30. 11. 2014

PRILOG ANEMA ZA IZRADU ZAKONA O OGLAŠAVANJU

Imajući u vidu da je u avgustu 2014. godine usvojen Zakon o elektronskim medijima koji je regulisao pitanje audiovizuelne komercijalne komunikacije, odnosno pravila oglašavanja u elektronskim medijima, a da je istovremeno na snazi Zakon o oglašavanju, te da u određenim rešenjima postoje značajna odstupanja između ta dva zakona, ANEM je Radnoj grupi za izradu novog Zakona o oglašavanju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dostavio svoje sugestije za izradu tog zakona. ANEM smatra da je neophodno da se ta dva zakona usaglase i da Zakon o oglašavanju mora da uspostavi opšti zakonski režim za oglašavanje, propisujući opšta načela, opšte zabrane, te opšti postupak nadzora koji će se primenjivati na sve vidove oglašavanja, bez obzira na platformu koja se koristi za distribuciju oglasne poruke.

U svom dopisu ANEM je najpre naveo najbitnija pravila Zakona o elektronskim medijima koja se odnose na oblast audiovizuelne komercijalne komunikacije, kako bi doprineo boljem uvidu članova Radne grupe u nov pravni režim u ovoj oblasti, kao i boljem definisanju problema (šta obuhvata audiovizuelna komercijalna komunikacija; koja su osnovna načela AV komercijalne komunikacije; šta je potrebno uraditi u oblasti sponzorstva; pod kojim zakonskim uslovima je plasiranje proizvoda (product placement), koje je bilo zabranjeno, sada izuzetno dozvoljeno; koja su propisana pravila za TV oglašavanje i TV prodaju; odgovornost medija za sadržaj oglasne poruke; kakav je odnos ZEM-a sa Zakonom o oglašavanju; ko donosi podzakonske akte u ovoj oblasti).

Pored toga, ANEM je dao i niz preporuka:

1. Obmanjujuće i upoređujuće oglašavanje

Neophodno je u potpunosti uvažiti regulativu EU koja se odnosi na oglašavanje, naročito Direktivu Evropskog parlamenta i Saveta 2006/114 od 12. decembra 2006 u vezi sa obmanjujućim i upoređujućim oglašavanjem (Directive 2006/114 of the European Parliament and the Council of 12 December 2006 concerning Misleading and Comparative Advertising) - u skladu s Direktivom, treba precizirati uslove pod kojima je dozvoljeno upoređujuće oglašavanje, kao i to šta se smatra obmanjujućim oglašavanjem, i predvideti odgovarajuće sankcije (prekršaje) za kršenje tih pravila.

2. Definisanje odnosa Zakona o oglašavanju kao opšteg u odnosu na Zakon o elektronskim medijima

U Zakonu o oglašavanju treba odredbom navesti precizno da se Zakon o oglašavanju podjednako primenjuje i na oglašavanje u elektronskim medijima, ako posebnim zakonom iz te oblasti nije nešto drugo propisano.

3. Sprečavanje i uklanjanje neusaglašenosti Zakona o oglašavanju i Zakona o elektronskim medijima

Odnos između ta dva zakona mora da bude uređen na takav način da ne sadrže suprotstavljene zakonske odredbe koje bi izazivale probleme u praksi. ANEM je stoga predložio i konkretna rešenja za oglašavanje određenih proizvoda: liberalnije oglašavanje alkoholnih pića, koje bi važilo za sve platforme za distribuciju oglasne poruke, kao i uvođenje dva režima - za alkoholna pića s manjim procentom alkohola, i za alkoholna pića s visokim procentom alkohola (restriktivniji); nepromenjen režim oglašavanja cigareta uz preziranje statusa reklamiranja elektronskih cigareta; nepromenjen režim reklamiranja ostalih proizvoda za koje je do sada važio režim restrikcija (poput lekova, oružja, pornografskih sadržaja), uz jasno upućivanje na zakone koji regulišu te oblasti.

4. Definisanje pojmova „maloletnik" i  „dete"

Zakon o oglašavanju treba jasno da definiše kategorije maloletnika i deteta, odnosno njihov uzrast, jer Zakon o elektronskim medijima nedosledno koristi te pojmove a propisuje brojne obaveze elektronskih medija radi zaštite maloletnih lica, a posebno u kontekstu AV komercijalne komunikacije.

5. Preciziranje odgovornosti svih učesnika u lancu kreiranja i distribucije oglasne poruke

Zakon o elektronskim medijima, između ostalog, propisuje i subjektivnu odgovornost elektronskog medija u pogledu sadržaja oglasne poruke. Stoga, Zakon o oglašavanju mora da definiše i precizira odgovornost ostalih učesnika u lancu oglasne poruke, kako ne bi isključivo medij snosio sve posledice eventualnog nezakonitog sadržaja oglasne poruke.

6. Državno oglašavanje

Državno oglašavanje u Srbiji postalo je važan mehanizam političkog uticaja na medije, urušavanja konkurencije na tržištu oglašavanja i kreiranja monopola. S druge strane, zbog netransparentnog trošenja države za ove namene, postavlja se pitanje da li se poruke koje država na taj način želi da prenese prenose delotvorno. Stoga je neophodno da Zakon o oglašavanju uredi opšti okvir po kom bi se nаbаvkе оglаsnоg prоstоrа i vremena za emitovanje programa оd strаnе оrgаnа јаvnе vlаsti planirale, sprovodile i nadzirale, a posebno da definiše kо је nаdlеžаn dа vrši nаdzоr nаd nаbаvkаmа оglаsnоg prоstоrа i vremena za emitovanje programa оd оrgаnа јаvnе vlаsti, i kоја srеdstvа i mеhаnizmi zа dеlоtvоrаn nаdzоr tоm tеlu stоје nа rаspоlаgаnju.

Sugestije su dostupne na kraju ove strane. 

http://serbia.nlembassy.org/

Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Ambasade Kraljevine Holandije. 

SUGESTIJE ANEM-a MOŽETE POGLEDATI OVDE.