Stiv Herman, glavni urednik BBC online

Beograd, 17.09.2011. (Blic) - Mobilni sajtovi, onlajn verzije novina i društvene mreže - neće izbrisati tradicionalne medije. I dalje ćemo čitati novine, slušati vesti na radiju i gledati ključne emisije na TV. Novi mediji će dopunjavati tradicionalne medijske forme, ali ih neće zameniti - kaže Stiv Herman, glavni urednik BBC Nenjs vebsajta, koji ce 28. septembra govoriti na regionalnom Nenj Media Summitu u organizaciji ABC Srbije BBC je jedan od najvećih informacionih sistema u svetu. Kako uspevate da izbegnete međusobnu konkurenciju?

Dosta smo radili na smanjivanju internog rivaliteta. Insistiramo da različiti delovi BBC Nenjsa sarađuju i dele priče i informacije jer je to na kraju bolje za publiku. Sa digitalnim i on-demand platformama, skrivanje dobrog sadržaja postaje besmisleno. Izazov za mene, kao urednika sajta, jeste da obezbedim zajednički rad sa TV i radio timovima, kako bismo dobili ono najbolje za naše digitalne platforme.

Koliko su mobilne platforme proširile uticaj BBC vebsajta i koje će tehnološke opcije ubuduće širiti uticaj veba?

Mobilne platforme su svakako velika prilika za provajdere digitalnih vesti jer mobilni uređaji dozvoljavaju neposredniji pristup korisnicima. Mobilni telefon je uvek kod vas, pa je idealan za prijem najnovijih vesti. To je sve bitnija platforma za društvene medije, gde ljudi dele vesti i informacije.

Ali, i veoma bitan kanal kroz koji nam korisnici pošalju informacije kada dođu do neke zanimljive vesti. Mobilna tehnologija je trenutno jedan od naših najvećih prioriteta u oblasti razvoja. Kakva su iskustva sa digitalnom tehnologijom u medijima? U celini veoma pozitivna, jer nam nudi velike mogućnosti u širenju distribucije sadržaja različitim ciljnim grupama i na različite načine.
Treba reći da nije laka ta preorijentacija sa postojećih na nove tehnologije. Ali mi to jednostavno moramo da uradimo.
Britanija se u jednom može porediti sa našim regionom, gde postoje zasebne države, sa sličnim jezikom. Kako rešavate pitanje zajedničkih i pojedinačnih interesovanja Škota, Velšana, Engleza i Severne Irske?

Jedna od prednosti onlajn medija jeste lako prilagođavanje lokalnim potrebama. Vesti za njih proizvodimo u centrima u tim zemljama. Nacionalna BBC mreža pokriva priče relevantne za čitavu Britaniju i svet.

Vranje, 12.09.2011. (Pravda) - Televizija Vranje najkasnije od 1. januara naredne godine biće skinuta sa gradskog budžeta, a najkasnije za dve godine moraće da se privatizuje. Prema nacrtu Medijske strategije Ministarstva kulture, pored RTS-a i RT Vojvodine, u Srbiji će u državnom vlasništvu ostati još nekoliko javnih servisa - u Beogradu, Nišu, Zaječaru, Novom Pazaru, Kragujevcu i Užicu.

Kikinda, 10.09.2011. (Dnevnik) - Radio Kikinda povodom 20. rođendana svim sugrađanima poklanja izuzetan muzički događaj. Koncert na Gradskom trgu počinje večeras u 20 sati. Prvi nastupaju VIS "Dekice", poznati kikindski muzičari koji već dugo sviraju zajedno. Sledi nastup kanatautorke Anite Iličić, zatim dva rep sastava - MBC i "Stole i Devla", i "Super confusion". Događaj večeri je koncert "Studija Alektik" iz Novog Sada. U slučaju kiše, koncerti će se održati u Narodnom pozorištu. Radio Kikinda počela je emitovanje radio programa 12. septembra 1991. godine u 14 sati.

Opština Ljig u medijskom mraku

Ljig, 08.09.2011. (Pravda) - Odbornici vladajuće većine u Skupštini opštine Ljig doneli su na poslednjoj sednici odluku o ukidanju direktnih TV prenosa iz lokalne skupštine.

Predlog da se građanima opštine Ljig uskrate informacije o radu njihovih predstavnika u opštinskom parlamentu izneo je Miodrag Starčević Mikela, predsednik SO Ljig i lider ovdašnjih socijalista. On je svoj predlpg pravdao približavanjem lokalnih izbora i mogućnošću da se govornica upotrebi za kampanju.

Ovo je drugi put da se pred izbore ukidaju direktni prenosi opštipske skupštine. Građani će do završetka izbora, koji će očekuju naredne godine, moći samo da gledaju cenzurisane snimke na TV Ljig koja inače nema nikakvu dozvolu za rad.

Interesantno je da su za ovu čudnu odluku glasali odbornici DSS-a, čiji je rukovodnlac televizije a koja je u vlasti sa NS, SRS, G17 plus, SPS i LDP, kaže se u saopštenju koje je potpisao Ljiški informativni centar.

Novi Sad, 03.09.2011. (Dnevnik) - Dvadeseta godišnjica „Prozora" obeležena je sinoć na terasi Nezavisnog društva novinara Vojvodine u 19.30 časova. Pre dve decenije počeo je ovaj najduži i najmasovniji protest u istoriji srpskog novinarstva protiv gušenja slobode javne reči.
Urednik ovog alternativnog dnevnika 1991. godine, koji se održavao u isto vreme kada i onaj na televizijskom programu, Milorad Isakov istakao je kako u početku nije bilo mnogo ljudi, da bi se posle broj novosađana koji je slušao program „prozora" ustalio na više od hiljadu.

