24. 10. 2009

PIRATSKO EMITOVANJE PROGRAMA NAJVEĆI PROBLEM

Beograd, 24.10.2009. (Danas) - Evropska komisija u Godišnjem izveštaju o napretku Srbije u 2009. pozitivno je ocenila rad Republičke radiodifuzne agencije (RRA) u pogledu transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti.

Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, u razgovoru za Danas kaže da se u izveštaju navodi napredak koji je ova agencija učinila u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, ali da još postoje nerešeni problemi u ovoj oblasti.

- Koji su najveći problemi sa kojima se RRA suočava?

- Najveći problem radiodifuzije u Srbiji jeste piratsko emitovanje programa. Bio bih veoma srećan i da ne dobijamo ovakve laskave ocene, a da se problem pirata reši. Ovaj problem nije posledica našeg propusta, jer smo mi kao regulatorno telo izvršili sve za šta nas zakoni u ovom trenutku ovlašćuju. Mi nemamo ovlašćenje da privremeno oduzimamo predajnike piratskim emiterima. Međutim, izmenama Zakona o javnom informisanju, tužilaštvo je to koje može da reaguje u takvim slučajevima. RRA će pružiti pomoć tužilaštvu, kako bi došlo do potrebnih podataka i lokacija sa ciljem da se problem reši u što kraćem roku.

- Šta su najznačajniji zadaci RRA u narednom periodu?

- Osnovna stvar je digitalizacija. Srbija kao država ima poslednji rok za to do juna 2015, ali smo sami sebi dali kraći rok, a to je 2012. Na tome RRA, RATEL, Ministarstvo telekomunikacija i Ministarstvo kulture imaju veliki posao i nadam se da ćemo ga uspešno u predviđenom roku završiti. U RRA radi oko 70 ljudi i te poslove izvršavamo blagovremeno i ažurno. Što se strategije tiče, kratkoročno, to je rešavanje problema kablovskog emitovanja, a od strateških stvari je to digitalizacija. Imamo pet komercijalnih nacionalnih kanala i dva RTS-ova. Digitalizacijom ćemo moći da imamo značajno veći broj kanala, nekoliko desetina i tada će biti drugačiji način raspodele kanala. Očekuju nas i digitalne dividende i interaktivna televizija, za šta se sve treba dobro pripremiti.

- Evropska komisija je pozitivno ocenila i novi ogranak službe za nadzor i analizu, koji je Agencija otvorila u Novom Sadu. Šta takav potez predstavlja za rad RRA?

- Zbog finansijske krize otvorili smo ove godine samo kancelariju u Novom Sadu, ali nameravamo da otvorimo još kancelarija. Smatrali smo da je ovaj grad prioritet u odnosu na druge krajeve, upravo zbog potrebe da se mediji, odnosno veliki broj manjinskih stanica, tretiraju na pravi način. Sledeće godine očekuju nas otvaranja još dve kancelarije, ako budžet dozvoli, i to bi trebalo da budu Niš i Kragujevac. Otvaranjem kancelarija dolazimo bliže emiterima, kako bismo uočili probleme i kako bi stvari bolje funkcionisale. Iskustva kancelarije u Novom Sadu govore da ima smisla formirati takve ispostave, jer se tako podiže nivo naše efikasnosti u radu.

Ambijent za normalan rad stanica

- Recite nešto o dosadašnjim rezultatima rada Agencije?

- Sve ono što činimo u radu, a što se odnosi na izdavanje dozvola, monitoringa i svega što je Evropska komisija pohvalila, jeste ono što je naš posao. Trudimo se da obezbedimo ambijent u kojem će emiteri moći normalno da funkcionišu. Pokrenuli smo i inicijativu da se emiterima umanje naknade i imali smo veliko razumevanje Vlade i Ministarstva kulture, pa smo došli do toga da je većini regionalnih i lokalnih emitera umanjena naknada koju su do tada plaćali.