02. 03. 2011
ANEM: PROBLEMI RADIO SOMBORA – SLIKA NESPOSOBNOSTI DRŽAVE DA REŠAVA PROBLEME U MEDIJSKOM SEKTORU
Beograd, 02.03.2011. - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) najoštrije protestuje povodom nesposobnosti države da se uhvati u koštac sa problemima u medijskom sektoru i daljeg odlaganja rada na usvajanju Medijske strategije.
Članica ANEM-a, Radio Sombor, nakon što je zbog dugova ostala bez telefona i Interneta, i nakon što zaposleni već godinu dana nisu primili platu, od 25. februara ostala je, zbog neplaćenih računa, i bez struje, čime je i definitivno onemogućeno emitovanje programa.
ANEM ukazuje da je nakon poništaja privatizacije, država upravljala Radio Somborom, preko zastupnika državnog kapitala koga postavlja Agencija za privatizaciju, pune tri godine. Rezultat takvog državnog gazdovanja je da su dugovanja preduzeća gotovo četiri puta veća od imovine, a da je poslednja imenovana direktorka ostavku podnela nakon samo mesec dana na dužnosti.
ANEM ukazuje da je agonija Radio Sombora još jedna potvrda odsustva bilo kakvog koncepta i plana delovanja države u medijskom sektoru. U međuvremenu, Ministarstvo kulture trošilo je i svoje i naše vreme na odbranu, ispostavilo se kasnije, neustavnih izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, kao i na angažovanje jednih, pa drugih konsultanata u procesu izrade Medijske strategije. Rezultat rada ovih konsultanata, u dobrom delu, javnost do danas nije videla. Strategija, koja se medijskim profesionalcima obećava još od leta 2009. godine, upravo bi trebalo da odgovori na pitanja sudbine lokalnih i regionalnih radio i TV stanica i da predloži održive modele povlačenja države iz medijskog vlasništva. Njeno usvajanje moglo bi doći isuviše kasno i za Radio Sombor, ali i za brojne druge medije u Srbiji kojima ovih dana preti gašenje ili su već ugašeni.
Predsednik ANEMa, Saša Mirković
pošalji komentar
| komentari (1)
-
Dejan R. Popovic, dipl. inz. (03. 03. 2011, 08:29:17) pošalji odgovor Protest ANEM-a
Ovaj opravdani protest ANEMA je očekivana posledica nastala usled konfuzije upravljanja u medijima, kako u proizvodnji tako i u prenosu sadražaja. A ova konfuzija se javila zato što su prvi put u istoriji, izgleda, mogućnosti postale veće od potreba društva.
Cini mi se da “medijska studija” (strategiju nismo ni videli) nije bila usmerena na istrazivanja buducih medijskih i informacionih potreba gradjana u digitalnom dobu. U tom dobu moci ce da se realizuje do oko deset puta vise TV programa po jednom radio-frekvencijskom kanalu standardne sirine, nego u dosadasnjem analognom dobu. Ona (studija) cak nije uzela u obzir ni odavno poznatu cinjenicu da su audio-vizuelni medijski servisi isto toliko servisi kulture koliko i ekonomski servisi.
