31. 07. 2013
Borba protiv korupcije u prvih godinu dana Vlade
Beograd, 31.07.2013. (Transparentnost - Srbija) - U prvih godinu dana rada Vlade, koju čine ministri iz SNS, SPS, URS, NS, PUPS, SDPS i SDA, borba protiv korupcije je zauzimala bitno mesto, kako na nivou proklamovanih prioriteta, tako i kroz pojedine konkretne aktivnosti.
Taj rad je doprineo da se rešavanje nekih problema pokrene sa mrtve tačke i znatno podigao očekivanja javnosti. U pojedinim oblastima činjeni su i koraci u pogrešnom pravcu. I dalje ima mnogo nepoznanica - u kojem će se pravcu razvijati borba proiv korupcije.
Vlada u prvih 11 meseci rada nije imala objavljen konkretan program suzbijanja korupcije. Prvog jula je usvojena antikorupcijska strategija za narednih pet godina a nešto pre toga predstavljen je i nacrt akcionog plana za njeno sprovođenje.
Strategija sadrži mnoge nesumnjivo važne mere, kao što su obavezne javne rasprave pre donošenja zakona na svim nivoima vlasti, razmatranje korupcionih rizika u novousvojenim propisima, donošenje zakona o lobiranju i uzbunjivačima, jačanje unutrašnje kontrole u policiji i stvaranje mehanizma za jači skupštinski nadzor na osnovu izveštaja nezavisnih državnih organa. Međutim, mnoga, jednako važna pitanja, izostavljena su iz ovog akta, od suzbijanja arbitrernosti u dodeli državne pomoći i preuzimanju obaveza, preko sprečavanja selektivnosti inspekcijskih organa do odsustva konkretnih mera za prijavljivanje i otkrivanje većeg broja slučajeva korupcije. Eventualnim dopunama akcionog plana se može rešiti samo deo ovih propusta.
Paradoksalno je da se Strategija ni jednom rečju ne osvrće na pitanja o kojima se svakodnevno priča povodom korupcije - na ulogu „političke volje" tamo gde joj nije mesto - u radu istražnih državnih organa i donošenje najavljenog zakona o ispitivanju porekla imovine, kao i to da predlagači (sudeći po nacrtu akcionog plana) zadovoljavaju svoje ambicije u primeni „neselektivne borbe protiv korupcije" i „nulte tolerancije" povećanjem broja pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije u narednih pet godina za samo 30% u odnosu na rezultate iz 2012!
Bez obzira na to šta piše u strateškim aktima, premoć politike nad pravom se i dalje ubedljivo demonstrira i u aktuelnim razgovorima o rekonstrukciji Vlade - predstavnici vladajućih stranaka otvoreno poručuju da će smenjivati pomoćnike ministara i direktore javnih preduzeća, ne mareći ni najmanje zbog toga što Zakon o državnim službenicima i Zakon o javnim preduzećima predviđaju da se ova mesta popunjavaju na konkursima. Pri postavljanju službenika na položaje, Vlada je tokom prošle godine kršila Zakon još češće nego što je to činila prethodna koalicija.
Glavna dilema kod ocene uspešnosti rada Vlade u borbi protiv korupcije u prvih godinu dana jeste pitanje čime bi Vlada uopšte trebalo da se bavi - istragama ili reformama i stvaranju ambijenta u kojem će korupcija biti otežana a istražni organi nesmetano raditi svoj posao. Naime, očigledno je da ono u čemu međunarodna i domaća javnost vidi glavni doprinos aktuelne Vlade borbi protiv korupcije spada u poslove koji po Ustavu i zakonima Srbije uopšte ne bi trebalo da zavise od političara, kao što je pokretanje istraga i optužnica u pojedinim slučajevima iz seta tzv. „24 privatizacije".
U ekspozeu predsednika Vlade moglo se čuti da će insistirati na sprovođenju preporuka nezavisnih tela. Međutim, mnogi od problema na koje su nezavisni organi ukazali u svojim izveštajima s proleća 2012 ponovljeni su i godinu dana kasnije. Vlada nije predložila čak ni one propise koji bi poboljšali uslove za rad nezavisnih organa koji su pre godinu dana već bili u skupštinskoj proceduri (izmene Zakona o Zaštitniku građana i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja).
Usvojen je novi Zakon o javnim preduzećima, koji je doneo pozitivne promene ali nije ispunio obećanja u vezi sa odstranjivanjem politike iz izbora rukovodstva. Sa primenom gotovo svih odredaba ovog zakona se kasni, javna preduzeća i dalje ne objavljuju obavezne dokumente, nad njihovim radom ne postoji delotvorna kontrola a konkursi za direktore su raspisani ili pred kraj roka ili nakon isteka, usled očigledne namere da se reforme odlože.
Pravni okvir za javne rasprave je poboljšan izmenama Poslovnika Vlade iz aprila. I u praksi su rasprave češće organizovane nego pre. Međutim, nije ih bilo pri izmenama važnih poreskih propisa koji su prethodili rebalansu budžeta.
