08. 07. 2009

UGROŽENA NEZAVISNOST MEDIJA NACIONALNIH MANJINA

Predlog da nacionalni saveti manjina budu osnivači elektronskih medija novinarska udruženja i stručnjaci jednoglasno ocenjuju kao loš

Beograd, 08.07.2009. (Politika) - Republička vlada je na prošlonedeljnoj sednici usvojila Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Prema predlogu koji je sačinilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, nacionalni saveti ubuduće mogli bi da budu osnivači i vlasnici ne samo listova, već i radio i TV stanica. Naime u članu 18. predlaže se da „Nacionalni savet može, na način utvrđen zakonom, samostalno ili zajedno sa drugim pravnim licem, osnivati ustanove i privredna društva za obavljanje novinsko-izdavačke i radio-televizijske delatnosti, štampanja i reprodukcije snimljenih medija i vršiti prava i obaveze osnivača”. Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave kao osnivač javnih preduzeća i ustanova koje u celini, ili pretežno, informišu na jeziku nacionalne manjine mogu u sporazumu sa nacionalnim savetom u celini ili delimično preneti osnivačka prava na nacionalni savet.

– To nije dobro rešenje jer se država tako i dalje upliće u medijsku sferu nasuprot demokratskim iskustvima ali i važećoj domaćoj regulativi. Zakoni o javnom informisanju i radiodifuziji takvu mogućnost ne poznaju. Nacionalni saveti su legitimni reprezenti manjinskih naroda u Srbiji, ali ako ne direktno državni, oni su ipak paradržavni organi. Tako se i uticaj vlasti može odraziti na medije – kaže dr Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i član radne grupe za izradu medijskih zakona.

Rešenje da nacionalni saveti budu potpuni ili delimični vlasnici elektronskih medija on shvata kao plod „pritisaka političkih oligarhija manjinskih naroda”.

Zabrinjavajuće je što je u pripremi ovog zakona država posegla za rešenjima koja se kose sa drugim zakonima. Slična zbrka, zbog koje je zaustavljena privatizacija medija, desila se krajem 2007. Tada su usvojeni zakoni o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu koji su omogućili državi da bude osnivač medija, što su prethodno isključili drugi medijski zakoni. Ako ovakvo rešenje prođe,

Veljanovski smatra da će „to biti novi doprinos regulatornoj konfuziji”.

Da je predloženo rešenje loše, ocena je i Udruženja novinara Srbije.

– Nema dileme da nacionalni saveti ne treba da budu vlasnici ni štampanih ni elektronskih medija. Ti saveti često su ekspoziture političkih stranaka nacionalnih manjina, posebno kod onih brojnijih kao što je mađarska, gde dominantan uticaj ima jedna stranka te manjine, pa taj nacionalni savet i ovakav vlasnički koncept postaje produžena ruka jedne političke stranke. UNS će iskoristiti sve mogućnosti da skrene pažnju da to nije dobro rešenje – navodi Nino Brajović generalni sekretar UNS-a .

Ponuđenim predlozima nije zadovoljan ni NUNS.

– Privatizacija se mora završiti a država treba da pomogne manjinskim medijima posle privatizacije. Nezavisno udruženje novinara Srbije smatra da položaj manjinskih medija ne sme da se derogira privatizacijom, pod uslovom da država nađe adekvatan način da im pomogne da opstanu. Jasno je da mnogi nisu komercijalni i da bi teško opstali na tržištu i zato je potrebno da im država pomogne u skladu sa specifičnim pravima manjina, garantovanim Ustavom i međunarodnim standardima. Ali ne tako što će mediji manjina ostati u državnom vlasništvu. Nacionalni saveti isključivo se finansiraju iz budžeta. Ako novim zakonom dozvolite da nacionalni saveti, sem štampanih mogu da osnivaju i radio i TV stanice, da li to znači da će država povećati izdvajanja za finansiranje takvih medija i šta je sa drugim medijima i postojećom neravnopravnošću na tržištu između privatizovanih i onih koji se i dalje finansiraju iz budžeta – navodi Svetozar Raković, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije.