuke u vezi sa medijima smo uzimali u obzir i pokušavali da izgradimo i Zakon o radiodifuziji i Zakon o javnom informisanju na osnovnim principima sadržanim u preporukama, objasnio je Milenković. Evropski standardi su ugrađeni u naš pravni sistem zakonima iz 2002. i 2003. godine. Razrada tih principa bila je poprilično dobra, ali je problem nastao u sprovođenju zakona, rekao je on. Na primer, još 2003. godine smo prema zakonu o Javnom informisanju imali privatizaciju medija, ali se ona do sada nije desila. „Nije dovoljno da postoje samo dobri standardi, već i država koja je spremna da te standarde do kraja, pravilno i u duhu zakona sprovede", zaključio je Milenković. 
 
Sprovođenje medijskih zakona u praksi i evropski standardi
 
Advokat Slobodan Kremenjak objasnio je da se sa standardima Saveta Evrope i Evropske unije usklađujemo zato što to predviđaju naš Ustav i međunarodni ugovori koje smo potpisali a koje je ratifikovala naša Skupština. Nadalje je objasnio da u našem Ustavu postoji direktno pozivanje na međunarodne standarde ljudskih prava - kaže se da će se odredbe o ljudskim pravima u Srbiji, u koje spada i pravo na slobodu izražavanja, primenjivati u skladu sa međunarodnom praksom i tumačiti i primenjivati na način na koji ih tumače i primenjuju međunarodni organi zaduženi za nadzor nad njihovim sprovođenjem. Konkretno, u odnosu na član 10 evopske Konvencije o ljudskim pravima, to je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i to je praksa tog suda u primeni člana 10 evropske Konvencije koja predstavlja deo standarda sa kojima smo po Ustavu dužni da se usklađujemo. Međutim, ta praksa se retko primenjuje pred našim sudovima. Što se Saveta Evrope tiče, Srbija je članica, pa nam je preporučeno da poštujemo standarde definisane dokumentima Saveta Evrope, rekao je Kremenjak. Kada je reč o standardima, nedavno usvojeni medijski zakoni predstavljaju korak napred u harmonizaciji sa evropskom regulativom, ali ostaje da se vidi kako će se oni sprovoditi u praksi, jer nije dovoljno da zakoni budu dobri, već je bitno i da se pravilno sprovode. Nama inače veći problem predstavlja praksa nego propisi, rekao je Kremenjak i naveo sledeće - na primer, sloboda izražavanja može samo izuzetno biti ograničena, pod sledećim uslovima: ako je to propisano zakonom, ako je to u cilju zaštite nekog legitimnog interesa i ako je to stvarno neophodno u demokratskom društvu (pitanje proporcionalnosti/srazmere). Sva tri uslova moraju biti ispunjena, a najveći problemi koje imamo u praksi jesu problemi da se kod ograničenja slobode izražavanja prepozna šta je to što je u demokratskom društvu neophodno, odnosno da se obezbedi srazmernost eventualnih ograničenja. Neprimenjivanje zakona (ali i loša primena) bio je jedan od najvećih problema kada je reč o starim medijskim zakonima - npr. nije završena privatizacija medija, mediji nisu imali ravnopravne uslove na tržištu, nije bilo kontrole državne pomoći, iako je to bilo propisano ili zagarantovano zakonima. To je u u značajnoj meri sprečilo razvoj sektora jer nije stvoreno funkcionalno, konkurentno tržište koje bi omogućilo finansijsku stabilnost i nezavisnost medija i otuda mnogi problemi. Novi zakoni propisuju jasna pravila koja se tiču prava konkurencije i kontrole državne pomoći, u skladu s evropskim standardima, i ako se budu dosledno primenjivala, to može dovesti do poboljšanja situacije u medijskom sektoru. Dakle, da bismo ostvarili evropske standarde u oblasti slobode izražavanja, važno je ne samo da imamo dobre zakone već i da ih sprovodimo i to adekvatno, zaključio je Kremenjak.
 
Diskusija
 
U diskusiji koja je usledila eksperti su odgovarali na pitanja studenata koja su se odnosila na izveštavanje o maloletnicima, proces izlaska države iz vlasništva u medijima, kao i cenzuru i autocenzuru u medijima.
 
 
Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala organizacija Civil Rights Defenders
 
 
.
Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Civil Rights Defenders-a.
 
 
Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.
 
 
 
 
Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.
 
 
]]>
Mon, 8 Dec 2014 02:53:16 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17017/Javni+%C4%8Das+za+studente+novinarstva+
PEDESET SEDMI MONITORING IZVESTAJ http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/16990/PEDESET+SEDMI+MONITORING+IZVESTAJ+.html Pravni monitoring medijske scene u Srbiji - Izveštaj za oktobar 2014Sloboda izražavanja - Od pritisaka na novinare i medije, u ovom izveštaju analizirana su dva takva slučaja i to: krajnje netranspare

Pravni monitoring medijske scene u Srbiji - Izveštaj za oktobar 2014

Sloboda izražavanja - Od pritisaka na novinare i medije, u ovom izveštaju analizirana su dva takva slučaja i to: krajnje netransparentno uskraćivanje akreditacije za praćenje vojne parade Мirоlјubu Мiјuškоviću, v.d. glаvnоg urеdnikа „Dnevnika", pravdanim navodnom negativnom bezbednosnom procenom; drugi slučaj su pritisci premijera i njegovih saradnika na Olju Bećković, autorku emisije „Utisak nedelje", o čemu je novinarka tokom ovog meseca javno govorila, na kom primeru autori ukazuju na tanku granicu između onoga što za političara može predstavljati privatnu komunikaciju ili kontakt sa novinarom, a za novinara nеprimеrеn uticај nа to kako uređuje ili vodi svoju autorsku emisiju. U okviru dela sudski postupci analizirana je odluka Višeg suda u Beogradu kojom je usvojena žalba Dušana Stojića, Nenada Nenkovića i Milorada Bošnjaka, koji su devedesetih godina prošlog veka izveštavali sa ratišta u bivšoj Jugoslaviji za „Večernje novosti", protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu iz 2013. godine kojim je odbijen njihov optužni predlog podnet protiv Nadežde Gaće, Jelke Jovanović i Miomira Brkića, iz NUNS-a, zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje.

Implementacija postojećih zakona - Zakon o javnom informisanju i medijima - povodom kršenja pretpostavke nevinosti glumca Gorana Jevtića od strane lista „Blic", autori ukazuju na sve češće nepoštovanje te zakonske i etičke novinarske obaveze u medijima, kao i na neadekvatna zakonska rešenja kojima se takvi slučajevi sankcionišu, a posebno se bave pitanjem jesu li navodi krivičnih prijava vest; autori takođe ističu najvažnije nalaze u redovnom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji se odnose na situaciju u medijskom sektoru; autori obrađuju i pitanje raspodele budžetskih sredstava za javno informisanje na lokalnom nivou nakon donošenja novih medijskih zakona, polazeći od slučaja u Nišu; Zakon o elektronskim medijima - predmet analize je zakonsko rešenje po kom vlasnici mreža za distribuciju medijskih sadržaja mogu istovremeno da budu i pružaoci audiovizuelnih medijskih usluga, a povodom isključenja B92 Info kanala iz аnаlоgnе kаblоvskе pоnudе SBB-a.

Donošenje novih zakona - Povodom izrade novog Zakona o oglašavanju, autori Izveštaja ukazuju da je državno oglašavanje u medijima jedno od pitanja koje bi trebalo regulisati tim novim zakonom.

Rad nadležnih organa - Autori Izveštaja bave se radom Regulatornog tela za elektronske medije (REM), konkretno Intеrprеtаtivnim sаоpštеnjеm Saveta REM-a u vеzi sа nаčinоm sprоvоđеnjа оdrеđеnih оdrеdаbа Zаkоnа о еlеktrоnskim mеdiјimа kоје urеđuјu аudiо-vizuеlnе kоmеrciјаlnе kоmunikаciје, kao i saopštenjem Saveta REM-a o konkretnom međunarodnom standardu kojim će se Regulator rukovoditi pri kontroli uјеdnаčеnosti nivоa tоnа svih prоgrаmskih sаdržаја. Saopštenjima se pojašnjava nаčin na koji ćе Regulator dо dоnоšеnjа odgovarajućeg pоdzаkоnskоg аktа primеnjivаti оdrеđеnе оdrеdbе Zаkоnа o elektronskim medijima, što je veoma bitno za funkcionisanje medija. Od državnih organa, predmet analize bio je rad Skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje i to procedura usvajanja izveštaja o radu Regulatornog tela za elektronske medije, kao i neodržavanje sednice Odbora na kojoj je trebalo da se raspravlja o slobodi medija. Zaključak je da Odbor svojim postupanjem u ovom periodu nije doprineo poboljšanju situacije u medijskom sektoru.

Proces digitalizacije - Autori Izveštaja ukazuju na probleme koje mediji i dalje imaju u procesu digitalizacije.

Proces privatizacije - Komentarišući saopštenja protivnika privatizacije iz medijskog sektora, autori Izveštaja ističu važnost okončanja privatizacije za rešavanje problema nedopuštenog uticaja na medije.

