28. 02. 2013

Seminar „Mehanizmi za sprečavanje korupcije u Srbiji“

Seminar mehanizmi

Seminar je bio podeljen u više tematskih celina. Devet edukatora Agencije, iz različitih sektora ove institucije, su polaznicima seminara pružili osnovna znanja o pojmu korupcije i mehanizmima za prevenciju i borbu protiv korupcije, upoznali su prisutne sa osnovnim nadležnostima ovog nezavisnog državnog tela, posebno onih koje su u vezi sa pojmom sukoba interesa, kontrolom finansiranja političkih subjekata, registrom i kontrolom funkcionera, imovine i poklona, sa predstavkama građana i zaštitom uzbunjivača, kao i sa zakonodavnim okvirom koji prati ove oblasti. Takođe, u fokusu predavanja su bili i odabrani ključni termini iz oblasti korupcije koji će biti obrađivani u radio i TV serijalu koji je predviđen u okviru projekta.

Tokom uvodnog predavanja, novinari su, između ostalog, saznali da ima više definicija korupcije, a da ona u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima ličnu i/ili materijalnu korist; da postoje dva nivoa korupcije - visoki (politički) i niži, administrativni nivo;  koji su uzroci i posledice korupcije i koruptivnog ponašanja; koji su oblici korupcije najčešći, u okviru kojih je posebno bilo reči o protekciji (dodeljivanje položaja ili pogodnosti pojedincima bez obzira na zasluge - nepotizam kada su u pitanju članovi porodice), mitu (čin nuđenja novca, usluga ili drugih vrednosti da bi se zauzvrat dobile pogodnosti), proneveri (krađa državne imovine/javnih resursa od strane državnih službenika) i dr;  objašnjen im je i pojam percepcije korupcije, kako se ona meri i zašto je važna, kao i pojam  integriteta (lični, instutucionalni i društveni), kao pojam koji je suprotan pojmu korupcije, a s tim u vezi bilo je reči i o odgovornosti i transparentnosti kao preduslovima delotvornog, efikasnog i pravičnog upravljanja u organima javne vlasti.

U okviru seminara, posebno je bila obrađena tema sukob interesa, koji se Zakonom o Agenciji definiše kao situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes, a svaka od ovih situacija je bila pojedinačno objašnjena kroz primere. Prisutni su saznali koja lica su funkcioneri, a koja lica se smatraju povezanim licima, šta je javna funkcija i koja su pravila u vezi sa vršenjem više javnih fukcija ili drugog posla i delatnosti - npr. da postoji zakonska zabrana vršenja druge javne funkcije, osim u nekoliko izuzetaka; da funkcioner za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad ne može da obavlja drugi posao ili delatnost, osim u nekoliko izuzetaka, niti može za vreme vršenja te javne funkcije da osnuje privredno društvo/ javnu službu/ započne obavljanje samostalne delatnosti; takođe, da funkcioner ima obavezu obaveštavanja pretpostavljenog i Agencije o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima, i dr. Učesnici su detaljno informisani o nadležnostima i praksi Agencije u ovoj oblasti u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije - Agencija daje mišljenja, uputstva i odgovore na postavljena pitanja u vezi sa primenom propisa koji se tiču rešavanja sukoba interesa; daje ili odbija saglasnost u vezi sa zahtevima funkcionera za vršenje druge funkcije, delatnosti/posla; vodi postupke (na osnovu prijava građana ili po službenoj dužnosti) i izriče odgovarajuće mere protiv funkcionera koji su povredili odredbe Zakona o Agenciji ili drugih propisa koji sadrži odredbe o sprečavanju sukoba interesa, podnosi prekršajne prijave.

U delu predavanja koji se odnosio na kontrolu finansiranja političkih subjekata (političke stranke, koalicije, grupe građana) prisutnim novinarima su objašnjena rešenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a saznali su: da postoje dve vrste izvora finansiranja političkih subjekata - javni, koji se pod jednakim uslovima daju svim političkim subjektima, i privatni  (članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduživanje kod banaka); koja je maksimalna vrednost davanja fizičkih i pravnih lica političkim subjektima na godišnjem nivou; u kojim slučajevima postoji zabrana finansiranja političkih subjekata; objašnjena im je razlika između finansiranja redovnog rada političkih subjekata i finansiranja troškova izborne kampanje i, u okviru toga, obaveza političkih subjekata da vode evidenciju (knjigovodstvenu i posebne evidencije o prilozima, poklonima, imovini itd), podnose izveštaje Agenciji (godišnji finansijski izveštaj i izveštaj o troškovima izborne kampanje), otvore poseban račun kada je u pitanju izborna kampanja; šta je izborno jemstvo, kao nova zakonska obavezi političkih subjekata koji koriste sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje; koje su nadležnosti Agencije u ovoj oblasti i njena ovlašćenja u slučaju povrede zakona (kao što su mere upozorenja, podnošenje prekršajne ili krivične prijave, rešenje o gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za narednu godinu, odluku o privremenoj obustavi prenosa sredstava iz javnih izvora do donošenja pravnosnažne odluke u krivičnom, odnosno prekršajnom postupku).

