06. 10. 2013

Nezakonita imovina problem Srbije

Beograd, 06.10.2013. (Politika) - Srpske vlasti su počele da se hvataju u koštac sa korupcijom, ali je glavni problem u Srbiji nejednakost u bogatstvu, smatra britanski ekspert Piter Gil.

"Mislim da na Zapadnom Balkanu, s obzirom na to da su sve zemlje u tom regionu prilično mlade u pogledu demokratije, ima mnogo ostataka jednopartijske vladavine, ima dosta ljudi koji su se tada obogatili i koji su u procesu privatizacije pokupovali kompanije", ocenio je počasni viši naučni savetnik Univerziteta u Liverpulu u intervjuu Tanjugu.

S druge strane, mnogi ljudi u Srbiji nemaju novca niti posla, napomenuo je, primetivši da u našem regionu vlada velika nejednakost u bogatstvu.

"Smatram da je korupcija u vašoj zemlji uglavnom vezana za nezakonito prisvajanje prevelike imovine", rekao je britanski ekspert.

Gil se osvrnuo i na reči ministra unutrašnjih poslova Srbije da je nova srpska vlada rešena da suzbije korupciju.

"U borbi protiv korupcije potrebna je veća transparentnost, proces donošenja odluka mora da bude otvoreniji za analizu od strane javnosti, civilnog društva, medija itd.", ukazao je Gil.

On je napomenuo da je korupcija problem sa kojom se suočavaju sve zemlje i podsetio da je i u Velikoj Britaniji u proteklih par godina izbio niz korupcionaških afera u oblasti medija, u policiji, parlamentu...

Međutim, kako je istakao, korupcija ima tendenciju da poprima različite oblike u zavisnosti od specifičnosti određene zemlje i stanja demokratije u njoj.

Kad je reč o problemu neformalnosti u radu vlada, on je ocenio da to otvara mogućnost za pojavu korupcije i da jeste problem, ali je rekao da sva društva i sve vlade funkcionišu sa izvesnim stepenom neformalnosti, a jedan od glavnih razloga je - završiti posao brže.

"Jednostavno znate kome treba da telefonirate i ko može da vam reši problem", dao je primer Gil, napominjući da takva neformalnost nije nužno i koruptivna.

Ukoliko, s druge strane, odete predaleko u postavljanju pravila i propisa, što je neka birokratska procedura komplikovanija, kao što je slučaj sa dobijanjem radne dozvole i slično, ljudi postaju isfrustriraniji i lakše posežu sa podmićivanjem, objasnio je on.

"Jedan od načina je da se taj problem reši jeste da se procedure pojednostave, da se birokratija smanji", savetuje Gil.

Upitan o današnjim izazovima po demokratsku kontrolu obaveštavanja, Gil je odgovorio da je ta kontrola ugrožena svuda u svetu, pa i u Velikoj Britaniji. "Mi se još uvek suočavamo sa problemom u efikasnom nadziranju obaveštajnih službi", rekao je.

Prema njegovim rečima, osnovni problem je u tome što se obaveštavanje sprovodi u tajnosti, mada je tajnost neophodna, pogotovu kada je reč o metodama i izvorima informacija, i to je razumljivo.

"Međutim, postavlja se pitanje šta se krije iza te tajnosti, jer možemo naići na ponašanje koje odaje iskorumpiranost, i u tome je glavni problem", objašnjava Gil.

Drugi problem je vezan za politizaciju, ukazao je, napominjući da su u jednoj istinski demokratskoj zemlji bezbednosne i obaveštajne službe nezavisne od bilo koje političke stranke, oni su profesionalci čija je uloga da štite državu i javnost.

Međutim, naglašava britanski ekspert, u mnogim zemljama uključujući i ovaj region, mnogi političari i dalje smatraju da bezbednosne službe pripadaju njima.

"Oni pokazuju tendenciju da te službe iskoriste, a ponekad i da bi podržali neke nezakonite poslove", zaključio je on.

Doktor Piter Gil, koji je bio profesor na katedri za studije o obaveštavanju na Univerzitetu u Salfordu, autor je više dela na temu obaveštavanja i globalne bezbednosti, a trenutno se bavi istraživanjem o demokratizaciji obaveštavanja u bivšim autoritarnim režimima.