08. 09. 2009

IZVEŠTAJ SA ANEMOVOG OKRUGLOG STOLA: MONITORING MEDIJSKE SCENE U SRBIJI

usaid_srb

Okrugli sto, pod nazivom „Monitoring medijske scene u Srbiji", održan je u beogradskom Medija centru, 08.09.2009. godine, u organizaciji ANEMa, a uz podršku USAIDa i IREXa. Povod za ovaj javni skup je bilo predstavljanje štampanog izdanja prve ANEMove Publikacije, pod istoimenim nazivom, kao i monitoring izveštaja za period Maj - Jul 2009, koje je uradio monitoring tim advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom. Navedena Publikacija i izveštaji su deo šireg ANEMovog projekta „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji i prateće promotivne aktivnosti", koga podržavaju USAID i IREX Srbija.

Skupu su prisustvovali brojni predstavnici ministarstava i relevantnih državnih organa, regulatornih tela, nevladinog sektora, medijskih udruženja, medijski eksperti, predstavnici međunarodnih organizacija i donatorske zajednice.

Od predstavnika nadležnih državnih organa, bili su prisutni: Maja Raković, Ministarstvo kulture; Jelena Surčulija, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo; Nada Mijatović, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj; Lara Ergić,  Ministarstvo trgovine i usluga; Jelena Trivan i Dragomir Petković, Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije; Nevena Ružić, predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti; Aleksandar Resanović, predstavnik Ombudsmana; Zorica Gulas i Vladimir Marić, predstavnici Zavoda za intelektualnu svojinu. Regulatorna tela su predstavljali: Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA i Aleksandra Stefanović, PR RATELa. Pored njih, bili su prisutni i predstavnici nevladinog sektora, medijskih udruženja i nezavisni medijski eksperti: Dragan Kremer, Medienhilfe Program Manager; Nemanja Nenadić, NVO „Transparentnost Srbija"; Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka; Milica Vasić, medijski časopis „LINK"; Vladan Filipčev, predsednik UO Lokal press-a; Svetozar Raković, sekretar NUNS-a; Nedim Sejdinović, sekretar NDNV-a; Ljiljana Smajlović, predsednica UNSa i advokat Slobodan Kremenjak, advokatska kancelarija „Živković&Samardžić". Skupu su prisustvovali i predstavnici donatorske zajednice: Ivan Vukojević, USAID; Richard McClear i Ivana Bijelić iz IREXa; Miroslav Janković i Sanja Stanković, Odeljenje za medije Misije OEBSa u Srbiji; Vladan Joksimović, predstavnik Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu; Ivana Kahrmann, Norveška narodna pomoć (NPA); Suzana Jovanić, Fond za otvoreno društvo (FOD).

Na početku skupa, prisutnima se obratio Richard McClear, direktor IREXa Srbija, u ime USAIDa i IREXa. On je pozdravio napore ANEMa usmerene ka razvoju povoljnijeg medijskog okruženja. Naglasio je da je za to potreban rad velikog broja ljudi i dosta vremena, zbog čega IREX sarađuje sa različitim relevantnim udruženjima (ANEMom, NUNSom, UNSom, Local Pressom i drugima), podržavajući ih u tim nastojanjima. Da bi te aktivnosti bile usmerene u pravom smeru, ANEM je zamoljen da, u ime svih medijskih organizacija, sprovede pravni monitoring koji pruža smernice i pouzdane informacije o trenutnim dešavanjima u medijskoj regulativi, uz analizu stanja u medijima. Istakao je da je zadovoljan što je IREX deo ovog projekta, posebno imajući u vidu rezultate monitoringa.

Prisutne je, zatim, pozdravio Saša Mirković, predsednik ANEMa, ističući koincidenciju objavljivanja Publikacije i ovakvog skupa sa početkom primene izmenjenog Zakona o javnom informisanju. Pored toga, dodao je, uskoro stupa na snagu i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je i za ANEM i za medijski sektor od velikog značaja zbog toga što utiče na trenutno i buduće vlasništvo stanica.  On je objasnio da monitoring izveštaji daju više informacija o pravnim posledicama ovih zakona kao i o svemu drugom što je od značaja za položaj medija danas u Srbiji, a da je objavljivanje Publikacije samo jedna od faza u borbi za stvaranje boljih uslova za funkcionisanje medija u Srbiji.

