27. 05. 2009

ANEM IZVEŠTAJ SA OKRUGLOG STOLA : SMANJENJE NAKNADA KOJE EMITERI PLAĆAJU RRAu i RATELu - MERA ZA PODRŠKU ODRŽIVOSTI LOKALNIH MEDIJA

usaid_srb.jpg

usaid_srb.jpg

Okrugli sto, pod nazivom „Smanjenje naknada koje emiteri plaćaju RRAu i RATELu - mera za podršku održivosti lokalnih medija“, održan je u Beogradu 26.05.2009, u organizaciji ANEMa, a uz podršku USAIDa i IREXa. Ovaj javni skup predstavlja vrhunac višemesečnog javnog zagovaranja za smanjenje regulatornih naknada, koje je ANEM sprovodio, podstaknut zahtevima svojih članica da zaštiti njihove interese.  Osnovni motiv za održavanje ovog okruglog stola, bio je da se na jednom mestu okupe svi zainteresovani i svi nadležni za rešavanje ovog pitanja, za koje se pokazalo da je jedan od najvažnijih problema u međusobnim odnosima emitera i regulatornih tela, kako bi se kroz otvorenu i konstruktivnu diskusiju našlo adekvatno rešenje.

Skupu su prisustvovali predstavnici svih nadležnih organa i regulatornih tela: Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnica ministra kulture zadužena za medije; Sonja Lukić i Ana Petrović, savetnice u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo; Vladica Tintor, šef kabineta predsednika UO RATELa i Aleksandra Stefanović, PR RATELa; Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA i Nenad Janković, zamenik izvršnog direktora RRA. Pored njih, u radu okruglog stola, učestvovali su i: Slobodan Kremenjak, advokat ANEMa (advokatska kancelarija „Živković-Samardžić“), stručnjak za medijsko pravo; 8 predstavnika 7 lokalnih radio i TV stanica (RTV Zaječar; RTV As, Šabac; RTV Prima, Bajina bašta; RTV 5, Niš; TV Jedinstvo, Novi Pazar; TV Čačak; Radio Star FM, Čačak); Tomislav Damnjanović, direktor marketinške agencije „A-media“, koja je bila ANEMov saradnik u odabiru pozvanih lokalnih stanica; predstavnik NUNSa, Đorđe Padejski i predstavnici donatorske zajednice – IREX Serbia, Richard Mc Clear i Jelena Olofsson; Misije OEBSa u Srbiji, Ana Šolović i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Vladan Joksimović.

Na početku skupa, prisutnima se uvodnim pozdravnim govorom, obratio Richard McClear, direktor IREX Serbia. On je obrazložio da je ova organizacija pomogla ANEMu u organizovanju ovakvog skupa, želeći da se ovaj problem reši, jer je očigledno da sistem naknada ne funkcioniše i da ga treba popraviti. Naknade treba da omoguće legalnim emiterima zaštitu od nelegalnih emitera koji stvaraju nelojalnu konkurenciju na tržištu, kao i zaštitu integriteta legalnih frekvencija, naglasio je McClear.

Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnica ministra kulture za medije, je učesnike ovog skupa obavestila da je Ministarstvo kulture, zaduženo za medije, pod uticajem opravdanih zahteva medijskih reprezenata, formiralo radne grupe koje su formulisale ekonomski paket mera za pomoć medijima. Grupa koja se bavila elektronskim medijima, u kojoj je bio i predsednik ANEMa, je predložila smanjenje naknada koje se plaćaju RRAu i RATELu, duže rokove za plaćanje, kao i izmenu pravila o oglašavanju, kao neke od mera. Ministarstvo je dostavilo te zahteve nadležnim resornim ministarstvima i očekuje se njihov odgovor, radi daljeg postupka potrebnog za realizaciju mera koje budu prihvaćene. Takođe, Ministarstvo kulture još uvek razmatra finansijski plan RRA, zbog najavljenih izmena Pravilnika za obračun naknada i očekivanih smanjenja. Istovremeno, za neke od postavljenih zahteva emitera, neophodna je izmena Zakona o radiodifuziji, pa je formirana radna grupa, koja na tome radi, čiji se predlog očekuje za 3 meseca. To se naročito odnosi na zahtev za efikasno zatvaranje nelegalnih emitera, koji traži izmene zakona, jer prema postojećem zakonu, ni RRA ni RATEL, nemaju dovoljno ingerencija za obavljanje tog zadatka. Gospodja Lesendrić je posebno naglasila da je Ministarstvo kulture dalo negativno mišljenje na izmene poreza na dohodak građana, kojim su se povećale naknade za autorske honorare, koji se često zaključuju u medijskoj industriji  i istovremeno dalo novi predlog, manje visine tog poreza. Za sistemsko poboljšanje položaja medija, radi se ubrzano na izmenama Zakona, koje se očekuju u nekoliko narednih meseci, rekla je na kraju Gospodja Lesendrić.

