10. 04. 2013

Korupcija košta EU 323 milijarde evra godišnje

Beograd. 10.04.2013. (EurAktiv) - Članice Evropske unije korupcija košta 323 milijarde evra godišnje ili tri puta više nego što se ranije procenjivalo, pokazuje novi izveštaj kojim je narušen "imidž" Evrope kao predvodnika u borbi sa korupcijom. Procenjena cena korupcije je na nivou gotovo trećine predloženog budžeta EU za 2014-20. a istraživanjem se dovodi u pitanje i uverenje da članstvo u EU doprinosi smanjenju korupcije. U izveštaju nemačke Bertlsman fondacije i berlinske Herti škole uprave zemlje EU su podeljene u četiri kategorije prema riziku i mogućnostima za borbu sa korupcijom.

Izveštaj Herti škole uprave (Hertie Sćool of Governance), privatnog univerziteta iz Berlina, i Bertelsman fondacije (Bertelsmann Foundation) pokazuje da je prava cena korupcije u EU daleko iznad 100 milijardi evra, na koliko je do sada procenjivana. Njihovo istraživanje ukazalo je i na vezu između korupcije i budžetskih deficita u EU, posebno u Grčkoj i Italiji.

Stopa korupcije računata je tako što je Danska, koja je najmanje korumpirana zemlja EU, uzeta kao referentna tačka za procenu ukupnih gubitaka članica Unije.

"Skandalozno je što su cifre znatno više nego što smo ranije mislili", istakao je član budžetskog komiteta Evropskog parlamenta Jens Gajer (Geier).

Gajer je za EurActiv.com kazao da novi podatak pokazuje da su "korupcija i prevare krupan problem članica EU".

Vrh ledenog brega

U istraživanju su dovedeni u vezu korupcija vlasti i nizak nivo ubiranja poreza, kao i budžetski manjkovi, što sve može da pomogne da se objasni sadašnja ekonomska situacija u Grčkoj i Italji.

Autorka izveštaja, profesorka Herti škole Alina Munđiu-Pipidi (Mungiu-Pippidi) rekla je da ukupna suma do koje se došlo u istraživanju dokazuje da su institucije EU potcenjivale cenu korupcije.

"Kao što se vidi iz izveštaja, jedna od najvažnijih posledica korupcije su ekonomski problemi koji se povezuju sa malim prikupljanjem poreza i visokim budžetskim deficitima", naglasila je Munđiu-Pipidi na konferenciji u Evropskom parlamentu 9. aprila.

Rezultatima novog nemačkog istraživanja dovodi se u pitanje i rasprostranjeno verovanje u pozitivne efekte članstva EU na korupciju.

Tako Španija, Grčka i Italija pokazuju nazadovanje u borbi sa korupcijom, sudeći prema indeksu korupcije, uprkos činjenici da su već dugo članice EU.

"Da li evropeizacija zaista pomaže upravi? Pa, Italija i Grčka su mnogo nazadovale poslednjih godina. Dakle, izgleda da ne pomaže da se unapredi uprava", naglasila je Munđiu-Pipidi.

U Evropskom parlamentu je istaknuta ozbiljnost situacije a Munđiu-Pipidi je kazala da je to "samo vrh ledenog brega" i najavila nove podatke.

Neotkrivene greške

Gajer je naveo da više od 60% finansijskih grešaka kontrolni sistemi članica EU ne otkriju što, prema njegovim rečima, ukazuje da članice moraju da preuzmu odgovornost za ispravno upravljanje budžetom EU.

"Komisija sve češće zaustavlja sredstva članicama zbog korupcije, samo o tome ne govori mnogo u javnosti. Problem je što zaista nedostaju predvodnici u borbi protiv korupcije u članicama EU", naglasio je Gajer.

Prema propisima EU, Evropska komisija i Parlament ne mogu da se mešaju u to kako regioni i članice troše sredstva ali mogu da ih pozovu na odgovornost zbog mogućih malverzacija.

"Potreban nam je evropski javni tužilac. To je jedini način i prilika za EU da bolje zaštiti svoje finansijske interese i da se bori sa korupcijom", rekao je na konferenciji Gajer.

Franciska Brantner (Franziska) iz grupe Zelenih u Evropskom parlamentu istakla je se pojavila veza između korupcije i slabljenja privrednog rasta dodajući da fondovi EU mogu da budu važan faktor koji vodi do korupcije u Evropi.

"Ja sam u budžetskom komitetu i borim se za bolju kontrolu - mi kontrolišemo cifre ali ne uvek i suštinu", kazala je Brantner.

Najveći i najmanji rizik

Nemački instituti su zemlje EU podelili u četiri grupe prema riziku od korupcije i raspoloživim oruđima za borbu.

U prvoj grupi su zemlje sa najmanjim rizikom od korupcije, sa dobrom kontrolom i samo povremenim koruptivnim delima koja se pravovremno otkrivaju i rešavaju. Tu grupu čine Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Luksemburg, Malta, Holandija, Švedska i Velika Britanija.

Drugoj grupi pripadaju zemlje koje su izgradile mehanizme za odbranu od korupcije ali još ne pobeđuju u toj borbi. To su: Estonija, Litvanija, Mađarska i Kipar.

U trećoj grupi su zemlje sa malim resursima i slabim oruđem za borbu protiv korupcije - Italija, Španija, Portugalija, Slovenija i Slovačka. Navodi se da je u tim zemljama kriza delovala kao važan borac protiv korupcije jer su sredstva presušila a time i prilike za korupciju.

Četvrtu grupu čine zemlje sa najvećim rizikom od korupcije i brojnim prilikama za korupciju uz slabu zaštitu od te pošasti društva. Čine je Poljska, Češka, Letonija, Bugarska i Rumunija.

U izveštaju se navode i podaci iz ranijih istraživanja koji pokazuju da 47% Evropljana smatra da je korupcija u njihovim zemljama povećana u poslednje tri godine pri čemu za koruptivno ponašanje 57% krivi političare a 47% zadužene za javane nabavke.