- Pritisaka je bilo sa raznih strana i pola prisutnih bili su policajci, dok su nam majstori sa krova susedne zgrade ometali govore. Čuvali smo mentalno zdravlje ljudi, mada se nije mnogo stvari promenilo. Kada bismo gledali današnje medije, ustanovili bismo da i dalje pričaju kako je sve u redu, iako to nije tako. U današnje vreme nije dovoljan jedan prozor nego nešto novo, recimo internet koji ima više sloboda - rekao je Isakov.

Novinarka Marina Fratucan, koja je pre dve decenije kao reporter sa terena opisivala šta se zapravo događa, istakla je kako je vreme drugačije i nije više ratno okruženje, pa mladi moraju da nađu novi način kako da se izbore se cenzurom. Posle Fratucanove na terasi su se pojavili fotoreporter „Dnevnika" Branko Lučić, jedini koji je zabeležio ove događaje, zatim Tibor Varadi, Mihal Ramač, Vojin Dimitrijević, Dragoslav Petrović, Mikloš Biro, Robert Čoban, Jan Briza, Dinko Gruhonjić, a pročitana je i poruka Lasla Vegela.

Sutra obeležavanje 20 godina "Novosadskog prozora"

Novi Sad, 01.09.2011. (danas) - "U petak nećemo slaviti jubilej jer je stanje sa slobodom medija u našoj zemlji katastrofalno, mi ćemo samo obeležiti godišnjicu "Novosadskog prozora" kada smo u Zmaj Jovinoj 4, iz prostorija Nezavisnog društva novinara Vojvodine, uz petrolejsku lampu umesto reflektora i uz pomoć slabog razglasa svako veče od 2. septembra do 2. oktobra 1991. godine, tačno u pola osam emitovali vesti uživo", istakao je na početku svog izlaganja Miodrag Mile Isakov na juče održanoj konferenciji za novinare u Medija centru Vojvodine, gde je najavljen program obeležavanja dve decenije od "Novosadskog prozora".

Sutra uveče će Nezavisno društvo novinara Vojvodine, tačno u pola osam, početi program koji će organizovati sa prozora. To će možda biti sa prozora u Zmaj Jovinoj 4 gde su se organizovale i vesti pre dve decenije, ali potvrda od strane Srpske pravoslavne crkve da će ustupiti organizatorima prostor još nije stigla u momentu konferencije za novinare. Ukoliko se odgovor od crkvenih zvaničnika ne dobije, vesti će sutra biti emitovane sa terase Zmaj Jovine 3. gde se sada nalaze prostorije NDN Vojvodine.

Isakov je još istakao da je upravo "Prozor" bio najduži i najmasovniji protest za slobodu medija u našoj zemlji. "Prozor je odigrao veoma važnu ulogu jer su ljudi u to smutno vreme u jesen 1991. godine, u njemu dobili potvrdu da su normalni. Ohrabrili su se da dolaze pod prozor i slušaju prave vesti i najveća satisfakcija nam je bila što su i danima nakon prestanka dolazili u Zmaj Jovinu da pitaju da li ćemo nastaviti. U toj atmosferi se rodila ideja i za pokretanje Vojvođanskog građanskog lista 'Nezavisni". Danas nemamo "Nezavisni", nema, po mom mišljenju, ni nezavisnih medija, a čast izuzecima, nema ni nezavisnih novinara. Zato ćemo u petak obeležiti ovaj značajan dan u istoriji srpskog novinarstva", rekao je Isakov.

Novinar Jan Briza, koji je pre dve godine objavio monografiju "Novosadski prozor", istakao je da su pravi junaci tog događaja ljudi koji su dolazili pod prozor da slušaju vesti uživo jer su se odvažili da ne pristanu na miloševićevsku sliku Srbije i na njegove medijske "istine".

Ono što je najstrašnije u današnjoj slici novinarstva kod nas, po Brizinom mišljenju je apatija koja je zavladala među novinarima i urednicima. "Dokaz ovome je i to što je na ovu konferenciju došlo samo nekoliko novinara iz samo nekoliko redakcija. To je poražavajuće. Ako ih ne interesuje obeležavanje važne godišnjice nečega što se tiče slobode medija, kako će ih interesovati bilo šta drugo", zapitao se Briza.

"Prozor" je mnogim Novosađanima ostao u sećanju kao inicijalna kapisla borbe protiv gušenja slobode javne reči. Od brojnih učesnika gotovo svi su ili ostali nezavisni intelektualci, profesori univerziteta ili su uzeli aktivno učešće u stvaranju demokratskog društva. Od "Prozora" su nastale, razvijale se gotovo sve političke partije i nevladine organizacije u Novom Sadu.

Ostala je u sećanju hrabrost da se u „pola osam" ne bude kući uz program državne televizije koja je uveliko sejala mržnju svojim neprofesionalnim radom. Građani su osetili i veliko olakšanje kada su videli ko sve dolazi u Zmaj Jovinu među hiljade „slušača" prozora i nije im bila zanemarljiva ni pojava Aleksandra Tišme koji je bio redovan u publici.

Dolazi i Tibor Varadi

Sutra će se na prozoru naći brojni učesnici koji su govorili i pre 20 godina. Svoj dolazak prvi je potvrdio iz Budimpešte Tibor Varadi, a pozivu su se odmah odazvali i Vojin Dimitrijević i Vesna Pešić. Neka ostane iznenađenje za Novosađane ko će se sve još oglasiti sa prozora Zmaj Jovine sutra u 19.30. U svakom slučaju će biti zanimljivo čuti i šta imaju da poruče u ovom momentu javnosti, 20 godina posle.

Moskva, 26.08.2011. (B92) - Dugogodišnja dopisnica agencije Beta iz Rusije Zorana Bojić Sisojeva brutalno je pretučena u podmoskovskom selu Bogojavljanje, gde je boravila na odmoru. 