Jasna Milanović, koordinator ANEMa, iznela je podatke internih istraživanja medju ANEMovim stanicama, sprovedenih u februaru i maju ove godine, o uticaju ekonomske krize i visine naknada, koje plaćaju regulatornim telima, na njihovu stabilnost. Istraživanja su pokazala da su su emiteri preopterećeni visinom naknada, daleko najvišim u regionu, kao i ostalim finansijskim obavezama koje prema državi imaju, a da je problem dodatno pogoršan ekonomskom krizom. Rezultati poslednje ankete govore da naknade za regulatorna tela pojedinačno čine između 5% i 20% ukupnih troškova tih emitera, što uz naknade za autorska prava i ostale poreze i doprinose predstavlja značajno opterećenje i smanjuje nivo raspoloživih sredstava za investicije. Sve stanice su tražile kao meru za podršku njihovoj stabilnosti, produžetak rokova za plaćanje, kao i smanjenje visine naknada koje plaćaju RRAu i RATELu, a oko 70% njih je tražilo smanjenje od 50%. Razlozi su i ekonomske prirode, ali i nezadovoljstvo radom regulatornih tela, koja im nisu omogućila da nesmetano koriste svoje pravo emitovanja za koje plaćaju tako visoke naknade, pre svega zbog neefikasnog zatvaranja nelegalnih emitera i nesprečavanja svih vidova nelojalne konkurencije. Na osnovu zahteva svojih članica, ANEM je, zastupajući njihove interese, od početka 2009.god, javno iznosio zahtev za smanjenje naknada RRA, opredeljujući ga na 50% manje za sve emitere, zbog činjenice da je u poslednje dve godine, RRA vraćao u budžet, kao višak, polovinu prikupljenih sredstava od naknada (preko 200 miliona dinara) i isto predvideo i za 2009. godinu svojim finansijskim planom. Iz toga  jasno proizilazi da ta sredstva nisu potrebna RRAu i da su za toliko emiteri neopravdano više opterećeni naknadama. ANEM je takođe zahtevao i srazmerno smanjenje naknada RATELa. Predstavnica ANEMA je ponovila da se ANEM protivi tome da regulatorna tela sredstvima komercijalnih emitera pune budžet, a da se zalaže da ukupan nivo naknada odgovara isključivo realno potrebnim sredstvima regulatornih tela za obavljanje njihovih nadležnosti, kao i da se dosledno primenjuju oba zakonska kriterijuma za utvrđivanje naknada RRA - i broj stanovnika na teritoriji pokrivenoj signalom (nepravilno primenjivan, pa treba ispraviti grešku), ali i vrsta programa koji se emituje (uopšte nije bio primenjivan do nedavno). Istovremeno, ANEM predlaže da se izmenama zakona propiše da se sav višak od naknada RRA, umesto u budžet, usmerava u poseban Fond za podsticanje razvoja radiodifuzije, na poseban račun RRA, s koga bi se sredstva koristila isključivo za razvoj medija (digitalizacija, edukacija, finansiranje zajedničkih projekata), a ne za punjenje budžeta.

