27. 03. 2010

SPREČIĆEMO MONOPOL U MEDIJIMA

Ministar kulture Nebojša Bradić o usvajanju strategije koja bi uvela red na medijskoj sceni Srbije. Izdavač novina ubuduće neće moći da bude i vlasnik distributivne mreže. Država treba da sačuva medijske kuće sa dugom tradicijom.

Beograd, 27.03.2010. (Večernje Novosti) - Sredinom godine biće završena i javnosti predstavljena medijska strategija, koja bi konačno trebalo da uredi našu medijsku scenu, najavljuje u intervjuu za "Novosti" ministar kulture i informisanja Nebojša Bradić.

- Delegacija Evropske komisije je početkom godine odobrila i finansira projekat Ministarstva kulture koji podrazumeva izradu studije medija. Ona će, između ostalog, sadržati uporednu analizu našeg i evropskog medijskog zakonodavstva, institucija koje su zadužene za sprovođenje medijskih politika. Biće urađena i analiza medijskog tržišta u našoj zemlji, uključujući i efekte privatizacije medija i položaj državne novinske agencije Tanjug.

U paketu medijskih propisa koji treba da urede našu scenu je i Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, na kojem se uveliko radi. Kakva rešenja on predviđa?

- Jedan od najvećih problema je to što trenutno ne postoji pravna smetnja po kojoj izdavač dnevnih novina može da bude i vlasnik distributivne mreže. To nije u skladu sa dobrom evropskom praksom, i to će se menjati.

Kako će se rešavati slučajevi u kojima ta koncentracija već postoji, odnosno da li će zakon važiti i retroaktivno?

- Biće teško rešavati probleme koji su zatečeni. Međutim, toga se ne treba bojati, već se sa time treba na vreme suočiti. Zakon je u izradi, videćemo kakvo će biti konačno rešenje.

VAC je objavio da čeka dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije za kupovinu većinskog paketa akcija "Večernjih novosti", čime bi postao vlasnik čak tri dnevna lista - "Politike", novosadskog "Dnevnika" i "Novosti"...

- Raznovrsnost u oblasti informisanja je veoma bitna za kvalitet naše medijske scene. Koncentracija medija u rukama jednog vlasnika, koji utiče na identitet određenih novina, odnosno medijske kuće, nije dobra jer bi doprinela uniformnosti informisanja. Kada je reč o "Novostima", to je stabilna medijska kuća koja je svoju misiju posvetila kvalitetnom informisanju, i tako treba i da ostane.

Zašto država odlučnije ne reaguje na loše privatizacije u medijima, poput slučaja novosadskog "Dnevnika", pokušaje preuzimanja monopola u informisanju...

- Većinu problema sa kojima se i dalje suočavaju mediji u Srbiji trebalo bi konačno da reše zakoni koji su u pripremi. Tačno je da su mnogi ugledni dnevni listovi, nedeljnici, pa i radio i TV stanice lošim privatizacijama devastirani. Nažalost, za neke više nema povratka. Agencija za privatizaciju zadužena je za te slučajeve.

Zbog čeka se i Ministarstvo kulture ne uključi aktivnije u te slučajeve?

- Ministarstvo čini sve što može da se određeni mediji, koji imaju dugu tradiciju i doprinose kvalitetnom informisanju, sačuvaju. Cilj privatizacije je da se omogući bolji i kvalitetniji rad, ali se, nažalost, u uslovima divlje tranzicije to nije uvek događalo. Određene medijske kuće kupovane su zbog infrastrukture. Pažljivo pratimo sve te slučajeve.

Kako vama izgleda medijska scena u Srbiji osam meseci nakon usvajanja Zakona o informisanju?

- Malo umivenija i mnogo manje agresivna. Kada su usvajane izmene Zakona o javnom informisanju, nazivali su me Gebelsom, upozoravali da će biti zavedena cenzura, da će se gasiti mediji... Ništa od tih dramatičnih predviđanja nije se ispunilo. Koliko je zakon u praksi doprineo uređivanju naše medijske scene, znaćemo uskoro, kada jedna nezavisna ekspertska grupa koju smo za to angažovali, završi svoj rad.

Vaš nedavni put u Kinu, gde su održani "Dani srpske kulture", kritikovan je u domaćoj javnosti kao neracionalno trošenje novca iz budžeta...

- Put u Kinu koštao je 3,7 miliona dinara, koliko smo dali za avionske karte, dnevnice, transport i osiguranje predmeta za izložbu pirotskih ćilima. U delegaciji ministarstva bilo je petoro ljudi, čije su dnevnice koštale 70.000 dinara, znači 14.000 po osobi za šest dana. Nama je, kao i članovima ansambla "Kolo", koji je jedan od najboljih ambasadora srpske kulture, smeštaj platio domaćin.

Čule su se i zamerke zašto se dani kulture održavaju baš u Kini, a ne na nekoj bližoj destinaciji?

- Naša promocija imala je višestruki značaj. Mnoge zemlje u regionu, pa i evropske zemlje, bile bi srećne da su kao mi dobile priliku da se na ovaj način predstave u zemlji koja ima značaj kao što je Kina. Ansambl "Kolo" nastupio je u Nacionalnom centru izvođačkih umetnosti Pekinga, najznačajnijoj sali u Kini, izložba pirotskih ćilima iz kolekcije Muzeja primenjenih umetnosti postavljena je u Konfučijevom centru kroz koji dnevno prođe nekoliko hiljada ljudi.

Nasleđen problem Belog dvora

Vi ste među ministrima protiv kojih je državni revizor podneo prekršajnu prijavu. Kako ćete se braniti?

- Mi imamo nasleđen problem načina finansiranja kompleksa Beli dvor, ali to mora da se reši na nivou države. Nedavno je na predlog Ministarstva kulture Beli dvor uvršćen na listu kulturnih dobara i time jasno definisan značaj ovog dvorskog kompleksa u našoj kulturi, za čije održavanje su neophodna sredstva.

Da nas ne prepoznaju samo po Bati

Da li ste sa domaćinima uspeli da dogovorite i neke zajedničke projekte iz oblasti kulture?

- Dogovorili smo se o otvaranju Kineskog kulturnog centra u Beogradu i našeg u Pekingu i o saradnji kulturnih institucija. Razgovarali smo i o zajedničkim projektima u filmskoj industriji, prevođenju i izdavanju srpskih i kineskih pisaca. Nedelja srpskog filma, koju ćemo u narednim mesecima organizovati u Pekingu, Šangaju i Harbinu, doprineće da Kinezi, kada se pomene Srbija, ne pomisle samo na partizanski film i Batu Živojinovića.