20. 12. 2010

Izveštaj sa ANEMove press konferencije od 20.12.2010.

Mere protiv nelegalnih emitera

Jedna u nizu aktivnosti ANEMa u vezi sa rešavanjem problema - nelegalno emitovanje RTV programa, jeste i  organizovanje press konferencije pod nazivom "Mere protiv nelegalnih emitera", 20.12.2010, u beogradskom Medija centru. Tražeći načine efikasnijeg rešavanja ovog pitanja, ANEM je u protekle dve godine sproveo različite aktivnosti, u okviru kojih je ukazivao na posledice njegovog nerešavanja i na potrebu za koordiniranim i sinhronizovanim delovanjem svih nadležnih organa u ovoj oblasti. S tim ciljem, ANEM je organizovao press konferenciju još u decembru 2008; upućivao dopise (dopis MUPu, dopis RATELu), organizovao sastanke sa nadležnim organima (sastanak sa MUPom, sastanak sa predstavnicima svih nadležnih organa), a zatvaranje nelegalnih stanica je i deo antikriznih mera koje je ANEM predložio u aprilu 2009. godine.

Organizovanjem ove konferencije, ANEM je želeo da, uz učešće predstavnika nadležnih organa u ovoj oblasti, informiše medije i javnost o zaključcima sa sastanka održanog 02. decembra 2o10, koji se odnosio na rešavanje problema nelegalnog emitovanja RTV programa, kao  značajne prepreke za normalno funkcionisanje medijskog sistema u Srbiji. Na press konferenciji su govorili: Saša Mirković, predsednik ANEMa; Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA; Milan Janković, direktor RATELa; Branko Stamenkovic, rukovodilac Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal Javnog tužilaštva; Irini Reljin, pomoćnica ministarke, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo; Siniša Isakov, pomoćnik sekretara, Pokrajinski sekretarijat za privredu - Sektor za saobraćaj i telekomunikacije i Goran Macura, načelnik odeljenja za opšti nadzor, Ministarstvo trgovine i usluga. Na press konferenciji se govorilo o pravnim posledicama nelegalnog emitovanja, praktičnim posledicama nezakonitog rada nelegalnih emitera na rad i poslovanje legalnih, o rezultatima do sada preduzetih mera i o trenutnoj situaciji u ovoj oblasti, o merama koje su u toku ili će biti preduzete protiv nelegalnih emitera i novim mogućnostima za efikasno rešenje ovog problema koje su predviđene Zakonom o elektronskim komunikacijama.

Saša Mirković, predsednik ANEMa, je u uvodnoj reči objasnio važnost organizovanja ove konferencije za emitere u Srbiji, navodeći da je nelegalno emitovanje veliki problem o kome se govori niz godina unazad. Pored ometanja signala, problem su i dampinške cene oglašavanja na takvim stanicama, koje direktno ekonomski ugrožavaju legalne emitere. Podsetio je da je ANEM, u cilju efikasnije borbe protiv radiodifuzne "piraterije", ove godine održao dva važna sastanka koja su imala očigledne rezultate - prvi, u februaru, u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa ministrom Dačićem i direktorom policije, Veljovićem, na kome je ANEMu obećano da će se ovo Ministarstvo,  ukoliko postoje zakonski uslovi, uključiti i pružiti asistenciju pri kontroli i zatvaranju "piratskih" radio i TV stanica, što se i radi; a drugi - sastanak u RATELu, od 02. decembra, čiji je rezultat ova konferencija. On je naglasio da postoji niz nadležnih institucija i organa koji bi trebalo da učestvuju u rešavanju ovog problema i izrazio je zadovoljstvo što su svi relevantni akteri konačno uspeli da sednu za jedan sto, jer to dokazuje da se krenulo u dobrom smeru.    

Milan Janković, direktor RATELa, je naveo da je na teritoriji Srbije trenutno identifikovano 46 radio stanica koje emituju bez dozvole, i to u Beogradu i okolini 11 nelegalnih emitera, u Novom Sadu 8, u Vojvodini bez Novog Sada 12, u ostalim regionima 14 i 1 emiter (Radio Stil Balkan) koji emituje sa više lokacija. On je zaključio da je trud koji su obe agencije (RRA i RATEL) uložile, zajedno sa drugim nadležnim državnim organima, dao veoma dobre rezulate, jer je od početka zajedničke akcije, od 1. septembra 2008. do danas, broj nelegalnih radio stanica sa 207 smanjen na 46. Da bi se zatvaranje stanica nelegalnih emitera sprovelo do kraja, potrebna je asistencija drugih nadležnih organa, pre svega MUPa, istakao je Janković. On je podsetio da je Zakonom o elektronskim komunikacijama promenjena nadležnost RATELa, koji sada prikupljene podatke o nelegalnom emitovanju dostavlja Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društo, čiji inspektori imaju ingerenciju da zatvaraju stanice nelegalnih emitera.

Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, je naglasio da najozbiljniji posao tek predstoji, a to je gašenje stanica preostalih najupornijih 46 emitera bez dozvole. On je napomenuo da je RRA u navedenoj zajedničkoj akciji za 560 radnih dana donela 558 različitih rešenja u okviru kojih ulazi i 146 krivičnih prijava protiv nelegalnih emitera (od toga, 34 zbog lomljenja službenog pečata). Takođe je naveo da su navedeni rezultati deo uspešne saradnje sa Specijalnim odeljenjem za visokotehnološki kriminal Javnog tužilaštva i da RRA čini sve da radiodifuzna "piraterija" u Srbiji prestane da postoji. U tom smislu, RRA je nedavno pokrenula monitoring nelegalnih emitera, a nadležnim organima su dostavljeni prvi rezultati o tome koji se telefonski brojevi koriste za kvizove, uključenja u program, sms poruke i sl. Zahvaljući saradnji sa Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono društvo i Telekomom Srbije, preduzete su akcije u cilju identifikovanja korisnika tih brojeva, a od Telekoma će se tražiti da se ti brojevi telefona oduzmu i onemogući pribavljanje novih. On smatra da će onemogućavanje sticanja profita dodatno doprineti smanjenju broja "piratskih" radio i TV stanica. Na pitanje novinara o tome da li postoje podaci o tome koliko je rad nelegalnih emitera koštao državu i medije, Karadžić je odgovorio da takve procene ne postoje, ali da je sigurno reč o značajnim sredstvima i načinjenoj šteti i medijima i regulatornim telima koja ulažu svoje resurse u rešavanje ovog problema, celokupnom oglašivačkom tržištu i državi.

Irini Reljin, pomoćnica ministarke, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, je rekla da ovo Ministarstvo prati pitanje nelegalnog emitovanja duži niz godina, ali da je problem bio u tome što prethodni Zakon o telekomunikacijama nije predviđao postojanje inspekcije. Mogućnost da se efikasnije deluje otvorena je usvajanjem novog Zakona o elektronskim komunikacijama u junu 2010, koji je predvideo rad inspektora u okviru ovog Ministarstva. Ona je navela da se očekuje da će inspekcija uskoro početi sa radom, nakon neophodnih pripremnih radnji, a da će raditi u saradnji sa drugim nadležnim organima i u skladu sa podacima koji budu dobijeni iz RATELa.    

Branko Stamenković, rukovodilac Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal Javnog tužilaštva, je istakao da ovo Odeljenje ima nadležnost na celoj teritoriji Srbije, što omogućava efikasnije postupanje. On je naveo da su na sastanku RRA i Republičkog javnog tužioca dogovorene određene mere koje će Javno tužilaštvo Republike Srbije preduzeti u cilju suzbijanja ove protivpravne pojave. Naveo je da je RRA do sada Posebnom odeljenju Javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal podnela 112 krivičnih prijava za nelegalno emitovanje. Posebno odeljenje je u svakom od tih predmeta podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih podataka područnim i nadležnim policijskim stanicama ili upravama, a za još 29 se čeka izveštaj. Na osnovu dostavljenih podataka, pažljivo se analizira svaki slučaj, a do sada su u 26 predmeta podneti predlozi za preduzimanje određenih istražnih radnji Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo iz člana 353 Krivičnog zakonika - neovlašćeno bavljenje delatnošću. Po sprovođenju istražnih radnji od strane nadležnog suda, Tužilaštvo će doneti odluku kako dalje postupati u tim predmetima, ali sa velikim procentom verovatnoće može se reći da će najveći broj krivičnih prijava i ovih predmeta biti dalje procesuiran. U svakom od ovih predmeta, gde god za to postoje zakonom predviđeni uslovi, Posebno odeljenje će, pored redovnih izlazaka na teren (zahteva policiji da utvrdi činjenično stanje), predlagati nadležnim istražnim sudijama da donesu rešenje o zapleni tj. privremenom oduzimanju opreme ovih emitera, jer po Krivičnom zakoniku ta oprema predstavlja dokazni materijal i predmet izvršenja određenog krivičnog dela.