U Zaključku Izveštaja autori analiziraju medijsku situaciju u Srbiji u kontekstu redovnog godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije koji uključuje i nalaz o stanju u medijskom sektoru.

Pedeset sedmi Monitoring Izveštaj uradio je stručni tim Pravnog odeljenja ANEM-a, advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala organizacija Civil Rights Defenders.

 

 

Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Civil Rights Defenders-a.  

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

 

 

Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.  

]]>
Sun, 30 Nov 2014 10:54:16 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/16990/PEDESET+SEDMI+MONITORING+IZVESTAJ+
ODRŽAN ANEMOV OKRUGLI STO „ODNOS MEDIJA I PRAVOSUÐA“ http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/16989/ODR%C5%BDAN+ANEMOV+OKRUGLI+STO+%E2%80%9EODNOS+MEDIJA+I+PRAVOSU%C3%90A%E2%80%9C.html Na okruglom stolu „Odnos medija i pravosuđa" u organizaciji ANEM-a, održanom 30. oktobra 2014. u Beogradu, učestvovalo je 30 predstavnika pravosuđa, medijskih i novinarskih organizacija, medija,

Na okruglom stolu „Odnos medija i pravosuđa" u organizaciji ANEM-a, održanom 30. oktobra 2014. u Beogradu, učestvovalo je 30 predstavnika pravosuđa, medijskih i novinarskih organizacija, medija, nevladinih organizacija, nadležnih organa, međunarodnih organizacija i donatora i drugih zainteresovanih strana.

ANEM je organizovao ovaj okrugli sto smatrajući da je za sprovođenje reformi u medijskom sektoru, stvaranje povoljnog medijskog okruženja i poboljšanje položaja medija i novinara veoma važno naći rešenja za uočene probleme koji već duže vremena opterećuju medijski sektor, a da su među tim problemima i oni u međusobnim odnosima medija i pravosuđa. Cilj ovog događaja bio je da se o ovim problemima i mogućim načinima za njihovo prevazilaženje inicira dijalog između medijskog sektora i pravosuđa, kao i da doprinese uspostavljanju njihove konstruktivne saradnje.

Okrugli sto je organizovan u okviru ANEM-ovog projekta „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji", koji finansijski podržavaju organizacija Civil Rights Defenders i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

Uvodničari na skupu bili su:

• dr Dragica Popesku, sudija Apelacionog suda u Beogradu 
• Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu i potpredsednik Društva sudija Srbije
• dr Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije 
• Nedim Sejdinović, predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV)
• Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS)

UVODNIČARI 

Sudska praksa kao izvor medijskog prava u Srbiji

Sudija dr Dragica Popesku najpre je istakla da u našoj zemlji sudovi sude na osnovu Ustava, zakona, i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom, na osnovu opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora, u skladu sa Ustavom Republike Srbije koji garantuje da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu. Sudska praksa u našoj zemlji nije formalni izvor prava po Ustavu, rekla je ona, iako to faktički postaje kada sudovi preuzmu određenu sudsku odluku kao model po kome postupaju, odnosno kada počnu da primenjuju pravno rešenje iz te odluke kao pravilo po kome rešavaju naredne slučajeve. U slučaju pravnih praznina - kada neke životne situacije nisu pokrivene pravnom normom, ili kada je jedna situacija regulisana normama istog ranga ali različite sadržine, koje su u uzajamnoj koliziji, takve situacije se rešavaju postavljanjem pravila koje najviše odgovara tim slučajevima.U toj situaciji kada sud kreira pravo i kada se određenom sudskom odlukom zapravo stvara nova norma, često nastaje pravilo po kome i druge sudije, odnosno sudovi, odluče da postupaju.

Ali, osnovno pitanje koje se postavlja tada jeste pitanje koliko je opravdano koristiti sudsku praksu kao izvor prava, te da li je potrebno sudu dozvoliti da isključivo primenjuje formalno priznate izvore prava, a svakom sudiji da tumači, odnosno primenjuje zakon, onako kako ga on razume i tumači. Naime, može se desiti da docnija zakonska regulativa donese obrt potpuno drugačijim rešenjem i tada nastaje problem jer će neke odluke biti ukinute a dotle su iste potvrđivane, što stvara pravnu nesigurnost. Još veći problem nastaje stvaranjem tzv. negativne sudske prakse, to jest uzimanjem za uzor odluke nastale na osnovu pogrešnog tumačenja postojeće norme, a to tumačenje se kasnije izmeni i zauzme se novi stav. Takođe, to pitanje se odnosi i na slučaj kada je stav odeljenja suda ispravan sa gledišta tumačenja pravne norme, jer ostaje nedoumica da li je i tada sudija dužan da postupa po stavu, odnosno po precedentu (presuda kojom je prvi put rešen slučaj te vrste koja će nadalje obavezivati sudove da na isti način postupaju u budućim sporovima koji sadrže isti ili sličan slučaj - izvor prava u zemljama angloaksonskog pravnog sistema), ili može postupati po svom nahođenju i prema ličnom shvatanju, odnosno razumevanju pravne norme, te da li to stvara pravnu nesigurnost ili upravo govori o tome da je svaki slučaj za sebe, iako je norma koja reguliše tu situaciju jedinstvena sa svojom striktnom sadržinom i opšteobavezujuća, ali se različito tumači.

Dr Popesku je dalje navela da je stav donet od strane opšte sednice građanskog odeljenja nekog suda obavezujući za taj sud, ali ne i za sud nižeg ranga, ali da u stvarnosti dolazi do masovnog primenjivanja stavova sudske prakse, naročito viših sudova, iz jednostavnog razloga da sudijama nižih sudova odluke ne bi bile ukidane. Međutim, uvek se postavlja pitanje ispravnosti odlučivanja na osnovu takve odluke ili ispravnosti zauzetog stava suda više instance, jer se događa da ni tada norme nisu ispravno tumačene. Ona je kao primer navela pravo na tužbu za naknadu materijalne i nematerijalne štete kod povrede prava privatnosti - prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, iz odredbe člana 46. Zakona o javnom informisanju iz 2003. godine. Dr Popesku je rekla da stav sudske prakse da naknada nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti u medijima mora biti niska i da je svaka povreda prava ličnosti isto što i šteta, pogrešan je, jer tako ne kaže naše pozivitno pravo; netačno je i tumačenje odredbe člana 46. Zakona o javnom informisanju, da se u slučaju povrede prava na privatni život samo protiv urednika javnog glasila (a ne i osnivača - izdavača medija, niti novinara, kao autora informacije) tužbom može zahtevati naknada nematerijalne štete, jer su oni solidarno odgovorni, kao i to da se ta šteta može zahtevati bez utvrđenja da li je ista nastala, jer se naknada nematerijalne štete može ostvariti samo ukoliko ta šteta postoji.

Sudija dr Popesku na kraju je navela da je novi Zakon o javnom informisanju i medijima objedinio odgovornost urednika, novinara i izdavača medija za naknadu štete nastale objavljivanjem informacije čije je objavljivanje u skladu s tim zakonom zabranjeno, a da bi možda bilo korisno budućim zakonom (de lege ferenda) predvideti mogućnost da povređeno lice traži naknadu zbog same povrede prava, kao deklarativno utvrđenje te povrede, pri čemu novčana naknada ne bi bila od velikog značaja, dok bi naknada nematerijalne štete, ukoliko šteta zaista postoji (što bi se utvrđivalo u sudskom postupku), mogla biti dosuđena i u većem novčanom iznosu, da bi predstavljala adekvatnu satisfakciju.

Odnos medija i pravosuđa iz ugla sudstva

Sudija Omer Hadžiomerović istakao je da je sličnost medija i pravosuđa u tome što i jedni i drugi imaju kontrolnu funkciju po pitanju funkcionisanja vlasti. Pri tom, mediji kontrolišu i sudsku vlast, što je važna uloga medija jer je sudska vlast jedina koja ne podleže kontroli druge dve grane vlasti. Za obavljanje te kontrolne uloge u društvu neophodna je nezavisnost i medija i pravosuđa. Dodatno, mediji ovu funkciju uspešno ostvaruju u meri u kojoj su oni izraz javnog mnjena, a problem nastaje kada ispunjavaju samo funkciju formiranja javnog mnjenja, rekao je Hadžiomerović.

Uzajamni odnos medija i pravosuđa zavisi od njihove nepristrasnosti, profesionalnosti, stručnosti i poverenja koje imaju u javnosti, smatra Hadžiomerović. Važno je pitanje kako se mediji ponašaju izveštavajući o konkretnim suđenjima ili zbivanjima unutar pravosuđa koja su od značaja za javnost. Problem često nastaje u shvatanju istine, koju i mediji i sudovi imaju cilj da utvrde, jer sudska istina i medijska istina ne moraju da budu iste zato što se ne koriste isti metodi da bi se došlo do nje. Tako javnost često dobija jednu sliku kroz medije, a drugu u sudskom postupku, rekao je on.

