21. 03. 2014

Predstavljen ANEM-ov serijal i projekat „Ilustrovani rečnik korupcije”

Predstavljen "Ilustrovani rečnik korupcije"

Predstavljajući projekat, predsednik ANEM-a Milorad Tadić je rekao da je ANEM, polazeći od uloge medija u demokratizaciji društva a u nameri da doprinese prevenciji i borbi protiv korupcije, u decembru 2012. godine otpočeo rad na realizaciji projekta „Ilustrovani rečnik korupcije", koji traje 18 meseci - do maja 2014. On je naglasio da je glavni partner na projektu Agencija za borbu protiv korupcije a da se projekat realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije.

Glavni cilj ovog projekta je doprinos efikasnijoj prevenciji i borbi protiv korupcije, kako je objasnio Tadić, dodajući da se ANEM nada da će ovim projektom pomoći da se građani i mediji aktivnije uključe u taj proces. On je naveo da je projekat usmeren prema više ciljnih grupa - pre svega ka medijima i građanima, zatim civilnom društvu, ali i institucijama sistema, odnosno državnim organima, u smislu njihovog ohrabrivanja i nastavka borbe protiv korupcije. 

Govoreći o aktivnostima projekta, Tadić je objasnio da su, na samom početku projekta, konsultanti prof. dr. Čedomir Čupić i Zlatko Minić definisali ključne termine u oblasti korupcije, koji su razrađeni u serijalu koji se sastoji od 21 radijske i 21 televizijske emisije na kojima je radilo 17 novinara, od čega 14 iz ANEM-ovih lokalnih i regionalnih medija. Svaka od 20 emisija obrađuje jedan od 20 ključnih pojmova u vezi sa korupcijom, objašnjavajući taj pojam kroz ilustraciju odgovarajućom lokalnom pričom/slučajem, uz stručno objašnjenje razumljivo široj javnosti, dok poslednja, 21.  emisija, sumira prethodne. Emisije su snimane u 16 lokalnih gradova širom Srbije i u Beogradu.

Serijal će početi da se emituje 24. marta 2014, i biće prikazan na 25 televizijskih stanica i 40 radio stanica širom Srbije, a u Beogradu će se emitovati na kanalu B92 Info, kako je naveo Tadić. Epizode će se emitovati svakog radnog dana tokom 4 sedmice, a poslednja epizoda biće emitovana krajem aprila. Nakon premijernog emitovanja na stanicama ANEM-a, epizode će biti postavljene i na ANEM-ov YouTube kanal i na sajt ANEM-a.

Odabranih 20 ključnih termina su i osnova za elektronski tekstualni „Rečnik korupcije", na kojem rade prof. dr Čupić i Zlatko Minić, a koji će biti dostupan u maju na sajtu ANEM-a. U okviru projekta, ANEM je organizovao i dva seminara za medije, članove ANEM-ove mreže, od kojih su jedan, koji je trajao dva dana, vodili edukatori Agencije za borbu protiv korupcije, a drugi - ugledne novinarke Brankica Stanković i Danica Vučenić i advokati iz pravnog tima ANEM-a. Pored toga, dodatni vid edukacije novinara biće i elektronski Vodič za izveštavanje o korupciji", koji priprema pravni tim ANEM-a i koji će u maju 2014. biti dostupan ANEM-ovim medijima. Tadić je naveo i da će ANEM, kao završnu aktivnost na projektu, organizovati u maju okrugli sto u Beogradu na temu uloge medija u borbi protiv korupcije.  

Tadić je posebno istakao odličnu saradnju sa glavnim partnerom na projektu - Agencijom za borbu protiv korupcije, navodeći da smatra da je ta saradnja između Agencije, kao najvažnijeg državnog organa u oblasti borbe protiv korupcije i ANEM-a, kao najveće asocijacije elektronskih medija u Srbiji, izuzetno bitan efekat projekta, jer može doprineti boljim rezultatima i prevencije i borbe protiv korupcije.

Govoreći o partnerskoj saradnji na projektu, Vladan Joksimović, zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije, rekao je da je Agenciji bilo zadovoljstvo da sarađuje sa ANEM-om na ovom projektu, koji je Agencija odmah prepoznala kao značajan.  

Joksimović je rekao da u medijima u Srbiji preovlađuje senzacionalističko izveštavanje uopšte, a naročito kada je reč o korupciji. „Veoma često se u medijskim izveštajima krši pretpostavka nevinosti i daju se neproverene i netačne informacije, što ne doprinosi sistemskoj borbi protiv korupcije, već samo senzacionalističkom novinarstvu i dizanju tiraža određenih medija", objasnio je Joksimović. Joksimović je rekao da je Agenciji u interesu da novinari razumeju o čemu izveštavaju i da informacije koje prenose budu tačne i potpune, pa tako Agencija podržava svaki projekat koji razvija istraživačko novinarstvo, kakav je i ovaj projekat.

