26. 12. 2012

U Srbiji borba protiv korupcije kampanjska

Beograd, 26.12.2012 (EurAktiv, Beta) - Borba protiv korupcije u Srbiji stagnira ili nazaduje jer se propisi ne primenjuju ili se loše primenjuju, a kampanjska borba je dokaz da nema ujednačene primene zakona i prava, rečeno je 26. decembra na skupu koji je organizovala Agencija za borbu protiv korupcije.

Učesnici skupa ocenili su da istražne mogućnosti u borbi protiv korupcije nisu skromne, ali da rezultati borbe ipak nisu zadovoljavajući. Takođe je istaknut značaj uvođenja tužilačke istrage za borbu sa korupcijom.

"Ništa lakše nego u siromašnom društvu igrati na kartu socijalne jednakosti. Tu se najbrže postižu politički efekti i popularnost. U takvoj kampanji se razvija problematična moralna pozicija u kojoj ljudi stiču strast za potkazivanjem, podmetanjem i uklanjanjem konkurencije u poslovima i politici", rekao je član Odbora Agencije Slobodan Beljanski na skupu "Istražne mogućnosti u borbi protiv korupcije - put od sumnje do dokaza".

Beljanski je naveo da istražne mogućnosti u borbi protiv korupcije "ni najmanje nisu skromne" i naveo da je u istragama moguće prisluškivanje razgovora, tajno praćenje i snimanje osumnjičenih, pružanje simulovanih usluga, kontrolisane isporuke i rad prikrivenog islednika.

"Uprkos tim mogućnostima, međutim, ne možemo biti zadovoljni borbom protiv korupcije, koja stagnira ili nazaduje. Uzroci nisu na normativnoj nego na praktičnoj strani jer se propisi ne primenjuju ili se primenjuju loše", rekao je Beljanski.

Beljanski je naveo da je potrebno popraviti i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer ona nema dovoljna i dovoljno jasna ovlašćenja, kao i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, jer "nosi koruptivni potencijal", rekao je Beljanski.

Beljanski je kazao da korupcija nije osnovni problem, nego inicijalni faktori koji pomažu razvoj korupcije - neobrazovanje i aljkavost, koji se protežu u svim oblastima, od rada do nauke.

Srbija se na godišnjoj listi Transparensi internešenela koja meri percepciju korupcije nalazi na 80. mestu sa 39 od mogućih 100 indeksnih poena i najgore je rangirana od svih zemalja bivše Jugoslavije.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Velimir Golubović naveo je da je Beljanski "sve rekao" o zakonodavstvu i da u Srbiji nisu problem krivični zakoni, i istakao da su krivična dela korupcije najteža za dokazivanje.

Golubović je naveo da se uvođenjem tužilačke istrage dogodio veliki pomak, jer je tužiocima u ruke dato tako jako sredstvo kao istraga. On je dodao da je iskustvo pokazalo da je jedan čovek personalizovan u liku tužioca najviše zainteresovan za rešavanje nekog slučaja, jer učestvuje od početka do pravosnažne presude.

Načelnik Sektora za operativne poslove Agencije Dragomir Trninić rekao je da je Agencija zadužena za 23.000 funkcionera, od predsednika Srbije do člana školskog odbora, koje je nemoguće proveriti sa nekoliko službenika Agencije.

"Zatrpani smo sa 25.000 izveštaja o imovini funkcionera, od kojih je obrađeno 13.000 , a 12.000 bi te trebalo da se obradi", rekao je Trninić.

Trninić se zauzeo za proširivanje ovlašćenja Agencije kako bi ona mogla da se direktno obraća bankama i naveo da 27 banaka u Srbiji uredno dostavlja tražene podatke Agenciji, dok šest banaka to odbija da čini.

Istakao je da je za krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

"Do danas, međutim, niko nije osuđen za to delo, a u toku je samo jedna istraga protiv okrivljenih za to krivično delo", rekao je Trninić i precizirao da je reč o istrazi o vezama sa farmaceutskim firmama.

Urednik sajta "Pištaljka" Vladimir Radomirović istakao je značaj mogućnosti da građani anonimno i bezbedno prijavljuju korupciju, i naveo da je taj portal za poslednje dve godine dobio 2.000 prijava i objavio više od 200 tekstova o korupciji.

Unakrsna procena poreske osnovice

Na skupu je rečeno i da je Agencija za borbu protiv korupcije ukazala ministru finansija Mlađanu Dinkiću i direktoru Poreske uprave Ivanu Simiču da je potrebno predvideti zaštitne mehanizme koji bi onemogućili da kriminalci izbegnu krivičnu odgovornost posle unakrsne procene poreske osnovice.

"Agencija smatra da je prilikom izrade podzakonskih akata o unakrsnoj proceni poreske osnovice potrebno predvideti zaštitne mehanizme koji bi onemogućili da izvršilac krivičnog dela izbegne krivičnu odgovornost za izvršeno krivično delo ukoliko bi prethodno platio porez na imovinu za koju ne bi mogao da dokaže zakonitost sticanja", navodi se u dopisima Agencije Dinkiću i Simiču.

Agencija je istakla da postoji mogućnost da je neko od budućih poreskih obveznika imovinu stekao izvršenjem nekog krivičnog dela, koje može biti otkriveno posle sprovedene unakrsne procene poreske osnovice.

Ranije je najavljeno donošenje podzakonskih akata kojima će se urediti sprovođenje unakrsne procene poreske osnovice.