28. 12. 2012

SUGESTIJE ANEMA ZA NACRT ZAKONA O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA

ANEM smatra da je jedan od najvažnijih uslova za razvoj medijskog sektora stvaranje povoljnog medijskog regulatornog okvira. Stoga aktivno učestvuje u procesu izrade svih strateških i regulatornih dokumenata iz oblasti javnog informisanja svojim pisanim sugestijama ili amandmanima. Kako je Ministarstvo kulture i informisanja započelo rad na setu medijskih zakona, a među njima je i  Zakon o elektronskim medijima, ANEM je Ministarstvu i Radnoj grupi za izradu medijskih zakona danas dostavio svoje pisane sugestije u pogledu osnovnih smernica za koje ANEM smatra da su u interesu medijskog sektora i da ih treba uzeti u obzir prilikom izrade Zakona o elektronskim medijima.

Imajući u vidu Prednacrt zakona koji je predstavljen u junu 2012. godine, ANEM je predložio da se pri izradi zakona poštuju sledeći principi:

1) Nezavisnost regulatornog tela nadležnog za oblast elektronskih medija - regulatorno telo tretirati kao sui generis telo i sva bitna pitanja definisati isključivo Zakonom o elektronskim medijima; regulatorno telo mora da bude funkcionalno i finansijski nezavisno od bilo kakvih uticaja, a finansijska nezavisnost mora da omogući ostvarivanje funkcije regulatora; finansijska nezavisnost se ogleda u mogućnosti prikupljanja prihoda iz dva osnova: 1. naknade za pružanje medijske usluge, koje moraju da se određuju funkcionalno, na osnovu zakonom određenih merljivih i objektivnih kriterijuma; 2. naknade za administrativne troškove koje regulatorno telo ima u pružanju usluga, koje moraju da budu usko povezane sa samom uslugom; dobro rešenje Prednacrta zakona jeste razdvajanje upravne (nosilac: Savet) i izvršne funkcije (nosilac: direktor); u pogledu izbora članova Saveta, Prednacrt predviđa 2 rešenja - prvo, da članove Saveta bira Narodna skupština na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa - prednost: jednostavnost, transparentnost i nemogućnost da se proces izbora odugovlači u nedogled, a nedostatak: nepropisivanje kriterijuma za  izbor kandidata koji ispunjavaju uslove, pa bi se to moralo dodatno precizirati i dopuniti, dok drugo rešenje, da ih Narodna skupština bira na osnovu predloga ovlašćenih predlagača ima kao osnovni problem davanje prevelikih ovlašćenja nadležnom odboru skupštine, koji radi „dvostruku proveru", i to reprezentativnosti organizacije i ispunjenosti uslova za kandidate, bez definisanja bližih kriterijuma za to, što bi moralo biti dodatno precizirano; za izbor direktora treba precizirati uslove u pogledu stručnosti (koji treba da budu istovetni sa uslovima za izbor u članstvo Saveta);

2) Javnost i kontrola rada regulatornog tela - rešenja u Prednacrtu zakona su dobra i treba ih shodno primeniti i na javne servise;

3) Sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga iz drugih država - neophodno je da se definiše na šta se odnosi ova sloboda; bliže definisati reemitovanje i sprečiti zloupotrebu, imajući u vidu praksu da se program pojedinih stranih kanala koji se reemituju prekida radi oglašavanja domaćih oglašivača;

4) Tehnološka neutralnost - sprovesti na tri načina: neophodno izbrisati iz ovog zakona/ili modifikovati odredbe Prednacrta koji se odnose na tehnički aspekt pružanja medijske usluge; dosledna primena tehnološke neutralnosti u sistemu izdavanja dozvola; obaveze pružaoca medijske usluge u pogledu sadržaja moraju da budu istovetne bez obzira na paltformu koja se koristi;

5) Neovlašćeno emitovanje programa, odnosno neovlašćeno pružanje medijske usluge - rešenje Prednacrta o pooštravanju odgovornosti za neovlašćeno pružanje medijske usluge je dobro, ali je neophodno kroz izmene odgovarajućih zakona pojačati kapacitete regulatornih tela iz oblasti elektronskih medija i elektronskih komunikacija, davanjem ovlašćenja za inspekcijski nadzor.

ANEM će aktivno učestvovati i u procesu javne rasprave o Nacrtu ovog zakona, kako bi doprineo boljim rešenjima u interesu medijskog sektora i javnosti.

Sugestije možete pogledati ovde