U napadu grupe huligana, prošle nedelje, dopisnica Bete zadobila je teške povrede, uključujući potres mozga, zbog čega je do danas bila na bolničkom lečenju.

Pretučeni su i njen suprug, ruski novinar Genadij Sisojev i nekoliko njihovih prijatelja, među kojima su bile tri žene.

Napala ih je šestorica mlađih, veoma snažnih muškaraca, koji su se dovezli džipom i bez povoda počeli da tuku dopisnicu Bete, njenog supruga i njihove prijatelje.

Prema rečima Zorane Bojić i njenog supruga, to nije bila obična tuča, već žestoko, bezrazložno batinanje, a jedan od napadača imao je pištolj koji je uperio u njih, preteći da će ih ubiti.

Zorana Bojić, Genadij Sisojev i njihovi prijatelji dali su izjave o ovom napadu policiji, ali bez obzira na njihove prijave i povrede koje su zadobili, nadležni ruski organi odbili su da pokrenu krivičnu istragu.

Agencija Beta obratila se zbog toga Ministarstvu inostranih poslova Rusije, pri kojem je Zorana Bojić 14 godina akreditovana kao stalni dopisnik, sa zahtevom da se hitno sprovede detaljna istraga o ovom napadu i kazne počinioci.

Nezavisno udruženje novinara Srbije zatražilo je od ruskih vlasti hitnu istragu napada na dopisnicu Bete Zoranu Bojić-Sisoev, njenog muža ruskog novinara Genadija Sisoeva i njihove prijatelje.

NUNS je u saopštenju naveo da podržava zahtev agencije Beta upućen Ministarstvu inostranih poslova Rusije, da se hitno sprovede detaljna
istraga o ovom napadu i kazne počinioci.

Udruženje će, kako se navodi, o incidentu obavestiti sve medjunarodne novinarske asocijacije i zatražiti njihovu intervenciju i zaštitu kolega.

U prvom polugodištu ove godine kriza značajno pogodila pisane medije u Srbiji

Beograd, 16.08.2011. (Večernje Novosti) - Ekonomska kriza, obarajući standard građana u Srbiji, doprinela je da i prodaja novina osetno padne. Jedina oditorska kuća kod nas, "ABC Srbija", u analizi šestomesečnog kretanja tiraža ukazuje da je pad (u poređenju sa prvim polugodištem prošle godine), čak 6,5 procenata, ili da je osam dnevnih novina odštampano u tiražu manjem za oko 400.000 primeraka! Ako se tome doda da pojedine novine ne žele oditovanje, na osnovu saznanja moglo bi se tvrditi da je taj pad veći i ozbiljniji.

Prema podacima "ABC Srbija", u prvom polugodištu ove godine najmanji pad među većim glasilima imaju "Večernje novosti" - 4,5 odsto, a najveći "Pravda" - 33 odsto...

Očigledno je da štampana glasila sve više trpe pad standarda. Ako bi se tome dodali i drugi problemi - najniže cene novina u regionu, osetan pad priliva od marketinga, rascepkana prodajna mreža, nedovršene ili neuspele privatizacije, sve veća upotreba interneta, neodređena politika države prema medijima - onda je lako zaključiti da je kriza ozbiljno uzdrmala medijske kuće i da će bitka za oporavak poduže potrajati.

Virtuelna mreža će biti popularno sredstvo u predizbornoj kampanji
Damnjanović: Svaka partija će morati da se snađe Đajić: Onlajn kampanja nikad ne prestaje

Beograd, 13.08.2011. (Danas) - P redizborna kampanja za naredne parlamentarne izbore polako se zahuktava, a kao jedno od popularnijih sredstava za pridobijanje birača, stranke u Srbiji će koristiti internet. Da bi političke partije na pravi način iskoristile moć virtuelne mreže, potrebno je, između ostalog, da lokalizuju svoje kampanje, da budu na internetu sve vreme, i da im video bude centar predizborne kampanje na netu, smatraju sagovornici Danasa.

Tomislav Damnjanović, šef Izbornog štaba G17 plus, ističe za Danas da mnogi u Srbiji internet vide kao čarobni štapić za vođenje uspešne kampanje i da se pozivaju na iskustva američkog predsednika Baraka Obame, zaboravljajući ili ne znajući da je u njoj učestvovalo dva miliona volontera, koji su zakucali na preko 10 miliona vrata. „Obamin štab je tokom kampanje potrošio 750 miliona dolara, od toga 70 odsto ili preko 500 mil dolara na televiziju, a samo 2 odsto ili 15 mil dolara na internet", ukazuje Damnjanović.

Po njegovom mišljenju, 4,1 miliona korisnika interneta u Srbiji je brojka koju ni jedna stranka ne sme da ignoriše, „ipak, mislim da internet neće biti, kao ni u svetu odlučujući faktor". „Ključ uspeha će se nalaziti u političkom programu, ideji i dobroj organizaciji ‘door to door' kampanje. Kako je rekla Gordana Čomić - dilema oko prioriteta, terenski ili internet aktivizam, je danas kao da pre 15 ili 20 godina: pitaš „terenski ili plakat aktivizam". Nema uspeha bez direktnog kontakta dobrog sadržaja, rukovanja, pitanja i pažljivog slušanja", navodi Damnjanović.

Naš sagovornik naglašava da postoje osnovna pravila onlajn kampanje za stranke, a to su - morate uvek biti na internetu, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji; posle nekog događaja u kampanji morate ispratiti reakcije na internetu; internet je danas primarno social netnjorking, uključite se; video mora biti centar vaše kampanje na netu; pogrešno je razmišljanje - napraviću sajt (fun page, tnjitter nalog) i oni će doći. Neće. Morate biti aktivni; svaka kampanja je na kraju lokalna, zbog toga lokalizujte svoje poruke.