On je rekao da postoji sinhronizovana akcija nadležnih državnih organa na svim nivoima. Tako, područne policijske uprave preduzimaju opsežne provere na terenu, koje rezultiraju podnošenjem krivičnih prijava lokalnim tužilaštvima, koja dalje procesuiraju postupak. Tako se radi na dva fronta - nacionalnom i lokalnom. Ovo Posebno odeljenje će preduzeti sve zakonom raspoložive mere da se ovoj pojavi stane na put, posebno je istakao Stamenković

Odgovarajući na pitanje novinara, Stamenković je naveo koje su sankcije za krivična dela u vezi sa nelegalnim emitovanjem. Objasnio je da je za takvo emitovanje zaprećena kazna zatvora do dve godine, ali da je, ukoliko dođe do preklapanja frekvencija, zaprećena kazna zatvora do tri godine, jer se radi o krivičnom delu sprečavanja emitovanja. U ekstremnim primerima, kao što je primer preklapanja frekvencije kontrole leta Aerodroma Nikola Tesla, kada postoji osnovana sumnja da je došlo do ugrožavanja sigurnosti ili izazivanja opšte opasnosti, u zavisnosti od posledica, rad nelegalnih emitera može biti sankcionisan zatvorom od pet i više godina. Milan Janković je dodao da se u situacijama kada nelegalni emiteri ugrožavaju bezbednost, poput slučaja preklapanja sa frekvencijama kontrole leta,  mora hitno reagovati, posebno što su nadležni organi upoznati ko su nelegalni emiteri u zoni aerodroma.

Siniša Isakov, pomoćnik sekretara, Pokrajinski sekretarijat za privredu - Sektor za saobraćaj i telekomunikacije,  je rekao da je „piraterija" jedan od najvećih problema medija u Vojvodini, podsetivši da je do skoro u Novom Sadu bilo više nelegalnih nego legalnih radio stanica. Smatra da se rad nelegalnih medija može podvesti pod „sivu zonu" ekonomije, s obzirom na posledice koje ima, ne samo za emitere, nego i za štampane medije, i za celokupan oglasni biznis u zemlji. Iskustva drugih zemalja pokazala su da zajednički rad nadležnih organa donosi najefikasnije rezultate u borbi protiv nelegalnih emitera i to je ono što se sada i kod nas primenjuje. Pokrajinski sekretarijat za privredu ima zakonsku obavezu da kao povereni posao organizuje inspekcijski rad na teritoriji Vojvodine, inspektori će se uskoro naći na terenu, ali smo mi, u slučaju potrebe, spremili još neka rešenja koja se tiču izmena relevantnih propisa, kako bismo ovaj problem u potpunosti rešili, naveo je Isakov.

Goran Macura, načelnik Odeljenja za opšti nadzor Ministarstsva trgovine i usluga je istakao da je jedan od načina suzbijanja nelegalnog emitovanja vezan i za primenu Zakona o oglašavanju, kao i drugih relevantnih zakona, a posebno zakonskih odredbi koje se tiču kontrole robe i usluga za koju je nadležna tržišna inspekcija. Sektor tržišne inspekcije u okviru Ministarstva se već duži niz godina bavi "sivom" ili "crnom" zonom ekonomije, nedozvoljenim prometom roba i usluga, što je slučaj i kod nelegalnih emitera i kod onih koji se oglašavaju na "piratskim" stanicama. Oglašavanje na ovim stanicama se obično realizuje po nižim cenama, bez računa i popunjavanja deklaracija, zbog čega se oglašivači koji nelegalno posluju odlučuju da se reklamiraju upravo na ovim stanicama. Macura je istakao da će Ministarstvo, evidencijom i kontrolama koje su u nadležnosti tržišne inspekcije, ali i drugih inspekcija, u slučaju da uoči određene nepravilnosti, delovati i preduzimati sve zakonske mere.

Zahvaljujući se ANEMu na organizovanju ove press konferencije i na angažovanju u borbi protiv nelegalnog emitovanja, predstavnici nadležnih organa su izrazili uverenje da će način, na koji se oni u okviru svojih ingerencija angažuju, u saradnji sa drugim organima, dovesti do trajnog rešavanja ovog problema. ANEM će i dalje aktivno pratiti situaciju u ovoj oblasti i sarađivati sa drugim medijskim udruženjima i nadležnim organima do potpunog rešavanja ovog problema.