Po mišljenju Hadžiomerovića, mediji imaju pravo da komentarišu sudske postupke, ali je pitanje na koji način će to učiniti (počev od kvalifikacija i rečnika koji će upotrebljavati), a on često ima utisak da se neke sudske odluke komentarišu a da nisu ni pročitane niti su novinari pratili sudski postupak. Što se tiče prenošenja informacija sa suđenja, mediji ne treba da prenesu samo prostu informaciju, već ta informacija mora da bude obrađena, da dobije novi kvalitet, da se stavi u kontekst, pri čemu je neophodno da se poznaje sudska procedura, funkcionisanje sudskog sistema, njegove obaveze i problemi - ne samo da bi novinari postavljali pitanja sudu, nego i onima koji komentarišu sudske postupke, posebno predstavnicima druge dve grane vlasti - jer se neznanjem lako manipuliše.
 
Hadžiomerović smatra da je tu uloga sudija da pomognu medijima, da im ukazuju na probleme od interesa za javnost. Takođe, da bi mediji pomogli sudstvu i sudstvo njima vrlo je važno da i sudstvo razume koji su problemi medija, počev od osnovnih tehničkih pitanja - koje su im informacije potrebne. Kada sudovi ne daju novinaru informaciju, on će je potražiti na drugom mestu, pa tako sudovi nekad doprinose neobjektivnom izveštavanju, zaključio je Hadžiomerović, potcrtavajući potrebu da se sudovi otvore prema medijima.
 
Odnos medija i pravosuđa iz ugla Javnog tužilaštva
 
Zamenik Republičkog javnog tužioca dr Goran Ilić istakao je tri ugla posmatranja odnosa javnog tužilaštva i medija. Prvi ugao gledanja se tiče opsega informacija koji javno tužilaštvo može da pruži medijima u vezi sa krivičnim postupcima, gde često postoje nesporazumi sa medijima, kako je rekao. U tom smislu, on je pojasnio praksu tužilaštva na osnovu tri bitna kriterijuma. Prvi kriterijum diktiran je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji propisuje situacije u kojima tužilaštvo, a i svi drugi organi krivičnog postupka, nisu u mogućnosti da daju informacije. Ta ograničenja treba da omoguće nesmetano odvijanje pretkrivičnog ili krivičnog postupka i tu se u svakom konkretnom slučaju ceni da li javni tužilac može da pruži neku informaciju medijima. Drugi kriterijum je razlog privatnosti. U pogledu pružanja informacija koje se tiču krivičnog postupka mora da postoji balans između javnog interesa (da se sazna neki podatak iz krivičnog postupka) i potrebe da se zaštiti privatnost. Tu treba imati u vidu da postoji nekoliko nivoa zaštite privatnosti. Ličnosti koje su od opšteg interesovanja javnosti, kao što su političari, ljudi na funkcijama, uživaju najmanji stepen zaštite privatnosti, a postoje osobe koje uživaju apsolutnu zaštitu privatnosti kao učesnici u krivičnom postupku i u tim slučajevima tužilaštvo bi trebalo da izbegava da daje lične podatke o tim osobama. Treći kriterijum je pretpostavka nevinosti koja je više rangiran princip i od načela materijalne istine i osnovni je princip javnog tužilaštva kojim se ono vodi kada daje informacije iz krivičnog postupka, objasnio je Ilić.
 
Drugi ugao gledanja na odnos javnog tužilaštva i medija jeste izveštavanje medija o javnom tužilaštvu, o temama koje su važne da bi mogao da se objasni rad javnog tužioca u konkretnom slučaju ili uopšte rad javnog tužilaštva. Primer toga je situacija u kojoj se našlo javno tužilaštvo nakon što je nedavno stupio na snagu novi Zakonik o krivičnom postupku - brojne nadležnosti sa sudova prenete su na javne tužioce za šta nema dovoljno ljudi i novca, i zbog čega su postupciji uglavnom neefikasni. Takođe, problem je i preopterećenost tužilaca/zamenika tužilaca brojnim predmetima, kao i Ustavom propisan način izbora tužilaca, i sl. Međutim, rekao je Ilić, o tome skoro da nema reči u medijima.
 
Treći ugao gledanja tiče se odnosa slobode izražavanja i zaštite ljudskih prava. Nedavno je u Srbiji dekriminalizovana kleveta, a mnoga druga, blaža krivična dela protiv časti i ugleda ostala su u Krivičnom zakoniku, što Ilić smatra apsurdnom situacijom. Njegova pretpostavka je da je za ukidanje krivičnog dela klevete motiv bio zaštita slobode izražavanja. „Da li smo ukidanjem klevete dobili na kvalitetu slobode izražavanja? Bojim se da nismo", rekao je Ilić i dodao da se javnosti sugerišu pogrešni zaključci povodom te teme - na primer, moglo se čuti, pogotovo od novinara, da kleveta nije uobičajena u evropskoj praksi, a to nije tako, rekao je Ilić, i objasnio da u praksi Evropskog suda za ljudska prava postoje brojne odluke koje govore da je kažnjavanje za klevetu intervencija koja je neophodna u demokratskom društvu (naravno, uz brojna ograničenja). Na žalost, mi se svakoga dana suočavamo sa klevetama u našem krivičnom postupku, rekao je Ilić i izrazio bojazan da je intervencija ukidanje klevete u ovom trenutku bila prerana za našeg zakonodavca i da nije dala dobre rezultate. Kako je rekao, čini se da se balans između zaštite prava na slobodu izražavanja i zaštite drugih ljudskih prava - prava na ugled, čast, dostojanstvo ljudi - pomerio na štetu potonjih prava pojedinca.
 
Tabloidizacija medija i pravosuđe
 
Vukašin Obradović izrazio je uverenje da je fenomen tabloidizacije medija izuzetno važan za pravosuđe, sudije i tužioce zato što tabloidi potpuno derogiraju, tj. ruše ugled pravosuđa. Ti mediji preuzimaju uloge tužilaštva i sudova - oni „tuže", „sude", „presuđuju" i pre nego što će institucije da obave svoj posao, rekao je Obradović i dodao da je, šta više, to sistem pritiska na rad tužilaštva i pravosuđa. U novinarskoj profesiji se preduzimaju mere protiv ovakvog načina izveštavanja, rekao je Obradović, ali je njegov utisak da se o ovom problemu ne oglašavaju oni koji su prave žrtve ovakvog „novinarstva", a to su, pre svega, sudije i tužioci.
 
Drugi problem koji je Obradović naveo je to što pojedini mediji imaju poseban tretman od pojedinaca u pravosuđu. Tabloidi ne bi mogli da postoje ukoliko ne bi iz pravosuđa, ali i iz policije i drugih organa, dobijali informacije koje nikako ne bi smele da se nađu u javnosti, rekao je on, navodeći da nije primetio da pravosuđe pokreće postupke interne istrage da bi proverilo kako su se u javnosti našle takve informacije.
 
Obradović je zaključio da je tabloidizacija veoma ozbiljan problem sa kojim i srpsko pravosuđe i mediji treba da se suoče a o kojem se uporno izbegava dijalog.
 
Zorana Delibašić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, pitala je na koji način sprečiti tabloidizaciju i šta pravosuđe tu može da uradi, i iznela svoju ideju da bi svaki sudija koji ima predmet od interesa za javnost mogao da ga preradi ili obradi sa portparolom i da se tako medijima ponude neke dobre teme. Mediji insistiraju uglavnom na krivičnim postupcima gde se pojavljuju zvučna imena, ali imamo i „obične" teme koje zanimaju obične građane i mediji bi mogli i o tome da izveštavaju, ali oni to ne rade na pravi način, rekla je Delibašić i navela primer teme zaštite od diskriminacije marginalizovanih grupa ili nasilja u porodici gde nije videla izveštavanje o postupanju suda, kao što su, na primer, informacije da je sud pružio žrtvi zaštitu od nasilja.
 
Vukašin Obradović je odgovorio da je, što se tiče sudova i tužilaštva, borba protiv tabloidizacije maksimalna otvorenost pravosuđa u odnosu na medije u zakonskim okvirima, ali i odgovornost za takvozvano „curenje" informacija kojim se utiče na percepciju i pravosuđa i samog sudskog postupka. Dakle, sudovi moraju da odrede preciznu granicu do koje može da se ide u komunikaciji sa javnošću i da sankcionišu svoje kolege među sudijama i u tužilaštvu koji prelaze tu granicu, rekao je Obradović.
 
Na pitanje Vesne Miljuš, sudije Višeg suda u Beogradu, šta NUNS preduzima u odnosu na pojavu tabloidizacije, Obradović je objasnio da su na raspolaganju dva mehanizma. Jedan su sudovi časti u novinarskim udruženjima koji su, po njegovom mišljenju, prevaziđen način zaštite novinarske profesije. Drugi je samoregulacija, tačnije Savet za štampu, telo staro tek četiri godine, koje preko svoje Komisije za žalbe odlučuje o tome kada je prekršen Etički kodeks novinarstva. Međutim, dodao je Obradović, dodatni problem je što tabloidizacija kod nas nije isključivo profesionalno, već je i političko pitanje.
 
Mediji i pravosuđe - partneri ili suparnici?
 