Donet je novi Zakon o javnim nabavkama sa bitnim poboljšanjima u odnosu na prethodni, ali je još prerano za sud o efektima. I izmenjeni Zakon o budžetskom sistemu je doneo pozitivne promene u pogledu sveobuhvatnosti budžeta i kontrole budžetskih korisnika, ali ne i u pogledu javnosti procesa planiranja rashoda i preuzimanja obaveza.
Izmena Krivičnog zakonika donele su novo krivično delo u oblasti javnih nabavki koje nije najsrećnije definisano i izdvajanje „zloupotrebe službenog položaja" u privatnom sektoru u posebno krivično delo. Prema Strategiji, biće uneto delo „nezakonito bogaćenje", koje je predviđeno Konvencijom UN protiv korupcije. Za sada, međutim, nema najava da će u krivično zaknodavstvo biti uvedene i mere koje bi doprinele većem prijavljivanju korupcije, poput oslobađanja od odgovornosti učesnika koji takav slučaj prijavi.
Nakon odluka Ustavnog suda koji su stavili van snage ranije odluke o neizboru sudija i tužilaca, pravosuđe se našlo pred novim izazovima a potrebna reorganizacija još nije sprovedena. Mehanizmi odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući i članove VSS i DVT, još uvek nisu na zadovoljavajućem nivou. Nakon početnih najava temljenih promena Zakonika o krivičnom postupku od toga se odustalo.
U pogledu javnosti rada nisu učinjeni krupni pomaci. Ni koalicioni sporazum iz jula prošle godine nije precizirao mere u tom pravcu - Vlada bi morala da izađe sa daleko konkretnijim programom mera i da jasno predstavi koje će informacije biti učinjene javnim a sada nisu i pri tome može poći od informacija o radu same izvršne vlasti koji se sada ne sačinjavaju, ne objavljuju ili čak tretiraju kao „službena tajna" - transkripti sa sednica Vlade, obrazloženja kadrovskih rešenja, zaključci kojima se odlučuje o upotrebi budžetskih sredstava ili drugim važnim pitanjima, ugovori sa stranim investitorima...
U pogledu „racionalizacije državne uprave" koja je najavljena i u kampanji i u koalicionom sporazumu nije bilo velikih pomaka. Čak i kada su neke javne agencije ukidane, nije došlo do smanjenja broja zaposlenih, već samo do pregrupisavanja.
Opasna ideja iz Koaliconog sporazuma da se uvede pravilo prema kojem bi „ćutanje administracije značilo odobravanje" srećom nije realizovana. „Kancelarija za brze odgovore na svim nivoima" nije bila jasno formulisana kao ideja u Koalicionom sporazumu a trenutno se njeno osnivanje vezuje samo za pojedine oblasti. Takođe, nije došlo ni do širokog korišćenja „javno-privatnih partnerstava", koja nose veliki rizik od korupcije, što se pokazalo i kroz prve podzakonske akte za primenu tog zakona, kojima se neosnovano ograničava javnost podataka.
Medijska reforma je daleko iza standarda koji su postavljeni strategijom iz 2011 i koalicionim sporazumom vladajućih stranaka. Ne samo da zakoni još nisu usvojeni, već se u do sada objašnjenim nacrtima znatno odstupilo od proklamovanih ciljeva - javnosti vlasništva i drugih podataka od značaja za procenu uticaja na medije.
Godinu dana nakon formiranja Vlade dočekujemo bez potpuno utvrđene istine o poštovanju zakona u doba izborne kampanje. Agencija za borbu protiv korupcije je pokrenula veliki broj postupaka, ali samo u slučajevima kada izveštaji uopšte nisu podneti i još uvek se čeka na pravosnažne sudske odluke u tim predmetima. S druge strane, sumnja se u mnoge druge slučajeve kršenja pravila, što je još uvek predmet ispitivanja. Očigledno je da bez potpuno čistih računa o političkom finansiranju ne postoji šansa da političke stranke budu oslobođene hipoteke raširenih sumnji građana u to da deluju u interesu skrivenih finansijera ili da zloupotrebljavaju javne resurse za sopstvenu korist i da je temeljna kontrola i sankcionisanje prekršilaca jedini način da se povrati vera u institucije. I pored brojnih optužbi za zloupotrebu javnih resursa u kampanji i kupovinu glasova, koje su dolazile i od predstavnika stranaka koje danas čine Vladu, trenutno se vode samo dva krivična postupka u vezi sa time.
Aktuelna Vlada je u oblasti borbe protiv korupcije uživala do sada veliku podršku građana i donela dodatnu popularnost njenim promoterima. Ta podrška, po mišljenju TS otvara šansu za podršku potrebnim reformama u ovoj oblasti, ukoliko se one žele postići. Reforme će imati i podršku u vidu EU monitoringa kod očekivanih pregovora o poglavljima 23 i 24. Međutim, da bi Srbija napravila krupan iskorak napred neophodno je osmisliti i sprovesti mere koje će otkloniti sistemske uzroke korupcije i ostaviti trajne institucije i propise za suprotstavljanje toj nezakonitoj pojavi. Šansa da se to učini u proteklih godinu dana je iskorišćena u tu svrhu daleko manje nego što je bilo moguće.
pošalji komentar
-
Nema komentara.