„Prema rezultatima nekih istraživanjima, 50 odsto stanovništva Srbije starijeg od 18 godina redovno ili povremeno pristupa internetu. Od njih čak 67 odsto ima Fejsbuk nalog, a više od 75 odsto redovno gleda Jutjub. Meni je u poslednje vreme izuzetno zanimljiv razvoj tvitera u Srbiji, koji doživljava mini ‘invaziju' političara. Većina korisnika interneta je mlađa, obrazovanija, urbanija i s većim ličnim dohotkom od proseka u Srbiji. Ukoliko sve ovo znamo, nemoguće je predložiti univerzalni način vođenja kampanje na internetu u Srbiji. Svaka stranka će morati da pronađe svoj put - od potpunog ignorisanja do apsolutne glorifikacije", objašnjava Damnjanović i dodaje da je mnogima, uključujući i njega, koji su više od proseka prisutni na netu izuzetno bitno kako će se novinari, a ne stranke, prilagoditi brzini koju internet donosi.

On ocenjuje da su otvorena mnoga pitanja koja su podelila internet zajednicu i profesionalne novinare, „pa ću s toga zaključiti rečima - sutra u izborima neće biti bitno kako će se stranke organizovati na internetu, već kako će tu gomilu informacija, često lažnih, novinari preneti oflajn građanima".

Miliš Đajić, predsednik Upravnog odbora Centra modernih veština, ističe za Danas da su stranke u Srbiji koristile internet u svojim kampanjama i dodaje da je to tada više rađeno da bi se pokazala modernost u kampanji, jer nije imalo nekog velikog uticaja na sam rezultat izbora. On navodi da su se danas stvari promenile, jer je od broj korisnika društvenih mreža u Srbiji porastao za više od 30 puta, sa 80.000 na 2.800.000 i „ sada kampanja na internetu ima smisla i može uticati na rezultat".

„Internet će biti veoma popularno komunikaciono sredstvo u sledećoj kampanji, ali ukoliko se bude neprofesionalno koristio, sigurno će imati negativan efekat po kandidate ili stranke", objašnjava Đajić. Prema njegovim rečima, stranke će morati da budu sve vreme kampanje u dvosmernoj komunikaciji sa biračima.

„Vi danas možete pratiti uživo nečiji govor, a imate na raspolaganju mogućnost da postavite dodatno pitanje. Takođe, i kandidati i stranke će morati da se ponašaju onako kako govore. Nema više skrivanja, jer smo pod lupom javnosti. U kampanjama na internetu najvažnije je vreme. Bojim se da tu stranke kasne, jer kampanja na internetu nikada ne prestaje i potrebno je svakim danom povećavati broj ljudi koji vas prate. To možemo činiti samo ako kreiramo koristan i zanimljiv sadržaj. Stranke se moraju otvoriti i biti od koristi korisnicima interneta. Najveća greška će biti ukoliko ljudi u štabovima internet dožive kao još jedan jednosmeran medij kao što su novine ili televizija", ističe Đajić.
U Srbiji je prilično dobra penetracija interneta i ona svakim danom raste. „Oko 45 odsto populacije je redovno ili povremeno na

mreži. Milion prodatih „pametnih" telefona pokazuje da je veliki broj ljudi non-stop na mreži. Ono što svi zaboravljaju je da je to najaktivniji deo populacije koji vuče ovu zemlju napred. Tu su mladi, preduzetnici, funkcioneri, direktori kompanija... U Srbiji je prosečna izlaznost na izbore je za 10 odsto veća nego broj korisnika interneta", zaključuje Đajić.

Novi priručnik CVM

„Centar modernih veština je prošle godine krenuo u obrazovanje političara i političarki za kvalitetnije korišćenje Interneta u političkoj komunikaciji. Sada pripremamo priručnik, čiji je radni naziv „Politička komunikacija na Internetu", koji bi trebalo da bude gotov do kraja avgusta. Ideja je da objasnimo promene koje su nastale, pristojno ponašanje na mrežama, kreiranje strategije i postavljanje ciljeva, kao i da navedemo primere koji bi trebalo da budu od pomoći budućim kreatorima kampanja i kandidatima", ukazuje Đajić.

Dvosmerna komunikacija

„Nakon Obamine kampanje, svi su krenuli njegovim stopama. Neki uspešnije neki manje uspešno. Prateći u poslednjih par godina, izbore u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Hrvatskoj, itd. možemo zaključiti da je Internet postao sastavni deo kampanje i da je suštinski promenio filozofiju pristupa komunikaciji. Političari i političarke moraju da budu u dvosmernoj komunikaciji s biračima, a naročito posle kampanje", navodi Đajić.

Prenošenje događaja na Kosovu preko Tvitera istaklo važnost građanskog novinarstva

Beograd, 09.08.2011. (Danas) - Na domaćoj Tviter (Twitter) sceni vodi se intenzivna diskusija povodom tekućeg medijskog izveštavanja sa Kosova. U fokus diskusije dospeo je šesnaestogodišnji Stefan Živković (@stefanzivkovic) iz Zubinog Potoka, koji je zahvaljujući dinamičnom izveštavanju putem svog Tviter naloga sa lica mesta, pod #kosovo Tviter "stream", uspeo ono što klasični mediji većinom nisu - da velikom brzinom prenese autentične informacije i nadomesti relativno sporo informisanje koje nude tradicionalni mediji.

Ovo je podiglo medijsku prašinu i podstaklo brojne diskusije o tome da tradicionalni mediji nisu spremno dočekali "online" komunikacije. Zašto je tako? I čemu jaz između takozvanih tviteraša, blogera i ostalih internet aktera na jednoj i konvencionalnih medija na drugoj strani? Neki od odgovora mogli su se čuti na otvorenom stolu "Društvene mreže i mediji: Twitter na Kosovu", održanom nedavno u Medija centru.

