04. 07. 2010

PRIVATNOST JE UGROŽENA

Beograd, 04.07.2010. (Politika) - Nedavno usvojeni Zakon o elektronskim komunikacijama i dalje izaziva brojna reagovanja i nedoumice, kako javnosti tako i građana. Svoje mišljenje o tome za „Politiku" je izneo Saša Janković, ombudsman.

Da li je Zakon o elektronskim komunikacijama ustavan?

To je jedno od bitnih pitanja, ali ne jedino. Na njega može meritorno odgovoriti samo Ustavni sud jer je u nadležnosti tog državnog organa da odluči da li je zakon ili neki njegov deo saglasan sa Ustavom. Ja smatram da određene odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama nisu, a pošto zaštitnik građana pred Ustavnim sudom može da pokrene postupak ocene ustavnosti, i pošto su mnogi insistirali na tome, ja ću taj postupak pokrenuti. Međutim, kao što Ustavni sud štiti Ustav, u nadležnosti zaštitnika građana je da štiti ljudska prava i slobode i kada ombudsman oceni da su one ugrožene za to mu ne treba ničija potvda niti saglasnost.

U pravnoj državi niko nema pravo da bira da li će poštovati ili ne odluke i stavove državnih organa u poslovima iz svoje nadležnosti, niti bi iko smeo da odobrava samo ono što mu se sviđa, a ostalo proglašava zlonamernim.

Dakle, sve i da nije neustavan, po oceni koju je dao za to nadležan državni organ (i to ne samo zaštitnik građana već i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti), Zakon o elektronskim komunikacijama čini privatnost građana i njihovih komunikacija, kao jedno od osnovnih ljudskih prava, ranjivijim na zloupotrebe nego što bi to one smele i mogle biti.

Kako Zakon može da se promeni u delu u kome je sporan?

Taj zakon ne bi trebalo da spominje način pristupa podacima o elektronskim komunikacijama građana ili, ako ga spominje, da citira i razrađuje Ustav. Naš Ustav kaže da je za zadiranje u privatnost komunikacije potrebna odluka suda, a Evropski sud za ljudska prava, čije odluke nas obavezuju, kaže da je listing poziva integralni deo komunikacije i kao takav zaštićen pravilima o privatnosti.

Uprkos tome, naši zakoni o bezbednosnim službama i policiji, listing i druge podatke o razgovorima ne tretiraju kao deo komunikacije, a Zakon o elektronskim komunikacijama stvara ogromnu bazu podataka o komunikacijama građana i za pristup toj bazi poziva se na zakone o službama i policiji. S relevantnih mesta sam dobio uveravanja da će bez odlaganja početi rad na usaglašavanju našeg Ustava, Evropske konvencije o ljudskim pravima i svih relevantnih zakona. To je bio zaključak i posle preventivne kontrolne posete Bezbednosno-informativnoj agenciji, ali mu je ova situacija očigledno podigla prioritet.

Kakav rasplet očekujete?

S obzirom da se čini da je na gotovo svim relevantnim mestima ovaj problem osvetljen, očekujem da ćemo naš pravni poredak vrlo brzo izmeniti tako da niti će da bude smetnja efikasnom garantovanju bezbednosti u našim uslovima, niti da dozvoljava da se u jednoj, odnosno tri službe i donosi odluka o tome da se zadre u privatnost komunikacija do godinu dana unazad, i da te iste službe po sopstvenoj odluci kontrolišu s kim su, kada, odakle i čime građani komunicirali i da same ocenjuju dobijene rezultate, sve to bez odobrenja, pa čak ni znanja bilo koga van samih službi. To je ispod minimalnog nivoa zaštite od zloupotrebe i pre ili kasnije dovešće do teških kršenja ljudskih prava.