13. 08. 2008

POKRAJINSKI OMBUDSMAN SE PROTIVI PRIMENI TEHNIĆKIH USLOVA RATEL-A

Novi Sad, 13. avgust 2008. (Izvršno veće AP Vojvodina) - Internet, pre svega oličava način komunikacije u cilju slobodne razmene ideja, mišljenja, informacija. Ipak postoje i mogući su slučajevi zloupotrebe ovog, najedmokaratksijeg medija. U takvim slučajevima se pojavljuje pitanje načina praćenja Internet saobraćaja, što automatski povlači i osnovnu dilemu vezanu za poštovanje ljudskih prava: da li je moguće postići kompromis između bezbednosti i borbe protiv kriminala s jedne, i slobode medija, slobode govora i informisanja sa druge strane.

Iako je Ustavom RS propisano da se odstupanje od nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava komuiniciranja moguća isključivo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, i to kada je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, Zakon o telekomunikacijama je u svom članu 55. mnogo blaži u pogledu kriterijuma koji su neophodni za zakonito ograničavanje poverljivosti poruka koje se prenose telekomunikacionim mrežama. Ograničenja poverljivosti poruka u smislu ovog Zakona su moguća ne samo u slučaju postojanja sudskog naloga, već i kada se te „aktivnosti vrše u skladu sa zakonom.“ Na osnovu ovakve formulacije bi se moglo zaključiti da bi ograničenje poverljivosti pisama, propisano bilo kojim zakonom i bez sudske odluke, moglo biti prihvatljivo, što je nezamislivo.

Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije Internet mreže su donete od strane Republičke agencije za telekomunikacije i iako je odredbom člana 55. stav. 3. Zakona o telekomunikacijama propisana saradnja Agencije sa telekomunikacionim operatorima u proceduri utvrđivanja pomenutih uslova, ističu da nisu učestvovali u definisanju ovih uslova.

Tehničkim uslovima je propisano da se telekomunikacioni podsistemi i računarski sistemi, koje pružalac Internet usluga pribavlja o svom trošku, smeštaju u prostorije nadležnog državnog organa. I dalje je nejasno koji je to nadležni organ koji bez sudskog naloga može da kontroliše Internet saobraćaj, ali u svakom slučaju iz ove odredbe proizlazi da bi taj organ mogao vršiti praćenje Internet saobraćaja o trošku provajdera iz svojih prostorija, što dalje otvara mogućnosti arbitrernostima i zloupotrebama. Osim toga, što se ozbiljni troškovi obezbeđivanja opreme za delatnosti koje su u strogoj i isključivoj nadležnosti države prevaljuju na provajdere, odredbama Tehničkih uslova nisu ograničeni obim, trajanje, adrese korisnika, čak se legalizuje uvid u celokupni Internet saobraćaj i pristup bazi podataka o pretplatnicima.

Iako je Ustavom Republike Srbije propisana obaveza donošenja zakona o zaštiti podataka o ličnosti, takav zakon kod nas još ne postoji. Samim tim nedostaju mehanizmi za sprečavanje zloupotreba podataka o ličnosti, te tehnička uputstva - kao što su i Tehnički uslovi RATEL-a - otvaraju prostor za zloupotrebe i proizvoljno nadziranje, i to stvaranjem naizgled legalnih osnova za neometano i neograničeno kontrolisanje elektronske komunikacije. Tehnički uslovi ne sadrže nikakva ograničenja u pogledu sadržine za kojim se tokom nadziranja traga ili pak vrstu krivičnih dela za koja se na taj način prikupljaju dokazi, te se postavlja pitanje da li bi se i slučajno pronalažene informacije mogle poslužiti kao dokaz za izvršenje bilo kog protivzakonitog dela. U svakom slučaju je neophodno naglasiti, da se dokazi koji se prikupljaju nepoštujući ustavne garancije o poverljivosti podataka, ne mogu upotrebiti kao dokazi u krivičnom postupku.

Povezane vesti:

* Saopštenje ANEM-a povodom pravilnika RATEL-a (ANEM, 29.7.2008.)