Bitan razlog za organizovanje ovog i sličnih skupova leži u sve jačem uticaju internet zajednice na tradicionalne medijske i novinske kuće. Podižući svest javnosti o kvalitetnom informisanju i dvosmernoj komunikaciji koja rađa nove informacije, „online" zajednica želi da ukaže na postojeće razlike u pristupu kreiranju vesti i njihovoj distribuciji između „online" i tradicionalnih medija, ali iznad svega na neophodnost i prirodnost saradnje ova dva medijska sveta. Kako bi se javnost precizno i pravovremeno informisala, potrebno je uključiti sve relevantne medijske aktere, uključujući i "online" zajednicu, koja daje nemerljivi doprinos stvaranju vesti. Dinamika, stalni razvoj i promenljivost industrije komunikacija zahteva blisku saradnju između klasičnih medija i "online" zajednice i stvaranje interakcije neophodne za kreiranje brzih i objektivnih informacija.

Dešavanja na Kosovu su aktuelna tema, ali samo jedna od mnogih koje mogu i treba da podstaknu tradicionalne medije da se u prenošenju informacija i stvaranju vesti uključe u interaktivnu komunikaciju sa internet zajednicom. Kako uključiti tradicionalne medije u "online" komunikacije i kreiranje sadržaja na internetu? Kako ostvariti saradnju ova dva naizgled suprotna, a tako kompatibilna sveta? Prvi korak je informisanje klasičnih medija o načinima funkcionisanja internet zajednice, temama aktuelnim na društvenim medijima, uticajnim i ključnim "online" pojedincima, kao i neophodnosti provere autentičnosti nekih "online" informacija. Nakon početnog upoznavanja, prihvatanja međusobnih razlika i prepoznavanja prednosti i manjkavosti oba sveta, saradnja bi mogla da krene svojim tokom u pravcu realizacije sinergije koja više nije budućnost, već realnost komuniciranja koju uveliko živimo.

Executive Group 

Požarevac, 08.08.2011. (Večernje Novosti) - Lokalnim medijima biće dodeljena tri miliona dinara iz gradskog Fonda za zaštitu životne sredine, po javnim konkursima za informisanje i edukaciju o ekologiji i upravljanju komunalnim otpadom. Po odluci Komisije za izbor i praćenje programa, tri miliona raspoređena su na 12 medija, od kojih će najveću sumu, nešto više od miliona, dobiti TV Sat.

Beograd, 07.08.2011. (B92) - Iako će Dragan Paravinja biti saslušan zbog navodnih informacija koja ima o ubistvu Dade Vujasinović, srpski stručnjaci sumnjaju da je umešan u smrt novinarke.

Novinarska udruženja u Srbiji navode da sumnjaju da Paravinja ima veze sa ubistvom Vujasinovićeve, objašnjavajući da su informaciji iz Hrvatske neuverljive.

Advokad porodice kaže da je i sama istraga puna propusta, od njenog otvaranja do danas.

Hrvatska policija tražiće da istražni sudija ispita Dragana Paravinju u vezi sa ubistvom novinarke Duge Radislave Dade Vujasinović. Kako je saopšteno u Zagrebu, saslušanje Paravinje tražiće se na osnovu informacija iz Srbije koje su dobijene razmenom podataka.

Srpsko tužilaštvo i zagrebačka policija složni su da se Draganu Paravinji moraju postaviti nova nezgodna pitanja, ovoga puta o ubistvu Dade Vujasinović.

Zagrebački jutarnji list juče objavio da je Paravinja umešan u organizovanje ubistva srpske novinarke, na osnovu saznanja iz policije.

"Ono sto smo doznali od policije je da on u o vom trenutku ne želi da priča o tome, ali da tvrdi da ima jaka saznanja. S obzirom na njegove patološke laži s kojima on manipukliše na više strana ja se nadam da policija ovog puta ima neke dokaze, ja ne znam koje tačno dokaže imaju, spominje se krvavi otisak prsea koji je nađen u stanu vaše novianrke", kaže novinar Jutarnjeg lista Tomislav Novak .

I predstavnici novinarskih udruženja iz Srbije sumnjaju da Paravinja ima veze sa ubistvom Dade Vujasinović.

Vukašin Obradović iz NUNS-a podseća da je na suđenju 2002 godine psihijatrijskim veštačenjem Paravinja označen kao čovek ograničenih mentalnih sposobnosti i patološki lažov. Obradović veruje da se deo prave istine nalazi u dnevnicima Ratka Mladića, koji su zaplenjeni prošle godine i u kojima se u vezu sa ubistvom novianarke dovode konkrtetni ljudi

"Goran Vuković majmun, vođa voždovačkog klana, Dušan Malović koji je tokom rata u Bosni bio vođa specijalnih jedinica zvane pahuljice i Mica Stanišić, bivši mininistar unutrašnjih poslova Republike Srpske. Mislim da taj trag zapravo treba prihvatiti više nego iskaz Paravinje čije mentalne sposobnosti mene uveravaju da DB ne bi angazovala jednog takvog čoveka na jednom tako delikatnom zadatku", kaže Obradović.

Za Ljiljanu Smajlović iz UNS-a su informacije iz Hrvatske neuvereljive, baš kao i sve dosadašnje istrage. Srpskim istražiteljima je trebalo 15 godina da dođu do zaključka da se Dada nije ubila i pokrenu novu istragu, koja već dve godine ne daje rezultate, podseća ona.

"Ja mislim da je nama potreban ozbiljna istraga o dosad vođenim istragama, nešto nije u redu sa načinima na koji se istražuju ubistva novinara , suviše ima tragova koji nikad nisu ispitani, nema traga Vorenova komisija, nama treba komisija uglednih nezavisnih ljudi koja bi ponovo pogledala sve tragove i ispitala zašto nekim policajcima tužiocima neki tragovi nisu bili zanimljivi, a drugi jesu", kaže Smajlovićeva.