Nedim Sejdinović je najpre ukazao na probleme koje mediji i pravosuđe dele. Naveo je da se problemi u medijskoj sferi i problemi u pravosuđu nalaze na veoma istaknutim mestima u izveštajima koji procenjuju stanje ljudskih prava u Srbiji ili pak napredak u procesu evropskih integracija i prepoznaju se kao značajno sputavajući element u unapređivanju društvenih, političkih i ekonomskih prilika u zemlji. Nadalje, zajedničko im je što mogu biti najznačajniji korektiv ili prepreka zloupotrebi vlasti, dok zloupotrebljeni mogu da budu jedna od najznačajnijih poluga za nekontrolisanu vladavinu, rekao je on. Zajednička im je i česta paušalna procena građana da su uzrok ili pretežni krivac za društvene i političke turbulencije, pri čemu Sejdinović smatra da su i mediji i pravosuđe samo najvidljiviji delovi mnogo ozbiljnijeg društvenog i političkog problema. On je izrazio mišljenje da je zabrinjavajuće visok nivo nepoverenja građana u sudove i tužilaštvo posledica delovanja medija koji su pod evidentnom kontrolom vlasti.
 
Ipak, kako je Sejdinović rekao, mediji i pravosuđe su prirodni partneri u borbi protiv brojnih društvenih devijacija, kriminala, korupcije, zloupotrebe vlasti itd, pri čemu je njihov odnos mnogo kompleksniji od problema izveštavanja o raznim aspektima sudskih procesa i presudama. Mediji mogu vršiti i pritisak da se kroz donošenje sistemskih zakona unapređuje rad i profesionalizacija pravosudnih insitucija i jača njihova nezavisnost; oni mogu da edukuju građanje o sudskim procesima i funkcionisanju pravosuđa uopšte; a mogu i da deluju preventivno, stvarajući okruženje i sistem vrednosti u kojem kriminal i korupcija neće biti društveno poželjni.
 
Drastično kršenje etičkih standarda medija postalo je pravilo, posebno nepoštovanje pravila pretpostavke nevinosti, ali tu ne treba zanemariti nedovoljnu edukovanost novinara o radu pravosuđa, činjenicu da mnogi mediji nemaju kapaciteta da profesionalno izveštavaju o sudskim procesima i događajima u pravosuđu, kao i korumpiranost nekih tabloidnih medija, rekao je Sejdinović.
 
Što se tiče odnosa pravosuđa prema medijima, Sejdinović smatra da javnost rada sudova nije samo zakonska obaveza već i najbolji način zaštite samog pravosuđa, ali da se kod nas pravosuđe, nažalost, češće brani od medija nego što im izlazi u susret. On smatra da pravosuđe treba da preduzme niz koraka, među kojima je i taj da portparoli sami predvide slučajeve koji će biti zanimljivi za javnost i da smisle strategiju za pristup medijima. Dobar odnos sa medijima znači i poznavanje rutina i problema s kojima se oni svakodnevno susreću, pa i nekompetentnosti, odnosno nedostatka specijalizovanih novinara za praćenje pravosuđa, rekao je Sejdinović.
 
Osim što mediji mogu biti alatka u rukama vlasti koja služi, između ostalog, i za obračun sa pravosuđem, i sudovi mogu biti alatka za borbu protiv nepodobnih medija i medijskih sloboda, rekao je Sejdinović i dodao da je primera za to mnogo, ali je svakako najrečitiji onaj s kraja devedesetih godina koji se ticao primene drakonskog Zakona o javnom informisanju koji je neke medije doveo na rub opstanka, a neke i ugasio.
 
DISKUSIJA
 
Sudija Omer Hadžiomerović izdvojio je kao interesantno pitanje ko treba i može da reaguje /spreči tabloidizaciju i sa tim povezan fenomen „curenja" informacija. On je rekao da reaguju udruženja novinara, dok u pravosuđu reaguje samo Udruženje sudija budući da nema institucionalnog okvira za reagovanje. Takođe se osvrnuo na promenjenu ulogu tužilaštva u skladu sa novim Zakonikom o krivičnom postupku i izrazio mišljenje da u tom smislu treba da se promeni i uloga tužilaštva u odnosu na medije - dok je tužilaštvo ranije bilo stranka u postupku, ono je sada i organ koji vodi istragu i tako mora da se odnosi prema medijima.
 
Zorana Delibašić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, pitala je predsednika NUNS-a Vukašina Obradovića kakva je uloga samoregulatornog tela i šta novinarska struka može da uradi da se podigne nivo kvaliteta medija i zaustavi tabloidizacija. Obradović je objasnio strukturu i rad Saveta za štampu i napomenuo da se Savet tek etablira kao samoregulatorno telo koje treba da vodi najvažniju bitku kada je u pitanju poštovanje profesionalnih standarda i Etičkog kodeksa budući da postoji tek četiri godine. On je rekao da je cilj da mediji objavljuju odluke Komisije Saveta o kršenju Kodeksa jer će se tako podizati svest kod građana da odlučuju o tome da li će pratiti određeni medij, a na mediju je da odlučuje da li će da se menja. Osim Saveta za štampu i tužbi pred sudom nema dodatnih mehanizama, rekao je Obradović, i napomenuo da ono što mediji i pravosuđe mogu zajedno da urade jeste to da mediji pokušaju da zaštite novinarsku profesiju od onih koji krše Etički kodeks, a da se u pravosuđu pokrene tema „curenja" informacija. Nedim Sejdinović iz NDNV-a dodao je da je značaj Saveta za štampu sve više prepoznat, sudeći po rastu broja žalbi koje mu se upućuju, ali i da mediji često ne objavljuju odluke koje Komisija Saveta donosi. Takođe je naveo da se regulacijom u elektronskim medijima bavi nezavisno Regulatorno telo za elektronske medije.
 
Sudija dr Dragica Popesku rekla je da bi rešenje za novinare koji nisu dovoljno obučeni da izveštavaju iz sudnice bila edukacija, ali da je potrebna i edukacija sudija koji se bave medijskim sporovima, u novinarskom i komunikološkom smislu, što znači da mediji i pravosuđe treba da sarađuju, organizuju zajedničke skupove gde bi medijski poslenici mogli da predstave probleme koje imaju i pitaju sudije i tužioce kako da ih reše, ali i da međusobno razmenjuju iskustva. Nekoliko učesnika je pozitivno reagovalo na ideju edukacije smatrajući je potrebnom, pa se potreba za edukacijom nametnula kao ključni zaključak skupa. S tim u vezi, koordinatorka ANEM-a Jasna Milanović rekla je da je ANEM prepoznao tu potrebu odavno, da je ovaj skup upravo zato i organizovan, i da ANEM planira da kroz seriju okruglih stolova nastavi da radi i na edukaciji i na osnaživanju pravosuđa i medija za vođenje dijaloga i rešavanje problema u međusobnim odnosima.
 
Nedim Sejdinović iz NDNV-a zatražio je od prisutnih pravnika mišljenje o tome da li je dobro što NDNV, uz konsultacije s pravnicima, preporučuje svojim članovima, koji su tuženi zbog nekog teksta, da se obrate Savetu za štampu, smatrajući da bi u sudskom postupku moglo da pomogne tuženom ako bi Savet za štampu odlučio da nije prekršen Etički kodeks. Sudija dr Dragica Popesku objasnila je da neprekršen Etički kodeks ne znači i da nekom nije povređeno pravo ličnosti, bez obzira na to na koji način je postupao novinar. Čak i da je objavio istinitu informaciju, mora da se vodi računa o vrsti informacije - ako je vezana za pravo privatnosti, bez obzira na to što je tačna, ona može biti bolna i štetna po osobu, može se raditi čak i o nečemu što se krije zbog interesa krivičnog postupka, ili ta informacija može uticati na mnjenje u sredini u kojoj živi ili radi ta osoba, rekla je Popesku. „To što vi donesete preporuku nekom novinaru da se izvini zbog načinjene povrede može uticati produktivno u smislu smanjenja naknade štete, naročito nematerijalne, u postupku naknade štete pred građanskim sudom. Ali ukoliko vi utvrdite da neko, po vašim nazorima, nije kriv zato što nije prekršio Kodeks, to ne znači da sud neće utvrditi povredu prava jer je mnogo veća građansko-pravna odgovornost, pa čak i od krivično-pravne", rekla je Popesku.
 
Sudija Omer Hadžiomerović je rekao da, po njegovom mišljenju, nije dobro što je ukinuto krivično delo klevete, te da su sami sudovi doprineli da do toga dođe. On smatra da ugled, kao društvena vrednost, zaslužuje i krivično-pravnu zaštitu, a da je problem nastao ne u samom zakonu već u načinu na koji su ga sudovi tumačili i primenjivali kada su u pitanju mediji. On je mišljenja da sudije treba da se edukuju, da prate presude Evropskog suda za ljudska prava, i da norme ne tumače bukvalno, što je često slučaj.

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala organizacija Civil Rights Defenders.

 

 

Stavovi izneti na ovom skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Civil Rights Defenders-a.  

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

 

 

Stavovi izneti na ovom skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.  

]]>
Fri, 7 Nov 2014 10:52:50 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/16989/ODR%C5%BDAN+ANEMOV+OKRUGLI+STO+%E2%80%9EODNOS+MEDIJA+I+PRAVOSU%C3%90A%E2%80%9C
PEDESET ŠESTI MONITORING IZVEŠTAJ ANEMA http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/16904/PEDESET+%C5%A0ESTI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA.html Izveštaj za  septembar 2014 - pravni monitoring medijske scene u Srbiji U septembru 2014. godine, prema oceni monitoring tima, medijski sektor obeležile su polemike o sužavanju prostora za debat

Izveštaj za  septembar 2014 - pravni monitoring medijske scene u Srbiji

U septembru 2014. godine, prema oceni monitoring tima, medijski sektor obeležile su polemike o sužavanju prostora za debatu o pitanjima od javnog interesa u srpskim medijima - zašto i kako su ga obeležile, autori analiziraju u Zaključku Izveštaja.

Pritisci, pretnje i napadi na novinare i medije ni u ovom periodu nisu izostali, a nekoliko takvih slučajeva analizirano je u delu Izveštaja koji se bavi slobodom izražavanja, i to: pretnje na Fejsbuku novinarima niškog portala „Južne vesti" i verbalni napad zamenika gradonačelnika Niša na novinara tog portala, kao i pritisak lokalnog funkcionera na sоmbоrski Intеrnеt pоrtаl „SOinfо" zbog komentara na Internet forumu tog portala - oba slučaja otvaraju i pitanje tretiranja komentara na društvenoj mreži ili na Internet forumu na samom portalu, odnosno pitanje odgovornosti medija za sadržaj tih komentara u srpskom pravu, na koje autori Izveštaja takođe daju odgovor. Osim ova dva slučaja, obrađeni su i slučajevi: pritisak na novosadsku štampariju „Grafoprodukt", tj. blokada računa i njeno zatvaranje koje je u mogućoj vezi sa tekstovima objavljenim u jednom od nedeljnika koje ta štamparija štampa; fizički napadi na fotoreportera „Blica" i na zgradu B92 tokom Parade ponosa u Beogradu; spor između TV B92 i Olje Bećković i prestanak emitovanja emisije „Utisak nedelje" na toj televiziji. U okviru dela sudski postupci analizirane su dve sudske odluke: odluka Аpеlаciоnog suda u Nоvоm Sаdu dа pоništi prеsudu nоvоsаdskоg Višеg sudа kојоm је оdbiјеnа tužbа sekretarke bеčејskоg Udružеnjа gоrаnа Маriјe Мikоvić prоtiv lista „Bеčејski mоzаik" - u ovom sporu postavlja se pitanje rаzlikоvаnja vrеdnоsnih i činjеničnih sudоvа; presuda Osnovnog suda u Valjevu kojom je Sud obavezao bivšeg grаdskоg funkciоnеrа u Valjevu Drаgоlјubа Krstićа da nоvinаrki Dаriјi Rаnkоvić, glavnoj i odgovornoj urednici Internet portala Kolubarske.rs i bivšoj urednici Radija „Patak" iz Valjeva, naknadi nematerijalnu štetu nanetu vređanjem.

Implementacija postojećih zakona - Zakon o elektronskim medijima - povodom presude koju je Upravni sud doneo u postupku po tužbi Televizije K9 iz Novog Sada i koju je na svom sajtu objavilo Regulatorno telo za elektronske medije (bivša RRA), a koja se ticala obračunavanja naknade za emitovanje RTV programa, autori Izveštaja analiziraju odredbe starog Zakona o radiodifuziji i novog Zakona o elektronskim medijima koje regulišu to pitanje; Zakon o javnim medijskim servisima - Uprаvni оdbоr Rаdiо-tеlеviziје Srbiје niје, kako se očekivalo, dоnео оdluku о dаtumu rаspisivаnjа kоnkursа zа gеnеrаlnоg dirеktоrа i glаvnоg i оdgоvоrnоg urеdnikа tеlеviziје, tumačeći odredbe Zakona na svoj način, a autori daju svoje tumačenje zakonskih odredaba koje se odnose na to pitanje.

Donošenje novih zakona - povodom formiranja Radne grupe nadležnog ministarstva za izradu novog Zakona o oglašavanju, autori ukazuju na razloge zbog kojih je važno i neophodno donošenje tog propisa.

Rad nadležnih organa - Analiziran je rad državnih organa, konkretno Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna koji je uspostavljen 2002. godine, Poverenik je dodelio nagrade za doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama od javnog značaja, a autori ukazuju na ocene o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama koje je Poverenik tom prilikom dao.

Proces digitalizacije - Autori Izveštaja se bave održanim konsultativnim sastancima nadležnih organa sa predstavnicima emitera sa teritorije Vojvodine, Beograda i dela Centralne Srbije, kao i sa zainteresovanim proizvođačima i trgovcima televizijskih prijemnika - povodom obeležavanja odgovarajućih prijemnika žigom garancije Digital TV.

Proces privatizacije - Analiziran je rad Agencije za privatizaciju u pogledu postupaka kojima se ulazi u privatizaciju preostalih medija u javnoj svojini, kao i neke nezvanične sporne informacije koje se odnose na rok za privatizaciju medija.

Pedeset šesti Monitoring Izveštaj uradio je stručni tim Pravnog odeljenja ANEM-a, advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

   

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala organizacija Civil Rights Defenders.

 

 

Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Civil Rights Defenders-a.  

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

 

 

Izneti stavovi u ovom Izveštaju pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.  

]]>
Fri, 31 Oct 2014 10:22:17 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/16904/PEDESET+%C5%A0ESTI+MONITORING+IZVE%C5%A0TAJ+ANEMA
PREDSTAVLJENA DESETA MONITORING PUBLIKACIJA ANEMA! http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/16903/PREDSTAVLJENA+DESETA+MONITORING+PUBLIKACIJA+ANEMA%21+.html Deseti broj ANEM-ove publikacije „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji" predstavljen je na istoimenom ANEM-ovom okruglom stolu 20. oktobra 2014. u Beogradu. Publikacija sadrži tekstove o važ

Deseti broj ANEM-ove publikacije Pravni monitoring medijske scene u Srbiji" predstavljen je na istoimenom ANEM-ovom okruglom stolu 20. oktobra 2014. u Beogradu. Publikacija sadrži tekstove o važnim medijskim pitanjima: novim medijskim zakonima, slobodi izražavanja na Internetu, važnosti pitanja finansiranja medija za građane i same medije, i tekst o medijima u funkciji javnosti krivičnog postupka.

Na događaju je učestvovalo oko 40 predstavnika medijskih/novinarskih udruženja i medija, nevladinih organizacija, nadležnih organa, pravosuđa, međunarodnih organizacija i donatora, kao i druge zainteresovane strane.

Okrugli sto je organizovan u okviru ANEM-ovog projekta „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji", koji ANEM uspešno sprovodi već pet godina, a u 2014.  finansijski ga podržavaju organizacija Civil Rights Defenders i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

U prvom delu okruglog stola Publikaciju su predstavili autori tekstova: Slobodan Kremenjak, advokat (tekst: „Novi medijski zakoni - šta se postiglo i šta nam tek predstoji"); Miloš Stojković iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić" iz Beograda (tekst: „Pravo na zaborav - šest meseci primene presude Evropskog suda pravde"); Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija" (tekst: „Finansiranje medija"); Siniša Važić, sudija Apelacionog suda u Beogradu (tekst: „Dileme u vezi sa snimanjem i emitovanjem suđenja u krivičnom postupku"). Nakon predstavljanja tekstova diskutovalo se o temama obrađenim u Publikaciji. 

Novi medijski zakoni

Advokat Slobodan Kremenjak je, predstavljajući svoj tekst, rekao da u njemu analizira neke od ključnih zahteva sa kojima su medijska udruženja ušla u proces donošenja Medijske strategije a nakon toga i novih medijskih zakona, i da je njegov zaključak da je većina tih zahteva u novim zakonima i ostvarena.

Međutim, kako je Kremenjak naveo, postoji neka vrsta zatišja nakon usvajanja zakona. Udruženja nisu jasno definisala šta su sledeći koraci, a neophodno je raditi na drugim izuzetno važnim pitanjima budući da su medijski zakoni samo deo okruženja za funkcionisanje medija u jednom društvu. Koliko god medijsko zakonodavstvo bilo dobro, ono samo za sebe nije dovoljno da reši sve probleme sa kojima se mediji u jednom društvu suočavaju, rekao je Kremenjak. On je izrazio želju da njegov tekst bude neka vrsta poziva da se pokuša sa obnavljanjem aktivnosti Medijske koalicije koja je uspešno zajednički delovala nekoliko godina na promenama medijskog pravnog okvira, i što je i dovelo do usvajanja ovakvih zakona, jer je to pokazalo da rezultati mogu da se postignu ukoliko se jasno definišu stavovi i ciljevi i ukoliko se zajednički istraje u borbi.