Prvi deo okruglog stola je bio posvećen prezentaciji štampanog izdanja prve ANEMove Monitoring Publikacije. Publikacija je podeljena svim prisutnim učesnicima.
 
Predstavljajući Publikaciju, kao nadgradnju tromesečnog monitoringa, koji je poslužio i za odabir tema, Jasna Milanović, koordinator ANEMa, je ukratko izložila sadržaj ovog broja Publikacije. Naglasila je da, pored uvoda sa kratkim rezimeom rezultata tromesečnog monitoringa (Maj - Jul 2009), Publikacija sadrži još 5 tekstova i to 4 autorska i jedan  dokument Saveta Evrope. Od autorskih, prva dva govore o različitim vidovima povreda slobode izražavanja i slobode medija, a druga dva se bave propisima, koji bi trebalo da omoguće povoljniju ekonomsku situaciju emitera. Poslednji, dokument Saveta Evrope, „Indikatori za medije u demokratiji", omogućava da sami preispitamo koliki je stepen ostvarivanja slobode izražavanja, a samim tim i demokratizacije društva. 

Od autora se prisutnima prvo obratila Mr Jelena Surčulija, pomoćnica ministarke za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo i autor teksta „Proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje programa u Srbiji". Ona je ukratko predstavila sadržaj svog teksta (Strategiju digitalizacije), upotpunjujući ga novim informacijama o radu Ministarstva na procesu digitalizacije i reforme elektronskih komunikacija u našoj zemlji. Posebno je navela aktivnosti, koje bi trebalo da se realizuju do kraja ove godine kao deo plana sprovođenja Strategije: ratifikacija Završnih akata sa rada Konferencije u Ženevi i ostalih relevantnih dokumenata u Skupštini Srbije; izrada idejnog projekta distribucione mreže u okviru kojeg treba da se izvrši izbor kanala po zonama raspodele, koga priprema RATEL; obaveza Ministarstva da izradi finansijski plan za nabavku i distribuciju „set-up box"-ova, kao i podizanje internet portala koji će građanima omogućiti da se lakše informišu o procesu digitalizacije.

Mr Vladimir Marić, načelnik Odeljenja za žigove u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije i autor jednog od tekstova u Publikaciji, pod nazivom „Novi Zakon o autorskom i srodnim pravima", predstavio je nova rešenja tog zakona, čiji je predlog usvojen na sednici Vlade 03. septembra 2009. Objasnio je da je razlog za donošenje ovog Zakona težnja da se prevaziđu neka loša rešenja u postojećem, koja su stvarala probleme u praksi. Novi Zakon će, po njegovim rečima, garantovati više reda i više pravne sigurnosti u ovoj oblasti, naročito kada je reč o kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava, gde je za medije važna novina dogovorno formiranje visine tarifa. Bitne izmene i bolja rešenja su predviđena i u delu zakona koji se odnosi na prava autora da dozvoli ili zabrani emitovanje svog autorskog dela, kao i na emitovanje i reemitovanje autorskih dela. Istakao je da je usvojeni tekst predloga Zakona nešto drugačiji od prvobitnog nacrta, jer Komisija za autorsko i srodna prava ne daje saglasnost na predlog tarife, kako je ranije bilo predviđeno, nego daje samo mišljenje, ali da, i pored toga, kolektivne organizacije više neće moći samostalno da određuju tarife.

Advokat ANEMa, Slobodan Kremenjak, autor dva  teksta u Publikaciji i to „Studije slučaja: kršenje slobode izražavanja" i „Izmene Zakona o radiodifuziji", koja govore o različitim vidovima ugrožavanja slobode izražavanja i slobode medija, ocenio je da se situacija na medijskoj sceni u poslednja tri meseca intezivirala na loš način. Po njegovom mišljenju, došlo je do vidljivih promena u medijskom sektoru, ali su one rezultat nastojanja vlasti da pojača mehanizme kontrole i uticaja na same medije i medijske regulatore. Smatrajući to važnim za medije, o tome je i pisao u Publikaciji, ukazujući na loše posledice takvih promena. Pravna nesigurnost koju mediji osećaju, uz efekte finansijske krize, značajno doprinosi nestabilnosti medijskog sektora, po njegovom mišljenju.

U drugom delu ovog okruglog stola, prisutnima su predstavljeni rezultati dosadašnjeg pravnog monitoringa, kroz kratak prikaz monitoring izveštaja koji su do sada objavljeni. To je poslužilo kao uvod u debatu o stanju u medijima danas u Srbiji, sa okvirnim temama: medijski regulatorni okvir; odnos vlasti i nadležnih organa prema medijima; faktori kočenja razvoja sektora i pravci njegovog razvoja.

Uvodničar, advokat Slobodan Kremenjak, kao rukovodilac Monitoring tima, sumirao je rezultate dosadašnjeg monitoringa i ukazao na nalaze i mišljenja stručnog tima, vidljive u Izveštajima, koji se nalaze na sajtu ANEMa. Ističući da je poslednjim izmenama medijskog regulatornog okvira praktično kreiran jedan mehanizam u kome vlast može da ostvaruje daleko veći uticaj na medije, ponovio je da je neodložna potreba medijskog sektora da se donese strategija razvoja, kako bi se sprečilo dalje  urušavanje i propadanje medija.

Koordinator ANEMa, Jasna Milanović, je naglasila da nalaz monitoringa ukazuje da u medijskom regulatornom okviru nedostaje još niz propisa, a veliki problem je i neadekvatna primena već postojećih zakona; da je evidentna sporost u donošenju novih i izmenama postojećih zakona, kada je to u interesu medija, a da je s druge strane primetno brzo donošenje zakona u ovoj oblasti, kada je u interesu vlasti; da je Strategija za razvoj medijskog sektora neophodna, ali da se ne može svoditi samo na jedno ministarstvo, već je potreban širi konsenzus svih relevantnih društvenih faktora, kako bi tako doneta Strategija, kasnije bila i sprovodiva.

Saša Mirković, predsednik ANEMa, je obavestio prisutne o sastanku, koji je održan pre dve nedelje u Ministarstvu kulture, na kome se razgovaralo o formiranju radne grupe za izradu Strategije razvoja medijskog sektora. Sastanku su prisustvovali, pored njega kao predstavnika ANEMa i predstavnici NUNSa, UNSa, Local Press-a i Asocijacije medija. Raspravljalo se i o uključivanju drugih aktera u izradu Strategije o razvoju medijskog sektora (drugih relevantnih ministarstva i državnih organa, regulatornih tela, eksperata, nevladinog sektora i dr). Naveo je da su obavešteni da će mandati članova radne grupe i njihovih zamenika, kao učesnika u izradi strategije, biti ratifikovani na sednici Vlade, jer Vlada time hoće da pokaže da joj je donošenje Strategije prioritet u domenu medija i medijskog zakonodavstva.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, je naglasio da, kada je reč o Strategiji za razvoj medijskog sektora, on smatra da je Ministarstvo kulture samo sebe već diskreditovalo po tom pitanju. Naveo je da je u proteklom periodu došlo do izmena dva medijska zakona bez konsultovanja radne grupe za izradu ovih zakona koju je samo to Ministarstvo formiralo, što govori da Ministarstvo ne treba da bude nosilac ovog posla . Po njemu bi bilo dobro da Vlada zaista podrži donošenje strategije, a ali i na taj način što će reći koje to evropske standarde i vrednosti hoće da zaštiti, a donošenje strategije zahteva veći angažman i bolju saradnju svih medijskih profesionalaca i udruženja, civilnog sektora i ostalih zainteresovanih.  