Na brojne tragove i propuste tokom istrage ukazivali su i roditelji Dade Vujasinović, ali se od 94 do danas niko nije obazirao na njih, kaže porodični advokat.

"Za svih ovih 15 godina dok smo došli do toga da to nije samoubistvo nego ubistvo, nikad sa nama niko nije kontarktirao. Samo smo ih primoravali da se bave problemom. Tako da ja ni ne očekujem da ce iko sa mnom kontaktirati, jer njih ne intresuje uopšte šta bi mi mogli da pomognemo u toj istrazi", kaže Branislav Tapušković, advokat porodice Vujasinović.

Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu u Beogradu 8. aprila 1994. godine. Uprkos tome što su pored tela pronađene dve čaure, tragovi dve različite krvne grupe, iščupan pramen njene kose, da su nestale sveske s njenim tekstovima, kao i da je u kutiju s kasetama ubačen magnet, koji je uništio snimke, smrt Dade Vujasinović vodila se kao samoubistvo. Tek pre dve godine država je prihvatila tezu da je Dada ubijena, pa je tužilaštvo zatražilo novu istragu. Od tada pasve do juče nije bilo novih informacija o tom slučaju.

Beograd, 07.08.2011. (Blic) - Prva srpska televizija namerava da kupi podgoričku Pro TV, stanicu koja ima dozvolu za emitovanje programa, ali godinama nema sopstvenu produkciju, prenose podgorički "Vijesti". Prema informacijama podgoričkog lista, Prva srpska televizija je već ušla u Pro TV i počela da radi na pokretanju tog medija.

Reakcije na napad na novinara "Pravde" neđeljka zejaka

Beograd, 05.08.2011. (Pravda) - Napad na dopisnika "Pravde" iz Prištine Neđeljka Zejaka osudila su novinarska udruženja Srbije, a za ovaj slučaj zainteresovao se i OEBS. Međutim, institucije vlasti se nisu oglasile. U sedištu OEBS-a u Beogradu rekli su nam da su već preduzeli korake da uspostave kontakt sa napadnutim novinarom i da se detaljno informišu o okolnostima incidenta.

Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim regionalnim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije (DNKiM) najoštrije osuđuje napad i pretnje Zejaku.

- UNS i DNKiM posebno su zabrinuti zbog pretnji likvidacijom, koje dolaze od činovnika prištinskih vlasti i povodom toga zahtevaju hitnu istragu - kaže se u saopštenju UNS-a.

U UNS-u su obavešteni da se napad na Zejaka dogodio u Gračanici, kada su Snežana Karadžić, savetnik zamenika kosovskog premijera Slobodana Petrovića, i njen telohranitelj Radoman Doderović verbalno maltretirali i vređali novinara, a potom ga fizički napali stolicama u lokalnom kafiću u Gračanici.

- Nije potrebno naglašavati da je ovim napadom sloboda izveštavanja i rada dugogodišnjeg dopisnika dnevnih listova i agencija sa Kosova i Metohije Neđeljka Zejaka ugrožena i dovedena u pitanje - upozoravaju iz UNS-a.

UNS podseća da je povod za napad na Zejaka neslaganje Snežane Karadžić sa Zejakovim tekstom u listu "Pravda", od 2. avgusta, pod naslovom "Kafe kuvarica u bordu direktora", iako ona nije želela da kaže šta u objavljenom tekstu nije u redu, niti je zahtevala da list objavi njen demanti.

- Pozivamo kosovsku policiju i nadležne institucije da odmah reaguju i rasvetle ovaj incident koji ugrožava život i profesionalni rad novinara na Kosovu i Metohiji - stoji u saopštenju.

Prema rečima predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašina Obradovića, Unmik i Kfor, ali i ostale institucije na KiM, treba da omoguće novinarima pristojne uslove za rad. - Napad na kolegu Zejaka svakako je nešto što je nedopustivo u svakom društvu, pa valjda to važi i za Kosovo, pogotovo sada kada imamo hroničan manjak informacija sa Kosova - kaže Obradović.

- Otežavajuće je što su kolegu Zejaka napali predstavnici tzv. vlade Kosova i to srpske nacionalnosti. Taj napad je za svaku osudu i očekujemo da nas međunarodna zajednica i na ovom primeru uveri da je kosovsko društvo zaista demokratsko. Obradović kaže da je iznenađen incidentom i bahatim ponašanjem srpskih funkcionera.

- Predstavnici srpskog naroda, bez obzira na položaj i stav prema nezavisnosti Kosova, ne bi trebalo da napadaju novinare jer je to i u njihovom interesu - poručuje Obradović.

Slučaj zatvoren

Posle napada na dopisnika "Pravde" Neđeljka Zejaka, KPS ćuti, kao i Euleks. U stanici policije u Gračanici "Pravdi" je potvrđeno da je "iz vrha Vlade Kosova stigao nalog da se stavi tačka na ovaj događaj".

- Dobijen je nalog da se slučaj zatvori, jer su osumnjičeni napadači službenici Vlade Kosova, oboje savetnici ministara - kažu u stanici policije. U sedištu Misije Euleks u Prištini niko nije bio spreman da odgovori šta je sa uredno podnetom prijavom protiv dvoje službenika Vlade Kosova, koji su planirajući napad, u Gračanicu došli službenim autom Ministarstva za lokalnu administraciju i s njim pokušali da pobegnu s lica mesta.

