24. 12. 2012

AMANDMAN NA PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA

Radna verzija Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika bila je na javnoj raspravi do 5.11.2012. ANEM je u raspravi učestvovao svojim pisanim komentarima, odnosno, predlozima za izmene tog teksta zakona, kojima je tražio dekriminalizaciju klevete i uvrede i zadržavanje stava 3 člana 138 važećeg Krivičnog zakonika, kojim se i novinarima obezbeđuje povećana zaštita u slučaju pretnji u vezi s poslom koji obavljaju. O tim predlozima, ANEM je obavestio i javnost svojim saopštenjem.

Posle javne rasprave, Ministarstvo pravde i državne uprave je odlučilo da dekriminalizuje klevetu, ali je u Nacrtu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ostala odredba kojom se briše stav 3 člana 138. Krivičnog zakonika.

Smatrajući da se moraju uvažiti specifičnosti poziva i opasnosti koje sa sobom nosi novinarska profesija i da ne postoje opravdani razlozi za brisanje stava kojim se novinaru, zbog značaja profesije koju obavlja, garantuje veća zaštita u odnosu na lica koja ne obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja, ANEM je sa partnerima iz Medijske koalicije (NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres) preduzeo zajedničke aktivnosti kako bi sprečili brisanje ove odredbe Krivičnog zakonika u odnosu na novinare.

Medijska koalicija se obratila nadležnom Ministarstvu pravde i državne uprave i Skupštini i predložila amandman na član 13. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji glasi:

„Član 13. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika menja se i glasi:

U članu 138, stav 3 menja se i glasi:

(3) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina".

Ovim amandmanom, Medijska koalicija je, ne ulazeći u razloge brisanja kvalifikovanog oblika krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti za druga lica iz stava 3 člana 138 Krivičnog zakonika, zatražila da se zadrži kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela u odnosu na novinare, kojim im se obezbeđuje povećana zaštita. Medijska koalicija je navela da to smatra neophodnim iz sledećih razloga: zbog činjenice da su novinari često meta napada i pretnji, a da najčešće izostaje adekvatna reakcija povodom tih pretnji, dok učinioci tih napada i pretnji retko bivaju pronađeni, ili osuđeni, a i kada se procesuiraju, izriču im se kazne na granici zakonskog minimuma ili čak i ispod njega, a naročito zbog činjenice da bi, ukoliko bi ova odredba izostala, minimalna zaprećena kazna za pretnje novinarima bila četvorostruko ublažena, što bi moglo stimulativno delovati na izvršioce pretnji i dodatno ugroziti bezbednost i položaj novinara.

Prema poslednjim informacijama, zahtev Medijske koalicije je uvažen, pa je zadržan stav 3 člana 138 Krivičnog zakonika, ali u nešto modifikovanom obliku, zbog usaglašavanja visine kazni sa kaznama za neka druga krivična dela. Naime, njime je predviđena povećana zaštita licima koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja u slučaju pretnji u vezi s poslom koji obavljaju, kao i nekim drugim licima, sa zaprećenom kaznom zatvora učiniocima tih pretnji od 6 meseci do 5 godina.