28. 12. 2012

SUGESTIJE ANEMA ZA IZRADU ZAKONA O JAVNIM SERVISIMA

Jedan od zakona na čijoj izradi radi Radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, jeste i Zakon o javnim servisima. ANEM je Ministarstvu i Radnoj grupi za izradu medijskih zakona danas dostavio svoje pisane sugestije u pogledu osnovnih smernica za koje ANEM smatra da su u interesu medijskog sektora i da ih treba uzeti u obzir prilikom izrade Zakona o javnim servisima. 

ANEM je najpre istakao da smatra da nije neophodno doneti poseban zakon koji reguliše javne servise, jer se ova pitanja uglavnom regulišu zakonom koji se bavi elektronskim medijima. Ipak, imajući u vidu da Medijska strategija predviđa takvu mogućnost, a polazeći od strateškog opredeljenja države da ne bude vlasnik medija i da se mediji koji se finansiraju iz javnih prihoda ograniče na postojeće javne servise, ANEM je ukazao na osnovne smernice koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom izrade ovog zakona:

1) Pri ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja neophodno je insistirati na programskom aspektu, a ne nužno i na stvaranju novih, institucionalno organizovanih javnih servisa - razlozi: nepostojanje jasnih kriterijuma kod osnivanja novih regionalnih javnih servisa; regioni trenutno ne postoje u ustavnopravnom poretku Republike Srbije, pa je pretpostavka da su, pri određivanju regionalnih javnih servisa, korišćena tri različita kriterijuma koji stvaraju nesigurnost u ovoj oblasti (glavni grad, sedišta upravnih okruga i prava manjina, pri čemu je sporno opredeljivanje za jednu manjinu i zanemarivanje ostalih); nedostatak garancija da su odabrani centri zaista reprezenti određenog "regiona"; zbog karakteristika digitalnog emitovanja koje predstoji, moguće je veće pokrivanje signalom i preklapanje zone raspodele, što može da utiče i na koncipiranje finansiranja javnih servisa zbog nepoklapanja alotmenta sa teritorijom upravnog okruga; Strategijom je nedovoljno definisano važno pitanje transparentnosti u poslovanju javnih servisa, kao i obezbeđivanja kontrole javnosti, kako načina izbora organa upravljanja, tako i načina trošenja sredstava, što su nedostaci i uposlovanju postojećih javnih servisa na koje Strategija upućuje kao na model; prilikom određivanja regionalnih javnih servisa nije urađena analiza potrebe i analiza efekata, odn. da li postojeći lokalni mediji ostvaruju javni interes u oblasti javnog informisanja na zadovoljavajući način i da li onda uopšte postoji potreba da se formiraju novi organizacioni oblici, kao i da li je obezbeđena ekonomska održivost javnih servisa na regionalnom nivou, a naročito kako će njihovo formiranje uticati na opstanak drugih medija na toj teritoriji koji nisu javni servisi;

2) Izbor i prestanak funkcije člana UO i direktora javnog servisa mora da bude transparentan i po pravilima koja su unapred propisana i samim zakonom, a analogno rešenjima predloženim u Prednacrtu zakona o elektronskim medijima, ANEM je predložio da: 1. Članove UO bira RRA na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa, uz jasno preciziranje uslova koje oni moraju da ispunjavaju, kao i same procedure izbora 2. Članove UO bira RRA na osnovu predloga ovlašćenih predlagača, uz jasnije preciziranje ovlašćenih predlagača i davanje većeg uticaja medijskim udruženjima i udruženjima građana 3. Direktora treba da izabere UO, na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa, kvalifikovanom većinom glasova, a direktor mora da ispunjava iste uslove kao i članovi UO; za prestanak funkcije člana UO ili direktora predvideti dva načina: 1. Prestanak funkcije na osnovu samog zakona 2. Prestanak funkcije razrešenjem kojem prethodi odluka organa koji je izvršio izbor uz jasno preciziranje razloga;

3) Javnost rada i kontrola javnosti mora da se ogleda u sledećem: finansijski plan i plan rada za svaku godinu mora da bude dostupan najširoj javnosti, uz mogućnost komentarisanja; propisati zakonsku obavezu podnošenja izveštaja (i za direktora i za UO, svako iz okvira svoje nadležnosti); jasno stipulisati odgovornost u slučaju neispunjenja planova i nenamenskog trošenja sredstava;

4) Tehnički aspekt je neophodno tretirati isključivo zakonom koji uređuje elektronske komunikacije a nametanje operatorima obaveze prenosa (must carry) ne sme da bude nesrazmerno;

5) Finansiranje javnog servisa mora da se zasniva na principu razdvajanja prihoda iz pretplate i po drugim osnovama, uz poštovanje principa da povećanje naplativosti pretplate smanjuje mogućnost pribavljanja sredstava putem oglašavanja i iz drugih izvora - osnovni izvor finansiranja javnog servisa treba da bude pretplata; komercijalni prihodi (prihodi od oglašavanja i drugi komercijalni prihodi) u slučaju povećanja naplativosti pretplate, moraju biti srazmerno smanjeni; finansiranje iz budžeta mora da bude izuzetak koga treba tumačiti jako restriktivno i može se koristiti samo u funkciji ostvarivanja javnog interesa; neophodna potpuna i dosledna primena kontrole državne pomoći (za prihode iz budžeta i prihode po osnovu pretplate, koja je isto javni prihod); neophodno računovodstveno razdvajanje prihoda po raznim osnovama, što kao princip treba primeniti i u finansijskim planovima i izveštajima, koji moraju biti dostupni javnosti;

6) Odgovornost organa upravljanja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja - predvideti odgovornost u pogledu sačinjavanja planova rada, ostvarivanja tih planova (izveštaji) ali i odgovornost za neispunjavanje obaveza (opštih i specifičnih za javni servis); neophodna je jača kontrola javnih servisa od strane regulatornog tela nadležnog za oblast radiodifuziju u pogledu ostvarivanja funkcija javnog servisa i programskih obaveza.

ANEM planira da aktivno učestvuje i u procesu javne rasprave o Nacrtu ovog zakona, kako bi doprineo boljim rešenjima u interesu medijskog sektora i javnosti.

Sugestije možete pogledati ovde