On izuzetno važnim smatra pitanje implementacije zakona i definisanja pravca za dalje delovanje kako bi i drugi elementi okruženja za funkcionisanje medija u Srbiji bili unapređeni, kao što je, po njegovom mišljenju, zakonodavni okvir definitivno unapređen. Važno je, kako smatra Kremenjak, da udruženja pokušaju da se izbore za sistemska rešenja koja bi omogućila kvalitetnije medije i unapređene uslove poslovanja za medijsku industriju, te uspešniji medijski biznis u Srbiji gde trenutno mediji rade sa enormnim gubicima i gde nema velikih svetskih ili regionalnih „igrača".

Pravo na zaborav

Miloš Stojković iz advokatske kancelarije „Živković & Samardžić" govorio je o efektima presude Evropskog suda pravde u slučaju „Mario Kosteha Gonzales i AEPD protiv Gugl inc. i Gugl Španija" koja se tiče takozvanog prava na zaborav. Stojković je rekao da je presuda uzburkala javnost u evropskim zemljama jer bi se moglo reći da se u njoj po po prvi put sukobljavaju dva legitimna interesa, dva ljudska prava - na jednoj strani je pravo na privatnost, odnosno zaštitu ličnih podataka, a na drugoj strani je zaštita prava na slobodno izražavanje na Internetu. On je naglasio da pravo na zaborav nije nov institut, već je po prvi put tako visoka sudska instanca kao što je Evropski sud pravde regulisala pitanje prava na zaborav. U evropskim zemljama, naročito u Francuskoj i Nemačkoj, i ranije je postojalo pravo na zaborav koje se odnosilo na rehabilitaciju lica koja su odslužila zatvorsku kaznu, objasnio je on.

Objašnjavajući slučaj koji je analizirao u tekstu, Stojković je rekao da se radilo o predstavci španskog državljanina koji je tražio da Google iz svojih rezultata izbriše određene podatke o njemu, kao i da se ti podaci izbrišu iz lista „La Vangardija" gde su prvobitno objavljeni. Napomenuo je da je bitno to što se u ovoj presudi radi o starom principu koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti - dok god postoji saglasnost za obradu podataka od nekog privatnog lica, ta saglasnost obavezuje pa se u tom smislu podaci mogu obrađivati, ali kada se ta saglasnost povuče, onda bi svaki obrađivač podataka odnosno rukovalac podacima morao da prestane sa obradom. To je upravo bio jedan od polaznih osnova ove presude, kako je rekao Stojković, tako da je time reafirmisano pravo na zaborav, tj. pravo da se lični podaci, u ovom slučaju ime i prezime, izbrišu iz Google pretrage. Presuda nije želela da se meša u uredničku odgovornost medija, tako da brisanje tih ličnih podataka nije predvidela i za članak u „La Vangardiji", objasnio je Stojković. Takođe, linkovi se uklanjaju po geografskom principu, pa oni neće biti dostupni samo na lokalizovanim Gugl servisima (na primer, koji imaju ekstenzije .uk, .es, .fr), dok će biti dostupni van EU.

Protiv ove presude oglasile su se brojne organizacije koje se bave zaštitom prava na slobodu izražavanja, rekao je Stojković, pri čemu je njihova zabrinutost u vezi sa pitanjem javnog interesa i uklanjanja sadržaja iz pretrage na Internetu, odnosno iz pretraga. Naime, postoji zabrinutost zato što Google, kao privatni entitet, treba da procenjuje da li javnost ima interes da sazna neki podatak ili ne. Upravo komponenta javnog interesa ostaje nešto što je jako sporno kod ove presude jer ona nije dala kriterijume i dovela je Google u poziciju da ih on određuje, pri čemu su poznati samo neki kriterijumi kojima se Google vodi prilikom isključivanja članaka iz pretraga kojima se procenjuje da li su sporne informacije u javnom interesu (da li se se podaci odnose na javnu ličnost, da li potiču od renomiranih izvora, da li sadrže podatke o profesionalnom ponašanju koje je relevantno za čitaoca, kao i da li se odnose na osudu u krivičnom postupku). Kako ne znamo koje tačno kriterijume Google koristi, postoje propusti, kako je rekao Stojković, koji se odnose na veoma poznate ličnosti, to jest na na uklanjanje informacija o njima iz pretrage pozivanjem na pravo na zaborav. On je rekao i da je Google osnovao Etički komitet koji upravo treba da se bavi problemom javnog interesa prilikom uklanjanja informacija iz pretrage u kojem su neka od poznatih imena iz medijske industrije i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i prava na slobodu izražavanja - među njima su i jedan od urednika francuskog lista „Le Monde", bivši direktor španskog regulatornog tela za zaštitu podataka, ali i Frank La Rue, specijalni izvestilac UN za ljudska prava koji se bavi slobodom izražavanja.

Kako u određenim situacijama Google nije konsultovao medije koji su prvobitno objavljivali sporne informacije, i jednostavno ih je samo uklanjao iz pretraga šaljući obaveštenja tim medijima da su određeni podaci iz njihovih članaka uklonjeni iz pretraga, sada i veliki mediji vode kampanju sa ciljem da budu konsultovani pre tog uklanjanja, objasnio je Stojković.

Na kraju se osvrnuo i na značaj ove presude za Srbiju i rekao da se ona još uvek ne odnosi na nju - na sreću i na žalost. Na sreću - zato što u stanju krhkih medijskih sloboda u kojem živimo, gde smo svedoci jakih napada na Internet slobode i prava na slobodu izražavanja na Internetu, rekao je Stojković, problematično bi bilo imati još jedan tehnološki način da se uklanjaju neugodni članci iz istorije političara, i izrazio je nadu da ćemo, dok pravo na zaborav dođe na red da se primenjuje i kod nas, imati iskristalisanu praksu po ovom pitanju, koja će ukloniti nedostatke. Na žalost - jer pravo na zaborav podrazumeva već visok stepen ostvarenosti medijskih sloboda, a u Srbiji se i dalje bavimo nekim bazičnim pitanjima koja se odnose, na primer, na zabranu cenzure, autocenzuru, netransparentno finansiranje medija, tako da smo daleko od primene prava na zaborav, zaključio je Stojković.

Nadovezujući se na izlaganje Miloša Stojkovića, Nevena Ružić iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je rekla da je u slučaju koji je Stojković analizirao ključno pitanje bilo da li je španski Google nadležan ili ne, pogotovo što nije reč o pretraživaču koji je registrovan u Španiji, već u Americi, te je onda bilo pitanje da li se direktiva uopšte odnosi na pravno lice koje je registrovano u Americi i da li je ono rukovalac podacima. Ružić je dodala da pravo na zaborav menja naziv, pa se se sada na engleskom zove  „the right to be delisted", ali samo u slučaju da se pretraga vrši na osnovu imena i prezimena ličnosti, ne u odnosu na neki drugi podatak o ličnosti (kao što bi bio, na primer, nadimak, mesto rođenja, datum rođenja, ili u našem slučaju JMBG).

Finansiranje medija

Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija" govorio je o finansiranju medija pošavši od njegovog značaja za građane.  Prvo, ako pođemo od toga da je interes građana, kao konzumenata medijskih usluga, da dobiju potpune, ažurne, objektivne informacije, onda je finansiranje medija očigledno faktor koji može da utiče na izbor tema koje će biti predstavljene u medijima, obim koji će svaka tema da zavredi i ugao posmatranja prilikom medijskog izveštavanja, rekao je Nenadić. Drugi razlog zbog kojeg je građanima i te kako važno kako se mediji finansiraju jeste činjenica da se mediji jednim delom finansiraju iz javnih sredstava pa je tu potpuno očigledan interes da dobijemo informacije o finansiranju medija i da izgradimo argumentovano mišljenje o tome da li se novac poreskih obveznika troši, i u skladu sa zakonom i sa svrhom za koju je opredeljen, na najefikasniji način, objasnio je Nenadić.

On je zatim proveo prisutne kroz vidove medijskog finansiranja i neke od rizika za nezavisnost medija skopčanih sa njima o kojima je pisao u tekstu objavljenom u ANEM-ovoj Publikaciji.

Prvi oblik finansiranja je direktno plaćanje od strane konzumenata (npr. finansiranje novina od prodaje) i to je naizgled najčistiji model koji nosi sa sobom najmanje rizika, rekao je Nenadić. Međutim, kako je objasnio, čak i u takvom modelu ne znači da će mediji biti u potpunosti nezavisni jer nije samo novac ono što može da stvori zavisnost, već i to što su medijima potrebne informacije (koje će oni da obrade i prenesu čitaocima), a do informacija nije uvek moguće doći samo redovnim kanalima. Šta više, na ceni su upravo one informacije koje nisu poznate i  dostupne svima, pa tako novine može da proda ono što čitamo „iz izvora bliskih vladi" ili „iz izvora bliskih istrazi".