On je objasnio da Agencija projekat „Ilustrovani rečnik korupcije" vidi kao značajan, jer otkriva nove mogućnosti da građani kroz konkretne primere saznaju više o oblicima koruptivnog ponašanja i ulozi nezavisnih državnih organa u sprečavanju tih koruptivnih ponašanja.

Osim toga, značajno je što ovim projektom Agencija sarađuje sa organizacijama civilnog društva i medijima na podizanju antikorupcijske svesti, rekao je Joksimović. Takođe je naveo kao pozitivno to što su na produkciji serijala radili novinari iz lokalnih medija jer to vodi njihovom boljem razumevanju problema u vezi sa korupcijom i izveštavanju o lokalnim prilikama i delovanju lokalnih funkcionera.

Joksimović je istakao i da je održano više sastanaka sa predstavnicima Agencije, pre svega sa prof. dr Čupićem i Zlatkom Minićem, koji su, iako sada bivši članovi Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, dali doprinos da se ključni pojmovi u vezi sa korupcijom formulišu i jasno definišu.

Na kraju je Joksimović izrazio nadu da će javnost prepoznati proaktivan pristup Agencije i ANEM-a da se kroz ovaj projekat građanima približe pojmovi u vezi sa korupcijom i borbom protiv korupcije i da budu bolje i potpunije informisani o ovim temama.

O korupciji i borbi protiv korupcije danas u Srbiji govorio je prof. dr Čedomir Čupić, konsultant na projektu. On je najpre istakao značaj ovog projekta jer je sistemski i, kao takav, važan za podizanje svesti građana o tome šta znači korupcija za njihov život, koliko ona, kao velika razarajuća moć, uništava njihove živote, i pojedinaca i grupa, dodajući da je bilo izuzetno bitno definisati pojmove u vezi sa korupcijom tako da se približe svim građanima i različitim nivoima njihovog obrazovanja, kako bi oni mogli da ih usvoje.

Sistemska korupcija je najopasniji oblik korupcije, što znači da su se svi vidovi korupcije uselili u sisteme, a tada je s njima teško izaći na kraj. To su četiri strateška sistema za jedno društvo: politički, ekonomski, socijalni i vrednosni. Kad korupcija tako duboko prodre, onda nastaje takozvani koruptivni način života, rekao je Čupić i napomenuo da je Srbija upravo u takvom stanju i da neće biti poboljšanja dok se ne suočimo sa sistemskom korupcijom.

U okviru kompleksne strategije borbe protiv korupcije, bitni su i edukacija građana i medijskih poslenika koji prate borbu protiv korupcije, kako bi izveštavanje bilo bez senzacionalizma, netačnih podataka, već oslonjeno samo na materijalne dokaze, rekao je prof. dr Čupić.

On je naglasio da ne veruje da će se u Srbiji ikada izaći na kraj sa sistemskom korupcijom dok se ne donese Zakon o poreklu imovine. Takođe je potcrtao važnost nezavisnih državnih organa, u prvom redu Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije.

Naveo je i da bez oštrih kazni za koruptivna dela nema efikasne borbe protiv korupcije i da kazne treba da budu velike, a razmak između kazni mali. „Oštre kazne nisu represija, nego preventiva", rekao je prof. dr Čupić.

Zlatko Minić, konsultant na projektu, govorio je o odabranim pojmovima iz oblasti korupcije na kojima se zasnivaju serijal i tekstualni „Rečnik korupcije". Objasnio je da nisu birani pojmovi koji bi bili prva asocijacija na korupciju prosečnog građanina, već među 20 izabranih pojmova ima onih kroz koje se prelama korupcija u svim sistemima, ali i onih koji se odnose na mehanizme za suzbijanje i sprečavanje korupcije u svim oblastima.

Minić je rekao da se odabrani pojmovi mogu svrstati u, uslovno govoreći, tri kategorije. U prvoj su teme koje građani dobro prepoznaju, koje ih tište, koje su već ušle u javni govor i javni život i prisutne su već duže, kao što su 'kumulacija funkcija', 'sukob interesa', 'mito', 'nepotizam'. „To je ono o čemu se piše, o čemu se govori, za šta se mediji interesuju kod Agencije za borbu protiv korupcije. Tu već imamo i mnogobrojne izrečene kazne prekršajnih sudova, i još mnogobrojnije podnete prekršajne prijave", rekao je Minić.

