09. 08. 2013

Sudovi imaju dvostruki aršin prema lekarima

Zašto se lekari različito kažnjavaju za korupciju. Sudovi nisu našli isti aršin za "bele mantile"

Beograd, 09.08.2013 (Vecernje novosti) - Sudovi u Srbiji nisu našli zajednički jezik i isti aršin kada je u pitanju kažnjavanje lekara koji su osuđeni za primanje mita. Dok se pojedini „beli mantili" provuku sa lakšim uslovnim kaznama i odmah vrate u ordinacije, sudije druge bez mnogo dvoumljenja šalju u zatvor.

Dečji hirurg HCS Eugen Slavik osuđen je na jednu od najstrožih kazni u sudskoj praksi za ovo krivično delo. Dobio je tri godine i četiri meseca zatvora zato što je tražio 300 evra kako bi operisao dečaka sa tumorom na grudnom košu. Pored toga, zabranjeno mu je da se bavi ovom profesijom šest godina. Za ovaj postupak Slavika, milosti nije imao ni Apelacioni sud u Beogradu koji je pooštrio kaznu na četiri godine.

Goran Đenadić, patolog Šabačkog zdravstvenog centra, osuđen je uslovno kao i većina njegovih kolega. Izrečena mu je kazna na šest meseci zatvora sa rokom provere od dve godine. Apelacioni sud pooštrio mu je kaznu na osam meseci, uslovno na tri godine.

Dr Nikolu Petričića, Okružni sud u Šabcu osudio na četiri meseca zatvora, uslovno na dve godine zato što je od pacijenta Dragana Đurića tražio 1.000 evra, kako bi njegovoj majci ugradio besplatan veštački kuk, iako se on pacijentima ugrađuje besplatno. Sam Đurić osuđen je na dva meseca zatvora sa rokom provere od jedne godine jer je priznao da je dao pare Petričiću.

Na tri meseca zatvora osuđen je anesteziolog GAK „Narodni front" Vesna Mrđenović, zato što je uzela 150 evra posle date epiduralne anestezije jednoj porodilji.

Hirurg iz Šapca Angel Božilov, koji je zbog primanja mita osuđen na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine, jedan je od retkih lekara koji se pokajao. On je uzeo 150 evra kako bi jednom pacijentu operisao bruh.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković kaže da razlozi koji utiču na to koju će kaznu i u kojoj visini sud izreći okrivljenim lekarima zavisi od više okolnosti koje se cene u svakom konkretnom slučaju.

- Potpuno sam svestan značaja koje posledice izvršenja ovog krivičnog dela imaju, pre svega na osobe koje su njime oštećene, a zatim i na građane u celini, i da sudovi imaju obavezu da kroz svoje kazne adekvatno izraze društvenu osudu zbog izvršenog krivičnog dela, da utiču na sve potencijalne činioce da ne izvrše to delo, a da se istovremeno ojača i obaveza poštovanja zakona - kaže za „Novosti" Milenković. - Međutim, u praksi sudovi su u obavezi i da vode računa o individualizaciji same kazne, to jest da se izabere ona kazna kojom će najbolje uticati na konkretnog učinioca da ubuduće ne vrši krivično delo. Upravo iz tog razloga, kao i zbog različitih okolnosti pod kojima je delo izvršeno, kazne su u praksi različite. Uveren sam da različita kaznena politika ne ugrožava poruku koja se šalje okrivljenima i građanima kroz izricanje kazne i da sudovi na ovaj način daju značajan doprinos u borbi samog društva protiv ovog oblika korupcije koji na građane ima dalekosežne posledice.