Mediji takođe žive i od naplate svojih usluga na tržištu, tačnije reklama, ali i tu postoji opasnost od zavisnosti, objašnjava dalje Nenadić. Prvi razlog je to što su oni koji se oglašavaju zainteresovani da se o njihovim proizvodima, firmi, poslovnoj politici izveštava pozitivno ili barem ne negativno. Tu se javlja opasnost da će postojati težnja da se kupi ne samo medijski oglasni prostor već i medijski informativni prostor. To je naročito vidljivo kod političkog oglašavanja. Drugi faktor koji značajno može da utiče na nezavisnost medija je okolnost što ne postoji ravnoteža snaga na tržištu u Srbiji, po Nenadićevom mišljenju, pa su oglašivači ti koji mogu da uslove medije time što će doneti odluku da se pojave u njima. Ono što dodatno otežava i uvid javnosti i ostvarivanje principa nezavisnosti u medijima jeste uloga posrednika, gde mediji više ne zavise samo od jednog velikog oglašivača već od svih njegovih partnera, od toga da li će svojim izveštavanjem povrediti interese posrednika, na primer neke marketinške agencije preko koje se vrši oglašavanje.

Nenadić je mišljenja da i donacije, kao vid finansiranja, mogu da utiču na nezavisnost medija, prevashodno u odabiru tema jer u nekom periodu određena tema može da bude „popularna" kod donatora, što će voditi izveštavanju o toj temi više nego što bi neki medij inače činio, i zapostavljanju drugih, jednako bitnih tema.

Finansiranje od strane države se obično smatra najspornijim, rekao je Nenadić i zatim naveo oblike takvog finansiranja. Direktno finansiranje iz budžeta, model koji će biti napušten sa novim zakonskim izmenama, ima najteže posledice po nezavisnost jer direktno stvara zavisnost, ali da li će biti tako zavisi ponajviše od integriteta ljudi koji se nalaze na čelu medijskih kuća, naveo je Nenadić. Drugi oblik budžetskog finansiranja je programsko, koje će postati pravilo sa novim medijskim zakonodavstvom, a gde su rizici slični kao i kod donacija - tiču se, pre svega, odabira tema (šta će biti formulisano kao prioritet određene godine, koliko će novca biti opredeljeno za svaki od javnih interesa koji su definisani Zakonom o javnom informisanju i medijima), ali postoje i neki drugi rizici, naveo je Nenadić. Jedan od njih je kako će, na primer, biti definisani kriterijumi za dodelu. U zakonu piše da se kriterijumi definišu za svaki pojedinačni konkurs, pa još uvek ne znamo kako će ti kriterijumi da izgledaju. Nenadić očekuje da će to biti jasnije sa donošenjem podzakonskog akta i nada se da neće biti ostavljena u potpunosti sloboda da se definišu različiti kriterijumi za svaki pojedinačni konkurs. Postoje i drugi oblici državne pomoći osim budžetskog finansiranja - to su, na primer, finansiranje u naturi, davanje povlastica/povlašćenog položaja pri uvozu repromaterijala, manji porezi, reprogrami dugova (što je često zastupljen vid državne pomoći koji se praktično ne kontroliše). Postoji i vid finansiranja gde sami državni organi i javna preduzeća plaćaju za neke usluge, na primer oglašavaju javne nabavke ili javne prodaje imovine, što opet otvara bezbroj pitanja - na primer, u zakonu piše da tako nešto treba oglasiti u mediju, pa se postavlja pitanje kako odabrati taj medij (može da se bira najpovoljnija cena, ali reklo bi se da to nije jedini faktor koji treba uzeti u obzir pri odlučivanju).

Nenadić je naveo da u pogledu finansiranja medija čekamo podzakonske akte jer je zakon ostavio neke praznine. Jedna od njih je pitanje izvora finansiranja medija koji nisu javni, što uopšte nije rešeno zakonom. On je rekao da smo dobili propis koji će uvesti pravila o medijskom vlasništvu, pa ćemo znati ko je uložio novac u firmu koja je osnivač medija, ali nećemo znati ko je uložio u finansiranje tog medija, a takođe nije rešen veliki problem kupovine medijskog uticaja i potpune netransparentnosti izvora prihoda, makar od najvećih finansijera. Drugi problem su nedovoljno razrađene odredbe o sprovođenju konkursa i tu podzakonski akt može da bude veoma važan i trebalo bi da ostavi što manje prostora za razna tumačenja tokom primene, rekao je Nenadić.  

Snimanje i emitovanje suđenja u krivičnom postupku

Sudija Siniša Važić je proveo prisutne kroz svoj rad iz Publikacije koji se tiče dilema u vezi sa snimanjem i emitovanjem suđenja u krivičnom postupku. Odmah na početku je izneo sopstveni stav - da podržava emitovanje suđenja u krivičnom postupku, pri čemu ima u vidu sve dileme i probleme u vezi sa tom temom. On je naveo članove Ustava koji se kapilarno prenose kroz Zakonik o krivičnom postupku i kroz Sudski poslovnik i u izvesnoj meri regulišu problematiku prisustva javnosti u suđenju. Zakonik o krivičnom postupku nešto detaljnije interpretira odredbe Ustava u pogledu prisustva javnosti u krivičnom postupku, a pitanje emitovanja je regulisano podzakonskim aktom, odnosno Sudskim  poslovnikom. Međutim, tu postoji i pitanje pisane saglasnosti koja sada bez sumnje mora da postoji da bi se neki snimak suđenja mogao kasnije emitovati. Pisana saglasnost je „gotovo nemoguća misija", naveo je Važić, jer se traži od svih učesnika u postupku da daju pisanu saglasnost, pri čemu je izvesno da neko tu saglasnost neće dati.

Po pitanju uticaja medija na učesnike u krivičnom postupku Važić je kao suštinu problema istakao potrebu zakonodavca (ako se jednoga dana odluči da reguliše ovu problematiku) da pronađe zlatnu sredinu između, s jedne strane, nesporne i veoma važne potrebe informisanja javnosti o toku suđenja i njihovoj sadržini i, s druge strane, interesa samog krivičnog postupka, u prvom redu njegove zakonitosti i efikasnosti.

Kao jedan od problema koji se tu javlja naveo je mogućnost da svedoci koji još nisu saslušani u postupku mogu praćenjem emitovanog snimka suđenja preko TV ekrana da na neki način budu pripremljeni za svoj iskaz, odnosno da čak i nesvesno prilagode svoj iskaz prateći situaciju (način na koji se postavljaju pitanja i šta se sve od onih koji su prethodno svedočili traži). To utiče na suštinu samog suđenja, odnosno postupak i stranke u postupku, rekao je Važić i dodao da zagovornici takvog stava kažu da se na takav način od sudskog postupka pravi estrada, to jest da se sudski postupci na taj način trivijalizuju.

Drugi argument koji zagovornici negativnog stava prema ovom pitanju imaju je taj da na taj način advokati, sudije i tužioci mogu mogu da postanu medijski interesantni, što može da utiče na njihov poslovni i privatni život jer ih to čini prepoznatljivijim u javnosti, ranjivijim, i , moguće je, podložnijim neprijatnostima, uključujući provokacije i pretnje, rekao je Važić.

Jedno od pitanja koje bi se moralo rešiti, naveo je Važić, je pitanje izbora suđenja koja će se snimati i emitovati i ko treba da vrši taj izbor. On je sugerisao jedno rešenje - da same medijske kuće odlučuju koje suđenje za njih bi moglo da bude interesantno i da to suđenje emituju.  Druga opcija je ta da se u izbor suđenja uključi na neki način i javnost ili javno telo koje bi moglo da se sastoji od predstavnika sudijske, tužilačke, advokatske organizacije, uz prisustvo medijskih kuća i uz pomoć nezavisnih medijskih stručnjaka, rekao je Važić.  

Po pitanju uticaja medija na javnost u krivičnom postupku Važić je rekao da su mediji već sada prisutni u sudskim postupcima i ono što čuju i vide prenose javnosti. Postavlja se pitanje zašto uskratiti mogućnost da ono što su neki čuli i videli čuju i vide i oni koji nisu bili u sudnici, rekao je Važić. Da li je neminovna selekcija informacija koju novinari vrše potrebna, nije li dovoljno pustiti samo kamere da one to učine umesto njih, pitao je on i naveo primer TV prenosa sednica Narodne skupštine gde gledalac često prepoznaje kao važne neke druge informacije od onih o kojima su mediji izvestili.

Snimanje i emitovanje sudskih postupaka bi učinilo transparentnijim rad sudova i sudske vlasti u celini, i na taj način bi se mogla dati ocena i samog rada sudija, izvršio bi se uvid u njihov rad, ponašanje, odnos prema poslu, to bi bila prilika da se bolje upozna i shvati sudska grana vlasti uopšte i time bi se sama sudska vlast učinila jasnijom, razumljivijom i dostupnijom običnom građaninu, što bez sumnje ima određenu edukativnu komponentu, rekao je Važić.