Karadžić: Gađala sam ga papirom, a ne stolicom

Savetnica zamenika kosovskog premijera Snežana Karadžić negirala je juče da je stolicom nasrnula na dopisnika beogradskog dnevnika "Pravda" Neđeljka Zejaka. Kako je preneo „KiM Radio", ona je rekla da je Zejaka gađala papirom nakon niza uvreda na njen račun i račun predsednika Crnogorske liberalne stranke Radomana Doderovića. Ona je kazala da ih novinar nazvao "crnogorskim fašistima".

Beograd, 04.08.2011. (Pravda) - Srbija je u srednjem veku što se tiče medijske pismenosti, a nove informaciono-komunikacione tehnologije izazivaju robovlasništvo kod onih koji ne umeju da ih koriste, kazao je izvršni direktor Svetskog samita medija za mlade Miomir Rajčević.

"Naša deca su talentovana, kreativna, željna komunikacije, ali hendikepirana jer škole još ne rade ono što rade škole u razvijenim zemljama, nemaju medijske laboratorije niti zakonodavni okvir", rekao je izvršni direktor Miomir Rajčević i naglasio da proces demokratizacije kroz medijsku pismenost nije moguće uraditi bez promene obrazovnog sistema, a ta promena počinje obrazovanjem nove vrste edukatora.

Na ovogodišnjem šestom samitu i četvrtom uzastopnom koji se organizuje u Beogradu, učestvuju 83 predstavnika iz više od 20 zemalja, a fokus je na osnaživanju učešća delegata iz zemalja Zapadnog Balkana.

Aranđelovac, 04.08.2011. (Tanjug) - Zaposlenima u RTV "Šumadija" u Aranđelovcu plate kasne tri do četiri meseca, a doprinosi na zarade se uplaćuju po najnižoj lestvici, rečeno je juče na konferenciji za novinare.

Ona je sazvana pošto iz opštine, iz čijeg se budžeta dobrim delom finasira ta kuća, nije stigao odgovor na zvaničan dopis u kom se zahteva redovnost u isplati ličnih dohodaka.

"Kolektivni ugovor sa poslodavcem još uvek nije potpisan, a opština, kao naš osnivač, permanentno nas ignoriše. Ne samo što nam zakida ionako niske zarade nego što u poslednjih godinu dana, otako je uspostavljena nova vlast, niko od funkcionera nije našao za shodno da gostuje na našoj televiziji, iako su redovno pozivani", rekao je snimatelj Slobodan Boki Marković.

Istovremeno, ti isti funkcioneri se "ne skidaju" sa privatne televizije "Sunce", koju opština redovno plaća na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji, uz naknadu od 2,5 miliona dinara na godišnjem nivou, rekao je Marković.

SRBIJA U SREDNjEM VEKU U POGLEDU MEDIJSKE PISMENOSTI

Beograd, 04.08.2011. (Dnevnik) - Srbija je u srednjem veku što se tiče medijske pismenosti, a nove informaciono-komunikacione tehnologije izazivaju robovlasništvo kod onih koji ne umeju da ih koriste - izjavio je juče izvršni direktor Svetskog samita medija za mlade Miomir Rajčević.

- To je zatvoreni krug koji u startu našu decu koja su talentovana, kreativna, željna komunikacije, čini hendikepiranim jer škole još nisu u stanju da rade ono što rade škole u Švedskoj ili drugim razvijenim zemljama, nemaju medijske laboratorije niti zakonodavni okvir - pojasnio je Rajčević.

Proces demokratizacije kroz medijsku pismenost nije moguće sprovesti bez promene obrazovnog sistema, a ta promena počinje obrazovanjem nove vrste edukatora, rekao je Rajčević, i dodao da je cilj Samita, koji je počeo prekjuče, da se ohrabre ne samo pripadnici različitih etničkih grupa već posebno učitelji i nastavnici osnovnih i srednjih škola.

- Potrebno je postići određen stepen medijske pismenosti kod mlade generacije da bi mogli da postanu interaktivni partneri u medijskom prostoru, a ne samo pasivni potrošači medijskih proizvoda. Zato je osnovni cilj svih naših aktivnosti da konvertujemo pasivno znanje koje mladi imaju, jer prate medije, u aktivno znanje medijskih tehnologija i da ih stimulišemo i motivišemo na to da postanu partneri s medijima - istakao je Rajčević.

On je podsetio na to da je Svetski samit medija za mlade, koji ove godine traje do 10. avgusta u Beogradu, osnovan 2006. godine kao reakcija na terorističke napade u SAD, i usmeren je na podsticanje mladih da koriste medije kao glavnu platformu u popularisanju svog mišljenja o problemima koji vladaju u svetu, a onda i kao alatku za promene koje mogu da poprave budućnost svih.

Na ovogodišnjem šestom samitu učestvuju 83 predstavnika iz više od 20 zemalja, a fokus je na osnaživanju učešća delegata iz zemalja Zapadnog Balkana. Tokom ovogodišnjeg samita svi zainteresovani posetioci će, između ostalog, imati mogućnost da prisustvuju obeležavanju 100 godina od rođenja Maršala Mekluana, prezentaciji filma ‘'Doris Manifest'' i Dunav festu.

Beograd, 04.08.2011. (Blic) - Šesti Svetski samit medija za mlade održava se u Beogradu do 10. avgusta pod nazivom „Medij je poruka! Oblikujmo budućnost zajedno".

Delegacije iz dvadesetak zemalja prvi put će poslati zajedničku deklaraciju svim predstavnicima UN o tome šta mladi misle i kako da se utiče da svet postane bolje mesto za život.

Samit je međunarodna platforma mladih koji su spremni da koriste medije kao sredstvo za promene, pre svega u oblastima sedam glavnih tema kojima se samit bavi - zdravstvo, siromaštvo, mladi, nasilje, ženska prava i diskriminacija.