Takođe, u okviru posebnog predavanja, novinari su saznali šta sadrže registri koje Agencija vodi - registar funkcionera, registar imovine funkcionera, katalog poklona, i kako se ti registri pretražuju; koje izveštaje je javni funkcioner obavezan da podnosi Agenciji (redovni izveštaji o imovini i prihodima funkcionera i bliskih povezanih lica - po stupanju i po prestanku funkcije, kao i vanredni, u slučaju bitnih promena podataka), a koji funkcioneri to nisu dužni da urade; o poklonu - da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti; da je dužan da prijavi svaki poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije i da ga preda nadležnom organu, osim izuzetno; da ni povezano lice ne može da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano, osim izuzetno; kada postoji obaveza odbijanja prijema poklona; da je organ u kome funkcioner vrši funkciju dužan da vodi evidenciju o poklonima i da je dostavi Agenciji. Takođe su saznali da je organ u kome funkcioner vrši funkciju obavezan da prijavi stupanje funkcionera na javnu funkciju i prestanak funkcije; da funkcioner ima obavezu da prenese svoja upravljačka prava, a da upravljačku funkciju ne može preneti; da postoji obaveza pravnog lica u kojem je funkcioner vlasnik određenog udela/akcija da obaveštava Agenciju o postupku privatizacije i javne nabake u kojima učestvuje; da Agencija vrši kontrolu podataka koje dostavljaju funkcioneri u saradnji sa drugim nadležnim institucijama i organima. U slučaju povrede Zakona, kada je reč o napred navedenim obavezama, Agencija podnosi prekršajne prijave, osim u slučaju neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini, kada podnosi krivičnu prijavu. Novinari su saznali više i o planovima integriteta - da sadrže mere kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije, i koji organi javne vlasti su dužni da ih donesu, kao i da Agencija prati njihovo donošenje i sprovođenje.

U okviru poslednjeg predavanja - o predstavkama građana i zaštiti uzbunjivača, novinari su saznali da su predstavke pritužbe građana u kojima ukazuju na koruptivna dela ili iznose sumnju u koruptivne radnje; da ih mogu podnositi i pravna lica; da se podnose isključivo pisanim putem, mailom ili poštom, u vidu podneska ili tačnog obrasca koji se, uz obrazac za zahtev za zaštitu uzbunjivača, nalazi na sajtu Agencije; da Agencija po predstavci postupa, analizira taj slučaj i od drugih organa traži dodatne informacije, jer Agencija nema istražna ovlašćenja, a da su drugi organi u obavezi da sarađuju sa Agencijom. Takođe, novinari su saznali da status uzbunjivača može imati samo lice koje je zaposleno u organu javne vlasti i prijavljuje sumnju na korupciju u organu u kojem radi; da to lice, pored prijave, podnosi i zahtev za zaštitu; da Agencija štiti uzbunjivače od odmazde odgovornih lica, kao i da uzbunjivač ne može dobiti otkaz tokom dve godine od dobijanja statusa uzbunjivača; da Agencija postupa po predstavkama i prijavama uzbunjivača koje se odnose na dešavanja počev od 01.01.2010, kada je stupio na snagu Zakon o Agenciji i da iako nema obavezu da postupa po anonimnim predstavkama, Agencija i to čini, u meri u kojoj je to moguće.    

Seminar je, prema oceni novinara, bio veoma kvalitetan, na njemu su stekli nova znanja o korupciji, njenim oblicima i mehanizmima za prevenciju i borbu protiv nje, koja mogu da primene u budućem istraživačkom radu i izveštavanju o temama iz ove oblasti, što je i bio cilj seminara, a posebno im se dopala ostvarena interaktivnost sa predavačima, od kojih su, pored stručnih informacija i objašnjenja, dobili i odgovore na postavljena pitanja.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".