Što se tiče pitanja uticaja javnosti na sudski postupak i na njegovu pravičnost, Važić je rekao da  javnost može da ima određeni uticaj na sudski postupak, te da moguće posledice na zakonitost i pravičnost sudskog postupka zavise od više činilaca. To su, po njegovom mišljenju, prisustvo sudskog postupka u medijima (brojnost izveštaja u medijima), veća ili manja objektivnost u izveštavanju, izjave javnih ličnosti, a posebno političara i političkih stranaka, naročito onih na vlasti, u vezi sa nekim sudskim postupkom. U potonjem slučaju je najčešće reč o izjavama uticajnih političara ili drugih važnih javnih ličnost da je, na primer, neko lice bez sumnje izvršilac krivičnog dela, a tek je podneta krivična prijava ili je započeta istraga, ili da će sudski postupak biti završen do određenog vremena, što ne samo da direktno povređuje prezumpciju nevinosti okrivljenog, već može da utiče i na zakonitost samog krivičnog postupka.

Utisak da javnost može da utiče na sudske postupke i njihov ishod postaje tim veći kada sudovi počnu da donose takozvane očekujuće odluke, odnosno kada budu izloženi kritikama koje su neretko prezentovane na neprimeren način i prostim rečnikom u situaciji kada sud donese odluku koja se „ne sviđa" javnosti, rekao je Važić i objasnio da su to najčešće odluke o, na primer, ukidanju pritvora koja odluka se obavezno tumači kao da je okrivljeni oslobođen od optužbe, ili odluke o odlaganju sudskog ročišta, ili pak neprimereno komentarisanje visine izrečene kazne. Javnost prezentovana u medijima razloge za ovakve odluke suda po pravilu traži u „nezakonskim" i „nepravničkim" stavovima i zaključcima suda i po pravilu se objašnjavaju ovim redom: korupcija, politička opredeljenost sudija, nerad, neznanje, a tek nakon toga se dopušta mogućnost da se tu ipak radi o onim razlozima koje je dao sam sud, rekao je Važić.  Posledica toga je da sudovi mogu da počnu da donose odluke koje bi zadovoljavale želje i stavove javnosti, i to u prvom redu one opšte, laičke javnosti, ne isključujući tu ni političku javnost, rekao je Važić. Naravno, ključni element u oceni da li taj uticaj uistinu postoji ili ne jeste u stepenu otpornosti sudova na takve pretpostavljene ili stvarne uticaje, prokomentarisao je Važić. Očigledan je zaključak, Važić je rekao, da svi pomenuti učesnici ovog važnog javnog posla moraju da porade na jačanju svog profesionalnog kapaciteta i integriteta, i to u prvom redu pravosuđe, zatim zaposleni u sredstvima javnog informisanja, a na kraju i nosioci političke vlasti.

Što se tiče pitanja poverenja u rad pravosuđa, Važić je rekao da nema dileme da se srpsko pravosuđe već duže vreme nalazi u krizi i jedno od važnijih pitanja je koliko građani veruju svom pravosuđu, a  odgovor je predvidljivo i očekujuće loš za pravosuđe. Kao jedan od lekova koji bi mogli da da povrate makar deo poverenja u rad pravosuđa jeste, po Važićevom mišljenju, i uvođenje kamera u sudnice odnosno snimanje i emitovanje određenih sudskih postupaka. On je uveren da bi se na taj način, osim rada suda i sudija, javnost mnogo bolje upoznala i sa radom javnih tužilaštava, advokature, sudskih veštaka, policije, raznih agencija i inspekcija, ukratko svih onih koji se pojavljuju u sudskim postupcima. To bi bila prilika da se daleko bolje uvidi i oceni i njihov rad i njihov doprinos u vođenju i okončanju nekog sudskog postupka, rekao je Važić.

Navodeći primere država u kojima je dozvoljena mogućnost snimanja i emitovanja suđenja, kao što su države SAD-a, Kanada, Australija, Novi Zeland, i neke zemlje Evrope, kao što je Norveška, Važić rekao da misli da bi bilo dobro da i Srbija dozvoli prisustvo kamera u sudnicama. Pilot projektima te vrste i analizama koje bi usledile mogli bi da se donesu zaključci o takvim suđenjima, rekao je on i dodato da to pretpostavlja i određenu edukaciju svih učesnika u postupku, pa čak i medijskih radnika. Napomenuo je da bi bilo određenih ograničenja jer suđenja ne bi bila direktno prenošena, pa bi neophodna skraćivanja verovatno izazvala pitanja da li se njima favorizuje određena stranka, ali Važić smatra da su to pitanja koja se rešavaju u hodu.

Na kraju, Važić je rekao da je poverenje u pravosuđe i pravnu državu jedan od opštedržavnih zadataka na putu u EU, a da ništa ne stvara poverenje u nečiji rad kao sama javnost tog rada.

Sudija Omer Hadžiomerović je prokomentarisao da je direktno emitovanje suđenja gola informacija, dok javnost zahteva dodatni kvalitet informacije koji obezbeđeuju novinari, bilo time što sami poseduju određeno znanje ili što će koristiti stručne ljude da im daju potrebna znanja da bi javnosti mogli da prikažu informaciju na osnovu koje će moći da se sagleda širi kontekst dešavanja. Takođe je rekao da nije dovoljno da javnost gleda suđenje, potrebno je da razume. Međutim, u praksi, gledalac će preskakati neke delove emitovanog suđenja i neće razumeti celinu postupka, rekao je Hadžiomerović koji tu vidi posebnu ulogu i značaj medija u približavanju pravosuđa javnosti, kao i polje za saradnju između pravosuđa i medija u smislu davanja informacija ili edukovanja novinara o suđenju. On je pogotovo naglasio značaj strukovnih udruženja u tome - udruženja novinara i udruženja sudija. Sudija Važić je, replicirajući Hadžiomeroviću, rekao da jeste pitanje da li će će građani dobro da razumeju sudski postupak, ali da je suština u nečem drugom - u tome da građanin treba da ima pravo i mogućnost da prisustvuje sudskom postupku jer je on opšte javno dobro.

Dragan Kremer iz Fondacije za otvoreno društvo je rekao da se, iz ugla savremenog pogleda na medije,  ne radi o tome da bilo ko „prenosi"  suđenja (jer time već pričamo o tradicionalnim medijima), već se radi o pravu javnosti da ima uvid i o dostupnosti. On je rekao da, na primer, za parlamentarni prenos nije potrebno da javni servis žrtvuje jedan svoj kanal, već bi na sajtu parlamenata, a tako i sudova, trebalo da budu dostupni snimci. Snimke bi određeno stručno telo moglo prethodno da pregleda da vidi da li u njima postoji nešto što bi moralo da se izuzme da ne ošteti dalji tok procesa. Na sajtu mogu da budu dostupni i sudski dokumenti, tumačenja, ekspertiza, šta god je potrebno da i obični građani, predstavnici javnosti razumeju suđenja, rekao je Kremer i zaključio da mediji treba da izveštavaju tamo gde je to dozvoljeno, ali da bi sudovi trebalo da budu modernizovani na taj način da daju javnosti uvid.

Omer Hadžiomerović je primetio da je neprikladno poređenje rada parlamenta i rada suda. Kako je rekao, parlament raspravlja i donosi opšte akte koji pogađaju sve građane, dok sudovi donose pojedinačne akte, dakle rešavaju u konkretnom slučaju. Javnost može da bude zainteresovana iz raznih razloga za pojedinačni slučaj, ali to ne znači da treba prenositi suđenja jer na osnovu prostog gledanja gledalac ne može ništa da zaključi, a pogotovo kada se suđenje fragmentarno prikazuje, pa će se poverenje u sud graditi opet na osnovu izveštavanja medija, rekao je  Hadžiomerović i dodao da moramo da se pitamo zašto tačno snimamo, izrazivši bojazan da jasan odgovor nećemo dobiti sada, već je potrebno da malo poraste nivo pravne i političke kulture jer sada nismo dovoljno zreli.

Po mišljenju Nemanje Nenadića,  ako je nešto inicijalno javno i ako je svako, makar teorijski, mogao tome da prisustvuje, ne može da postoji nijedan razlog koji bi opravdao da mu se takva informacija uskrati kasnije. On je rekao da tako, ukoliko postoji tehnička mogućnost da se snimaju suđenja, možemo da razgovaramo samo o tehničkim aspektima snimanja (na primer, gde će biti kamera, da li da ih bude jedna ili više), ali da ne treba raspravljati o tome da li snimanja treba da bude jer je to  nešto što proizlazi iz same prirode javnosti suđenja. Međutim, on je napomenuo da se tu dolazi do pitanja da li nešto što je jednom bilo javno treba tako da ostane i ubuduće, gde je problem što u Srbiji postoji ozbiljan sudar propisa - o javnosti suđenja i presuda i o brisanju iz kaznene evidencije. Po Nenadićevom mišljenju, ta dva principa je apsolutno nemoguće uklopiti.

Deseta elektronska Monitoring Publikacija ANEM-a objavljena je na sajtu ANEM-a ovde.

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala organizacija Civil Rights Defenders.

 

 

Stavovi izneti na ovom skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Civil Rights Defenders-a.  

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

 

 

Stavovi izneti na ovom skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.  

]]>
Thu, 30 Oct 2014 10:21:36 +0100 http://anem.rs/sr/aktivnostiAnema/monitoring/story/16903/PREDSTAVLJENA+DESETA+MONITORING+PUBLIKACIJA+ANEMA%21+