28. 01. 2009

DOPRINOS ANEMa JAVNOJ RASPRAVI O NACRTU ZAKONA O NEDOZVOLJENOJ MEDIJSKOJ KONCENTRACIJI

Smatrajući da je zakon o medijskoj koncentraciji jedan od najvažnijih sistemskih zakona koji utiče na diverzitet i pluralitet medijske sfere, predstavnici ANEM-a su aktivno  učestvovali u javnoj raspravi o nacrtu Zakona o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasništva javnih glasila koja je, na poziv Ministrastva kulture, održana 22. januara 2009. godine u beogradskom Sava centru.

Saša Mirković, predsednik ANEM-a, je istakao da ANEM smatra da je dobro što se pristupilo izradi ovako važnog zakona, ali i ponovo ukazao na načelnu primedbu ANEM-a o nepostojanju jasno definisane strategije rešavanja problema u medijima. Pojedinačni zakoni rešavaju pojedinačne probleme, ali i dalje nije jasan pravac naše medijske politike - kakvu medijsku scenu želimo. Postavlja se pitanje, u kojoj meri, rešavajući pojedinačne probleme, zapravo dodatno komplikujemo opštu situaciju, budući da ne postoji nekakva globalna slika u koju bi se ovi pojedinačni zakoni smisleno složili.

ANEM predlaže da Vlada, pre svega nadležna ministarstva, konsultujući RRA u odnosu na elektronske medije i konsultujući medijsku industriju, donesu opštu strategiju razvoja medijskog sektora u kojoj bi se odredili globalni principi kojih bi se kasnije, pri izradi pojedinačnih zakona, pridržavali. Baš zbog odsustva takve strategije, zaustavljena je privatizacija i sada imamo problem da li je kod nas upravo država taj vlasnik koji je ostvario nedozvoljenu medijsku koncentraciju, rekao je Mirković.

Predstavnici ANEM-a su na javnoj debati izneli i sledeće primedbe na pojedine članove  Nacrta zakona o nedozvoljenoj koncentraciji vlasništva:

o Član 24 stav 2, odredba koja se odnosi na to da jedan vlasnik sme da ima više satelitskih i kablovskih kanala, a ne sme da ima više zemaljskih, trebalo bi da bude eksplicitnija, ne ostavljajući prostor za različita tumačenja, kao i da se njeno važenje proširi i na digitalnu zemaljsku distribuciju. Konkretno, nije isti uticaj na javno mnjenje ako jedan vlasnik, na primer, ima dva od sedam zemaljskih nacionalnih kanala i ako drugi vlasnik ima pet od sedamdeset kablovskih kanala ili, u bližoj budućnosti, tri od 50 digitalnih zemaljskih kanala. U ovom slučaju, možda bi bilo celishodno napustiti rešenje kojim se drugačije tretiraju specijalizovani kanali i kanali opšte namene, pošto se u takvom slučaju postavlja pitanje nadležnosti - ko procenjuje da li je kanal dovoljno specijalizovan, ili nije dovoljno specijalizovan.

o Druga primedba odnosi se na  praktičnu primenu registra javnih glasila ukoliko neka od medijskih kuća reši da izađe na berzu. U tom slučaju građani bi mogli da investiraju u akcije,  te bi tako jedna medijska kuća mogla da ima veliki broj građana/akcionara koji procentualno učestvuju sa vrlo malim udelom u vlasništvu. ANEM je mišljenja da oni ne bi trebalo da se nađu u registru, a trebalo bi po predloženom članu 16 stav 1 tačka 2. Takva lica nemaju mogućnost da ostvare dominantan uticaj na javno mnenje, a praćenje registra bi se znantno otežalo. Za građane koji traže informacije iz registra bitni su udeli većinskih vlasnika, a ne mali akcionari sa malim udelom u vlasništvu. Ako bi, kako je predviđeno nacrtom zakona, svi akcionari bili upisani u  registar, on bi postao nepregledan i izgubio svoj smisao.

o Prema predloženom tekstu nacrta Zakona, javnost podataka o vlasništvu se postiže upisom, koji nije uslov za objavljivanje sadržaja. ANEM je postavio pitanje postizanja obaveznosti upisa u registar, s obzirom da je jedina sankcija za neupisivanje, novčana kazna. Vlasnici medija koji nemaju dovoljno novca da plate kaznu će se upisati, a neki, koji su u finansijskoj mogućnosti da je plate, možda neće hteti da budu registrovani, a nesmetano će moći da nastave sa objavljivanjem sadržaja. To stvara i neravnopravan polozaj medija. Ukoliko se ne predvide i druge sankcije, kojima bi se postigao obavezan upis za sve, moglo bi se doći u situaciju da opet nemamo jedinstven i potpun registar podataka o medijima, pa se postavlja pitanje efekta tog zakona u oblasti javnosti podataka. Zato je potrebno pojacati obaveznost upisa predvidjanjem jos nekih sankcija, u skladu sa evropskim standardima,  da bi svi mediji imali jednak odnos prema obaveznosti upisa u registar.  

o Kada je reč o utvrđivanju prekomernog vlasništva, postavlja se pitanje neprivatizovanih stanica koje su u vlasništvu lokalnih samouprava, koje mogu imati prekomerno vlasništvo, prema rešenju zakona. Kakav će biti status tih stanica i da li će one biti zatvarane, imajući u vidu da je dalja privatizacija stopirana?

o Izneta je i načelna primedba, da je potrebno precizirati koje Ministarstvo vrši nadzor nad primenom ovog zakona i utvrđuje postojanje nedozvoljenog objedinjavanja vlasništva, tako što će se u čl.4, kojim se uredjuje značenje pojedinih pojmova i izraza, jasno navesti da je to ministarstvo nadležno za poslove informisanja.

o Poslednja primedba odnosi se na član 24 stav 1 tačku 1, koji je potrebno dodatno precizirati, da bi i RTV stanice sa nacionalnom frekvencijom mogle imati neograničen broj drugih štampanih izdanja, koja nisu dnevna, kako je to dozvoljeno i vlasnicima nacionalnih dnevnih novina, pa u poslednjoj alineji stava 1, tač.1 člana 24, treba da stoji “štampanog dnevnog javnog glasila”, umesto predloženog “štampanog javnog glasila”.

Poslednje dve primedbe su odmah prihvaćene. Na ostala postavljena pitanja nadležni nisu imali adekvatan odgovor, ali je istovremeno istaknuto da su svi predlozi dobrodošli, kao i da će se o njima voditi računa, kada se bude utvrđivao konačan predlog Zakona, koji je sada u fazi nacrta.

ANEM će nastaviti da prati dalji rad radne grupe na izradi ovog zakona i aktivno učestvovati u utvrđivanju konačnog teksta predloga ovog zakona. ANEM će takođe pratiti i primenu ovog zakona u praksi, nakon njegovog usvajanja. Smatrajući da je primena ovakvog zakona veoma važna za razvoj demokratskog društva, ANEM je već inicirao pisanje stručne publikacije koja je detaljnije razradila ovo pitanje.