02. 02. 2015

Pisanje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije

2.2.2015. (Transparentnost Srbija) - Mediji javljaju da je ministar pravde Nikola Selaković "potpisao rešenje o formiranju radne grupe za izradu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a za predsednika je imenovao Tatjanu Babić". Podseća se takođe da je Agencija, inače, model zakona koji je sama uradila, predstavila na konferenciji povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, 9. decembra prošle godine, da je nakon toga, na sastanku Selakovića i Babićeve dogovoreno je da do kraja januara Ministarstvo pravde formira radnu grupu za izradu nacrta zakona, a da će radna grupa razmatrati upravo model zakona koji je izradila Agencija. Reč je o modelu koji je Agencija dostavila Ministarstvu pravde još 25. jula prošle godine.

Na osnovu Akcionog plana za sprovođenje antikorupcijske strategije, nacrt zakona, čija se izrada najavljuje formiranjem radne grupe trebalo je da bude završen još u septembru 2014. To je, kako smo ukazali u nedavno objavljenom izveštaju o sprovođenju Strategije, jedan od bitnih pokazatelja odsustva volje da se antikorupcijske reforme sprovode po postavljenom planu. (http://goo.gl/8w3YxV)

Vest o formiranju radne grupe je višestruko zanimljiva. Kao što je poznato, već više meseci je u toku žalbeni postupak pred Odborom Agencije protiv prvostepene odluke direktorke kojom se preporučuje razrešenje ministra pravde, što je izazvalo (uglavnom neprimerenu) reakciju ministra. Poslednja vest o tome je najava s kraja decembra da će 21. januara biti održana nova sednica Odbora na tu temu (http://goo.gl/Ji8NFa)

Ni pre prvostepene odluke nije bilo naznaka da Ministarstvo razmatra predlog promena koji je Agencija dala (niti da samo Ministarstvo priprema neke druge promene ovog zakona). Imenovanje direktorke Agencije na čelo radne grupe je pokazatelj da se stvari pomeraju sa "mrtve tačke" i to na način koji se najmanje mogao očekivati. Imajući u vidu značaj vesti, neverovatna je činjenica da o njoj nema traga ni na sajtu Ministarstva, ni na sajtu Agencije (npr. sastav, zadaci i rokovi koje radna grupa ima).

Dilema ima mnogo. Pre svega, oko obuhvata promena do kojih će doći u zakonu. U Strategiji su prepoznati neki problemi koje bi trebalo rešiti, ali ne svi. Isto tako, i Model zakona koji je sačinila Agencija daje dobra rešenja za neke od praktičnih problema na osnovu iskustva u primeni, ali ostavlja i dosta nerešenih pitanja. Na prezentaciji od 9. decembra 2014, smo ukazali na neke od njih.

Između ostalog, to je potreba da se zakonom uvedu neka pravila i u vezi sa postupanjem lica koja sada nemaju status javnih funkcionera a mogu bitno uticati na donošenje odluka (ili ih sami donose) - npr. savetnici premijera i ministara, načelnici policijskih uprava i slično. Drugo važno pitanje se odnosni na obim provera koje bi Agencija morala da izvrši (trenutno se to definiše samo internim programom Agencije). Pored toga, odluka Ustavnog suda u pogledu člana 56. st. 4. Zakona, kao i donošenje posebnog Zakona o zaštiti uzbunjivača nameću potrebu da se detaljnije uredi postupanje Agencije po predstavkama građana, naročito u situacijama kada se one odnose na kršenje drugih propisa (npr. krivična dela korupcije).