U drugu kategoriju pojmova dospele su teme koje su nedovoljno poznate, a izuzetno su bitne, pa je važan njihov edukativni aspekt i objašnjenje njihovog antikorupcijskog potencijala, odnosno šta organi mogu da učine i reaguju u slučajevima kao što je 'svrsishodnost trošenja javnih sredstava', 'transparentnost rada organa'.

Konačno, odabranim terminima otvorena su i pitanja koja se zaista izuzetno retko čuju u javnosti i medijima, a čime su prof. dr Čupić i on, kao konsultanti, želeli da podstaknu i građane i medije i organe i organizacije da insistiraju na njima, jer su izuzetno važni. To su pitanja poput nadzora i kontrole, odgovornosti funkcionera, uvođenja krivičnog dela nezakonitog bogaćenja, pitanje integriteta institucija, kako je naveo Minić.

„Ceo serijal u osnovi treba da prikaže presek sistema korupcije i borbe protiv nje, i loše i dobre primere, moguća rešenja, da razjasni neke pojmove koje su političari čestim korišćenjem izlizali, pretvorili u neka zamagljena antikorupcijska mesta, da podstakne akciju u nekim oblastima, da pokažemo da borba protiv korupcije nije samo hapšenje ili najavljivanje hapšenja", rekao je Minić i dodao: „Ako gledaoci i slušaoci posle emitovanja ovog serijala počnu da prepoznaju neka koruptivna ponašanja koja su im do tada promicala, ako počnu da koriste neke od antikorupcijskih mehanizama, ako se zapitaju šta sami mogu da učine i shvate da su i oni deo sistema za borbu protiv korupcije, smatram da je ovaj serijal postigao veliki uspeh."

Aleksandar Janković, izvršni producent serijala „Ilustrovani rečnik korupcije", koji je rađen 10 meseci, rekao je da je i sam produkcijski tim, pre nego što je pristupio  realizaciji serijala, morao da se upozna s fenomenom korupcije, u čemu su mu značajno pomogli seminari organizovani u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije.

Osim u Beogradu, serijal je sniman u još 16 gradova u Srbiji širom zemlje, rekao je Janković i objasnio da je za potrebe serijala snimano na desetine i državnih i lokalnih funkcionera, aktivista nevladinih organizacija, boraca protiv korupcije u lokalnim sredinama, ali i običnih ljudi, koji su najveće žrtve razorne korupcije.

Janković smatra da je projekat dobar iz dva ključna razloga. Prvo, zato što je rađen van Beograda i van velikih centara jer je, kako je rekao, u manjim sredinama „razorna moć korupcije neuporedivo vidljivija i opipljivija, svakodnevno i svakome". Kao drugo, ljudi s kojima je produkcijski tim razgovarao, od najviših državnih funkcionera do običnih ljudi, izuzetno su svesni postojanja korupcije, ali se o njoj najčešće govori „kao o elementarnoj nepogodi, kao o nečemu što je došlo mimo naše volje", rekao je Janković i dodao da se nada da će projekat bar kod jednog broja ljudi proizvesti svest da je korupcija stvorena od nas samih i da smo jedino mi u stanju da joj se suprotstavljamo.

Jelena Veljković, jedna od urednica i autorki serijala, koja je imala i ulogu trenera lokalnih novinara koji su učestvovali u produkciji, rekla je da je njen utisak da bi ovim projektom mogla da budu postignuta dva cilja.

Jedan je da se sami novinari što bolje upoznaju sa koruptivnim procesima, kako bi prepoznali svaki oblik korupcije i razumeli šta je korupcija, jer mediji imaju posebnu i veoma važnu ulogu u prepoznavanju, razotkrivanju korupcije i borbi protiv nje.

„Drugi cilj bi bio da sve to, vrlo ilustrativno i sasvim razumljivo, prenesemo publici, građanima Srbije, kako bi i oni nedvosmisleno mogli da prepoznaju korupciju", rekla je ona i dodala da joj se čini da u situaciji kada postoji sistemska korupcija u Srbiji, građani korupciju shvataju kao uobičajeni obrazac ponašanja i više ne mogu da prepoznaju šta ona jeste a šta nije.

„Mislim da je ovaj serijal jako dragocen zbog toga što smo kroz ilustraciju pokušali da oživimo te pojmove koji se vezuju za koruptivno ponašanje, a koji nam često zvuče nerazumljivo i suvoparno, poput pojmova 'plan integriteta' ili 'integritet institucija', dakle, to su pojmovi koje jako često čujemo, ali nismo sigurni šta oni tačno znače", rekla je Jelena Veljković.

Ona je navela i to da u serijalu ima i pojmova koji se ređe upotrebljavaju, poput 'pantoflaže' ili 'kronizma', i da je produkcijski tim, zajedno sa kolegama iz radio i TV stanica iz ANEM-ove mreže, za svaki od tih pojmova pronašao po jedan primer na kojem je pokušao da do kraja objasni konkretan pojam i da prikaže načine i mehanizme kojima te koruptivne pojave mogu da se suzbiju.