Goran Karadžić, predstavnik RRA je na ovom sastanku, najavio smanjenje naknada i naveo da je na sajtu RRA od 25.05. predstavljen uporedni pregled pojedinačnih godišnjih naknada za emitovanje TV i radio programa na lokalnom i regionalnom području po važećem Pravilniku i po novom obračunu, predloženom izmenama tog Pravilnika. Po njegovim rečima, novi obračun biće mnogo pravičniji, jer će se bazirati na tačnom broju stanovnika u zoni pokrivanja (prema poslednjem popisu, a konsultovan je i Zavod za statistiku zbog eventualnih korekcija tog broja). Međutim, kako obračun prema broju stanovnika u nekim zonama dovodi do smanjenja naknade, ali u nekim i do povećanja, to povećanje će biti prevaziđeno linearnim smanjenjem osnovice, sa 13,5 dinara po stanovniku, na 11 dinara, kojim su obuhvaćeni svi emiteri, od nacionalnih, preko regionalnih do lokalnih. Time će se planirani višak za 2009.godinu, smanjiti za oko 100 miliona dinara, što će uz smanjenje prihoda zbog oduzetih dozvola, značajno umanjiti suficit. Novi predlog naknada, međutim, tek treba da se nađe na sednici Saveta RRA 03. 06, a nakon toga treba da dobije i saglasnost Vlade. Goran Karadžić podsetio je i na drugu mogućnost koja je već predviđena postojećim zakonom, a to je umanjenje naknade na osnovu programske ponude. To je nedavno odobreno TV B92, nakon dugotrajne provere. Procedura provere je složena i traži mnogo vremena, ali može u određenom procentu da umanji ukupnu naknadu, naglasio je Karadžić.   

Predstavnik Ratela, Vladica Tintor, podsetio je da ovo regulatorno telo naplaćuje tri vrste naknada: za korišćenje radio frekvencije, za radio-relejnu stanicu i za „dotur signala“. Upravni odbor Ratela definiše finansijski plan, na koji saglasnost daje Vlada. Agencija je još pre dve godine dala predlog za smanjenje naknada, ali ga Vlada tada nije prihvatila. Novi predlog za smanjenje, međutim, još uvek je u fazi izrade. RATEL želi da izađe u susret medijima, istakao je Tintor, ali u svom odlučivanju nije nezavistan od resornog Ministarstva za telekomunikacije i Ministarstva finansija, te svaka promena mora biti u skladu sa zakonom i propisima. On je istakao da je saradnja RATELa sa resornim Ministarstvom veoma dobra i da stoga očekuju da neće biti većih problema kada je reč o smanjenju naknada emiterima.

Slobodan Kremenjak, stručnjak za medijsko pravo, advokat ANEMa iz kancelarije „Živković & Samardžić, rekao je da, iako je srpsko tržište već opterećeno prevelikim brojem legalnih emitera, postoje određene mere regulacije koje bi mogle da relaksiraju situaciju na tržištu. U 21. veku, za društvo su značajni i javni servisi i komercijalni. Zato je potrebno da, kao društvo, definišemo mere kojima bi se omogućilo da ovi servisi vrše adekvatno svoju društvenu funkciju. Zbog toga, nema ni jednog zakonskog razloga da emiteri plaćaju prevelike naknade, jer bi ona trebalo samo da pokrije troškove regulacije. Protiveći se nakaradnom tumačenju zakonskih odredbi o uplati eventualnog viška sredstava RRA u budžet, koje nisu imale za svrhu da regulatorna tela sredstvima komercijalnih emitera pune budžet (koji su tako nezakonito dodatno oporezovani), već su samo kontrateža odredbi da se eventualni manjak sredstava tim telima nadoknađuje iz budžeta, ANEM zastupa stanovište da se ukupni iznos naknada mora smanjiti za 50% koliko iznosi taj višak i da važi za sve emitere, istakao je Kremenjak. On je dodao da oba zakonska kriterijuma za određivanje nakada RRA, teritorija pokrivanja i programska ponuda, treba dosledno primenjivati, kao i da oba kriterijuma treba imati u vidu kada se razmatra pitanje naknada. Predložio je da RRA, u skladu sa Zaknom, propiše obavezu plaćanja  naknade i za kablovske emitere, čime bi se terestrijalni emiteri, koji jedini plaćaju naknadu, rasteretili, a budžet RRA pravičnije popunio sredstvima svih emitera. Činjenica je da su i jedni i drugi konkurenti na tržištu, a da su samo jedni, opterećeni naknadama, pa je potebno da RRA sto hitnije licencira i kablovske emitere.