Aleksandar Resanović, predstavnik Ombudsmana, je naveo da je Zaštitnik građana konstatovao da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju zahteva posebnu pažnju i ukazao na određene probleme - npr. da su kazne predviđene ovim zakonom neprimerene, kao i da je donošenje ovog zakona, kao i mnogih drugih, prošlo bez javne rasprave, iako je morala biti organizovana, jer je sistemski zakon. Ombudsman je smatrao da treba sprovesti dodatne ekspertske konsultacije da bi se utvrdilo da li ima osnova za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Srbije. Očekuje se da će ekspertska grupa dati svoje mišljenje za nedelju dana, nakon čega će Ombudsman odlučiti da li će pokrenuti taj postupak.

Jelena Trivan, poslanik, član Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, informisala je prisutne da je lista medijskih udruženja sa dva kandidata dostavljena Narodnoj skupstini, a da su nevladine organizacije predložile 5 kandidata, što nije u skladu sa zakonom. Naglasila je svoje neslaganje sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jer je u direknoj suprotnosti sa privatizacijom medija, kao i zbog nedovoljno jasnih rešenja koja ostavljaju mnogo prostora za manipulisanje - ne postoje kriterijumi za prenos vlasništva na nacionalne savete, ne zna se kom savetu će biti preneto vlasništvo u slučaju kada medij emituje na više jezika i sl.  Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju nije propisao strože kazne za povrede prava privatnosti i za govor mržnje, dva važna amandmana koja su se na to odnosila nisu usvojena, pa je ta vrsta povreda ostala nekažnjena. Dala je i nekoliko predloga za predmet monitoringa: RRA treba da uvede kao kriterijum za odredjivanje visine naknade za emitovanje i koeficijent razvijenosti područja u kome se medij nalazi; posebno treba obratiti pažnju na primenu Vladinih interventnih  mera za pomoć medijima u uslovima krize i pratiti kome i po kojim kriterijumima se dodeljuju budžetska sredstva.

Vladan Joksimović, savetnik, Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu, je istakao brojne rezolucije i dokumente koji predstavljaju standard koji Savet Evrope preporučuje državama članicama i govori šta one treba da čine i ispod čega ne mogu ići, kada je reč o medijima. Takođe je naglasio: da je Savet Evrope voljan da pomogne državama članicama i nadležnim organima, kada je reč o razvoju medija; da je Savet Evrope izrazio neslaganje zbog načina rada Ministarstva kulture i zaobilaženja radne grupe u krucijalnim trenucima; da su voljni da pomognu i učestvuju u razvoju Strategije za razvoj medijskog sektora, ali nisu dobili još ni od koga poziv; da je Zakon o koncentraciji medijskog vlasništva zapao u zapećak i da nije siguran da postoji politička volja da se takav zakon donese.

Nemanja Nenadić, predstavnik NVO »Transparentnost Srbija«, je predložio da budući monitoring obuhvati i dotacije i druge vidove plaćanja iz budžeta koje idu medijima, bilo da je reč o privatnim ili javnim preduzećima. Istakao je da treba voditi računa o Zakonu o kontroli državne pomoći, koji je je, izgleda, napisan i usvojen samo da bi se zadovoljio formalan uslov za ulazak Srbije u EU, jer je praksa raznolika, kao da on ne postoji. Složio se sa nalazom monitoringa da je postojala pravna mogućnost da se izađe iz situacije blokade izbora članova Saveta RRA i po ranijem zakonu, te da nije bilo potrebe za njegovim izmenama.

Sanja Stanković, pravni savetnik medijskog odeljenja Misije OEBSa u Srbiji je istakla da je OEBS spreman da se, pod njegovim okriljem, posao izrade medijskih zakona, pre svega Zakona o radiodifuziji, započet u Ministarstvu kulture, završi sa radnom grupom civilnog sektora, koja će imati podršku OEBSa i Saveta Evrope. Prema informacijama koje OEBS ima, Zakon o nedozvoljenom objedinjavanju i transparentnosti medijskog vlasništva se trenutno nalazi pred drugim ministarstvima koja daju svoje mišljenje, nakon čega će ga Ministarstvo kulture podneti Vladi i on će ući u skupštinsku proceduru.