- Želimo da iskoristimo medijsku i informatičku pismenost kao jedno od najsnažnijih oružja u 21. veku i da, pre svega, omogućimo mladima da osvoje ono što im po svim konvencijama pripada - deo medijskog prostora - kaže Miomir Rajčević, izvršni direktor samita koji se od 2008. održava u srpskoj prestonici, od kada se i Glavna kancelarija nalazi u beogradskom Medijskom edukativnom centru.

Tim ovog centra sa prijateljima iz još 25 zemalja osnovao je Svetski samit medija za mlade 2006. u Los Anđelesu.

- Samit je prilika da se bolje upoznamo, približimo kulture i pronađemo sličnosti, prilika da otrkijemo zajedničke probleme i načine kako da se borimo za bolji svet - kaže Manrto Karampola Makrijani (15) iz Olimpija internešnal film festivala za decu i mlade, koja drugi put učestvuje na skupu u Beogradu.

Program se odvija u Kulturnom centru „Redž", dok će u Galeriji SANU biti održan program završnice 10. avgusta.

Ulaz na sve događaje je besplatan.

Valjevo, 03.08.2011. (Pregled, Beta) - Skupština zaposlenih u Televiziji Valjevo (TVA) za vršioca dužnosti direktora i urednika postavila je novinara Branku Jevtić, rečeno je agenciji Beta u toj medijskoj kući.

Agencija za privatizaciju je 28. marta raskinula kupoprodajni ugovor o TVA sa Slobodanom Pavlovićem iz Urovaca, kod Obrenovca, zbog neizvršavanja obaveza, a u maju je za privremenog zastupnika kapitala postavljen mašinski inženjer Branko Trifunović iz Aranđelovca. U TVA je od 16 zaposlenih ostalo devet novinara, snimatelja, montažera i realizatora, a šestoro je tu kuću tužilo zbog višemesečnog neisplaćivanja plata. Oprema je nedavno popisana radi prinudne naplate dugova za plate po izvršnim sudskim presudama Osnovnog suda u Valjevu, koje je dobilo troje bivših radnika, u ukupnom iznosu od oko 250.000 dinara. Plenidbe opreme bilo je i ranije, takođe po presudama za neisplaćene plate dok je firma bila privatna, a sada se čeka javna licitacija za njenu prodaju.

Informativni program se ne emituje od 20. januara, a muzički i filmski program privatnih produkcijskih kuća, sa kojima TVA sarađuje, emituju se u kablovskoj mreži SBB ali se ne emituje u etru, zbog Pavlovićevih dugova za zakup predajnika. Ukupan dug TVA, prema podacima ranije saopštenim na sednici Gradske skupštine, iznosi oko šest miliona dinara. TVA je u februaru 2010, na ponovljenoj aukciji, za 147.000 dinara kupio Slobodan Pavlović koji je tada kupio i Radio Barajevo. Pavlović se bavi elektromonterskim poslovima, proizvodnjom dečijih krevetaca i održavanjem čistoće, a u TVA je bio dužan da uloži 1,37 miliona dinara. Sudbina TVA je neizvesna s obzirom na to da gradski čelnici nisu spremni da preuzmu i dugove nastale tokom poslovanja te medijske kuće dok je bila privatna.

Pirot, 29.07.2011. (Danas) - Petoro bivših radnika Javnog preduzeća Radio Pirot proglašenih tehnološkim viškom pojedinačno su tužili svoju bivšu firmu zbog neisplaćene jedne i po zarade i regresa i neiskorišćenog godišnjeg odmora. Oni su kao tehnološki višak pre više od četiri meseca uz otpremnine otišli iz tog medija.

Direktorka i glavna i odgovorna urednica Radio Pirota Olivera Kitanović rekla je da je stigla jedna tužba. Ona je dodala i da je ne iznenađuje što nekadašnji radnici pokušavaju da ostvare prava za koja misle da im pripadaju, pošto su ostali bez zaposlenja.
- Kako će se stvari razvijati videćemo na sudu. Interesantno je da je osoba koja je podnela tužbu svojevremeno sama izrazila želju da ode i dobila otpremninu kao i svi ostali - navela je Kitanovićeva. U ovu medijsku kuću stigla je za sada samo tužba bivše novinarke Snežane Manić koja je dobila otpremninu od 280.000 dinara.

- Mi koji smo sredinom marta otišli iz radija dobili smo najmanje otpremnine. Kolege koji su ranije odlazili kao tehnološki višak dobijale su više. Zaostala jedno i po plata je trebalo da nam se isplati u roku od 30 dana, a nije isplaćena - kazala je Manićeva.
Među onima koji su tužili taj radio je i bivši zaposleni novinar Ljubiša Stojanović koji je dobio otpremninu od 240.000 dinara.
- Nije nam isplaćena zaostala jedno i po plata, kao ni regres za tri godine i nismo iskoristili ceo godišnji odmor koji nam sleduje. Zbog toga smo tužili svoju bivšu firmu - naveo je on dodajući da njihova potraživanja iznose oko 160.000 dinara po radniku.
Javno preduzeće Radio Pirot ni posle četvrte aukcije nije prodat jer nije bilo kupaca.

Član Opštinskog veća zadužen za vanprivredu Boban Nikolić izjavio je da će se, budući da Radio nije privatizovan, na sednicama Opštinskog veća i Skupštine raspravljati o položaju i finansiranju Radija do kraja godine.

Pre nekoliko meseci, Upravni odbor Radio Pirota je uradio novu sistematizaciju radnih mesta i na zahtev osnivača, Skupštine opštine Pirot, smanjio broj zaposlenih sa 11 na šest.

\Otpremnine radnicima isplaćene su iz budžeta Skupštine opštine Pirot. To je jedini neprivatizovani medij u Pirotu. Pored Radio Pirota postoje još dve privatne radio stanice, dve privatne televizije i dva privatna lista.