Svetlana Kojanović, novinarka ANEM-a iz Čačka, koja je učestvovala u produkciji serijala, smatra da je najveća vrednost ovog projekta, osim odabira teme, njene aktuelnosti i značaja, to što je ANEM odlučio da uključi lokalne medije u projekat. Naime, na lokalnom nivou se vrlo malo govori o tome koliki je problem korupcija, mediji nemaju hrabrosti da se suoče sa njom jer se guše u ekonomskim problemima a neki su i pod ekonomskom presijom lokalnih vlasti čekajući novac od njih da prežive teška vremena. Ona je dodala da je ovaj projekat, budući da će biti emitovan na velikom broju ANEM-ovih stanica, prilika da pre svega mladi novinari shvate da moraju imati hrabrosti da se bave temama u vezi sa korupcijom.

Navela je da je ovom temom veoma teško baviti se u lokalnoj sredini, „tamo gde se svi poznaju, gde je odmazda mnogo veća i strašnija nego u jednom velikom gradu kakav je Beograd", gde zaista treba imati hrabrosti da se krene u taj posao. Ona smatra da projekti kao što je „Ilustrovani rečnik korupcije", iza kojeg stoji asocijacija koja podržava novinare, daju šansu lokalnim medijima da polako počnu da se bave temama u vezi sa korupcijom. Naglasila je da je ideja da se ovim projektom uđe u lokalne sredine izvanredna i da bi bilo dobro da ovakvi projekti i ubuduće dobijaju finansijsku podršku, kako bi se o korupciji što više govorilo u lokalnim sredinama.

Sandra Mandić, jedna od urednica i autorki serijala, koja je imala i ulogu trenera lokalnih novinara koji su učestvovali u produkciji, smatra da je značaj ovog serijala u tome što su novinari međusobno sarađivali, razmenjivali informacije i razmišljanja na temu korupcije, kao i to što su mnogi novinari nastavili da rade za svoje redakcije teme o korupciji.

„Kad smo razgovarali sa građanima, a u mnogim emisijama smo radili ankete, primetili smo da se saznanje o štetnosti korupcije ipak pokrenulo sa mrtve tačke, što je pokazatelj da mediji i nevladine organizacije koje se bave ovim temama ipak imaju uticaj i efekat", rekla je Mandić i dodala da su građani prepoznavali da bi trebalo i oni više da se uključe u nadzor i kontrolu trošenja javnog novca jer je možda problem upravo u tome što se nisu dovoljno zainteresovali da daju doprinos na tom polju.

Ona je navela da su novinari imali i odličnu saradnju sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnikom građana, te organizacijama kao što je Transparentnost Srbija i mnoge nevladine organizacije u manjim mestima širom Srbije.

Ivana Petrović, novinarka ANEM-a iz Niša, koja je učestvovala u produkciji serijala, konstatovala je da u Nišu „postoji svaki vid korupcije u svakoj instituciji, u svakom segmentu društva". Rekla je da je tokom obuke novinara u okviru projekta, kada su objašnjavani odabrani ključni pojmovi na kojima se zasniva serijal, za svaki od njih odmah imala primer. Navela je da su joj tokom snimanja serijala bile zanimljive ankete na ulicama sa običnim ljudima, gde se videlo da je korupcija postala odomaćena a da su ljudi počeli da je doživljavaju kao nešto uobičajeno.

Prema njenim rečima, serijal „Ilustrovani rečnik korupcije" je svoju punu važnost dostigao u predizbornoj kampanji jer, kako je navela, da nije bilo ovog projekta, ona sama ne bi prepoznala mnogo toga koruptivnog što se događalo u njenom gradu u predizborno vreme i ne bi izveštavala o tome, a kada se serijal bude emitovao, to će znati i širi broj ljudi.

Navela je da posebno mladi novinari na lokalu, pa i u Nišu, imaju malo interesovanja da se ozbiljno bave svojim poslom, već smatraju da je novinarstvo stvaranje prijateljskih odnosa sa nosiocima funkcija u lokalnim vlastima i uzimanje izjava političkih aktera. „Pri tom se nosioci vlasti u gradu ne osećaju obaveznim da se prema medijima ponašaju sa uvažavanjem i poštovanjem", rekla je i dodala da veruje da će serijal pomoći novinarima da se ohrabre, da shvate da je korupcija tema.

„Mislim da smo svi zajedno, ANEM, produkcijski tim i svi mi, uradili jedan jako dobar posao koji će biti koristan svima nama", zaključila je Ivana Petrović.

logo eu

logo eu

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.