Aleksandra Stefanović, PR RATELa, je, odgovarajući na pitanja, rekla: da RATEL još čeka odgovor Vlade na predlog lineranog smanjenja naknada za 5% koje bi važilo za emitere; da još uvek, pri zatvaranju piratskih stanica, nemaju pomoć MUPa, iako je to bilo predviđeno Vladinim merama; da RATEL pri obračunu visine naknade koristi i koeficijent razvijenosti područja, vodeći računa o nejednakoj ekonomskoj moći emitera.

Zorica Gulas, šef Odseka za autorsko i srodna prava Zavoda za intelektualnu svojinu je objasnila da je Vlada dala samo preporuku za smanjenje tarifa kolektivnih organizacija i  i da se tu se njena nadležnost završava, jer su kolektivne organizacije samostalne u svom radu i određivanju tarife, po sadašnjim propisima; za sada je to pitanje ostalo nepromenjeno, ali ima naznaka da će biti organizovani razgovori, konkretno SOKOJa i OFPSa, pojedinačno sa ANEMom.

Dragomir Petković, sekretar Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, je obavestio prisutne: da je zajednička lista medijskih udruženja sa dva kandidata za člana Saveta RRA, kao zakonita, dostavljena na dalje razmatranje Skupštini; da se na njoj nalaze Gordana Suša i Milan Bečejić; da je nevladin sektor predložio 5 kandidata; da se očekuje još jedan sastanak na kome će se broj od 5 kandidata nevladnih organizacija za člana Saveta RRA svesti na zakonom traženih dva, nakon čega će i ta lista ući u skupštinsku proceduru; da se očekuje da će se odlučivati o kandidatima ili na redovnom jesenjem zasedanju u oktobru ili i pre, ako bude bilo vanrednih sednica.

Suzana Jovanić iz Fonda za otvoreno društvo, konstatovala je da ovakve vrste analiza medijskog sektora, kao što je pravni monitoring, koriste da bi se stvorile nove ideje kako bi buduća strategija medijskog razvoja trebalo da izgleda. Monitoring je potreban i treba ga nastaviti, ali je vreme da se medijski sektor ne bavi više samo onim što se već desi, nego da sam kreira svoju budućnost. Po njenom mišljenju, u saradnji sa civilnim sektorom treba napraviti svoj predlog Strategije i onda se boriti se za nju, da je Vlada integriše u svoje dokumente.

Zaključci okruglog stola:

Učesnici ovog skupa su se složili da je loše što se važni zakoni za položaj medija donose bez učešća medijske javnosti, po hitnom postupku i kao rezultat političke volje i interesa, čime vlast pokazuje da se teško odriče uticaja u ovoj oblasti. Istovremeno, potrebe i zahtevi samog sektora se ne uvažavaju u dovoljnoj meri, pa je opstanak mnogih medija doveden u pitanje. Postojeće stanje u medijima nalaže neodložan nastavak reformi. Da bi reforme bile pravilno sprovedene,  važno je doneti strategiju razvoja medijskog sektora kojom bi se ova oblast na celovit način uredila. Strategija treba da bude rezultat šireg društvenog konsenzusa, kako bi bila sprovodiva, ali to ne isključuje mogućnost da sami medijski profesionalci i medijska udruženja, u saradnji sa civilnim sektorom i stručnjacima, naprave svoj predlog strategije, za čije usvajanje će se boriti. Za ostvarenje ovog cilja, monitoring medijske scene predstavlja važan instrument, koji ukazuje na ono što nedostaje ili što treba menjati u medijskoj regulativi i praksi, kako bi se stvorilo povoljnije okruženje za razvoj medija. Zato monitoring treba nastaviti, a njegovi rezultati mogu poslužiti kao smernice za izradu potrebne strategije.