Prisutni predstavnici emitera su pozdravili ANEMovo zalaganje za smanjenje naknada, koje je doprinelo da regulatorna tela sada pokazuju volju da to i učine, ali su istakli i druge probleme, koji opterećuju odnos emitera i regulatornih tela - veliki broj emitera na nerazvijenom tržištu, a uz to i opterećenom mnogobrojnim nelegalnim emiterima; nedostaci frekventnog plana; postavljanje predajnika na nedozvoljenim lokacijama čime se pokriva veća teritorija od dozvoljene veliki troškovi za postavljanje infrastrukture; troškovi prelaska na digitalno emitovanje i simulcasta; neophodnost izdvajanja emisione tehnike iz RTSa i sl. Odgovarajući na pitanja prisutnih predstavnika emitera, predstavnici RRA i RATELa su naveli da su u pitanju sistemski loša rešenja, koja zahtevaju izmene važećih propisa i angažovanje resornih ministarstava i drugih organa, a predstavnica Ministarstva kulture je istakla da će se o tome voditi računa i prilikom izmena Zakona o radiodifuziji.

ANEM ocenjuje da je ovaj skup pokazao da je višemesečno javno zalaganje (ANEMa i drugih medijskih udruženja, koja su se tome pridružila) za smanjenje naknada emitera, dalo rezultate. Odziv svih pozvanih regulatornih tela i nadležnih organa na ovaj okrugli sto, kao i izražena spremnost da smanje naknade, jasno govore da je njihova pažnja sada usmerena na probleme medija i da su ozbiljno shvaćeni apeli iz medijskog sektora, čiji je opstanak u uslovima ekonomske krize doveden u pitanje.

RRA je pokazao volju, da kroz pravilniju primenu kriterijuma broja stanovnika i linerano smanjenje osnovice, snizi naknadu svim emiterima. RATEL je takođe izrazio spremnost da umanji svoje naknade emiterima. Ipak, predlog RRA još nije dobio potrebne saglasnosti, niti je vidljiv u formi akta na sajtu, a predlog RATELa je tek u fazi izrade. Zato će ANEM nastaviti sa svojim javnim zalaganjem za rešavanje ovog pitanja, prateći rad nadležnih i dajući svoje predloge i inicijative, kako bi ubrzao njihove aktivnosti i pomogao da se dobra volja i konkretizuje.

Kako je sada najvažnije očuvati pluralitet radiodifuznog sistema, ANEM će podržati svako smanjenje naknada, jer je to neohodno za opstanak medija, ali istovremeno ističe da je potrebno dodatno raditi na pravom, sistemskom rešenju ovog problema. ANEM će u daljem rešavanju ovog pitanja i dalje dosledno zastupati sledeće stavove:

• Svrha naknade koja se plaća RRAu, jeste obezbedjivanje samostalnosti i finansijske nezavisnosti tog regulatornog tela.
• Njen ukupan nivo treba da bude toliki da pokrije realne troškove RRA (i obaveznu rezervu), potrebne za obavljanje nadležnosti, a ne i nepotrebne troškove i planirani suficit, koji onda ide u budžet.
• U okviru tako određene ukupne sume, treba doslednom primenom oba kriterijuma ostvariti pravičnije pojedinačne naknade.
• Kriterijum programske koncepcije, treba da postane praksa, a ne teško ostvariv izuzetak, jer je to način da se stimulišu kvalitetni programi i ulaganje u njih.
• Pored toga, obavezivanjem i kablovskih i satelitskih emitera da plaćaju naknade, raspodelio bi se teret naknada na sve emitere, pa bi se i na taj način smanjio nivo finansijskog opterećenja terestrijalnih.
• Za eventualne viškove naplaćenih naknada u budžetu RRA, neophodno je predvideti da se vraćaju emiterima, a ne da idu budžet, tako što će se ta sredstva usmeravati na poseban račun RRA, u Fond za razvoj radiodifuzije, i koristiti za razvoj medija(digitalizacija, edukacija, produkcije...). 

Kako je pitanje naknada u tesnoj vezi sa obezbeđivanjem svih potrebnih uslova da legalni emiteri u potpunosti ostvaruju svoje pravo na emitovanje, za koje plaćaju naknade, ANEM će nastaviti i sa javnim zalaganjem da koordiniranom akcijom svih nadležnih organa, nelegalni emiteri budu zatvoreni, a nelojalna konkurencija onemogućena, kao osnov za normalno funkcionisanje tržišta.

ANEM naglašava da je potrebno više volje da se stvari sistemski reše, na čemu će se ANEM i dalje angažovati, ali i ovi prvi koraci ohrabruju.