24. 07. 2010

G17 PLUS I DALJE TVRDI DA JE ZAKON O INFORMISANJU DOBAR

Beograd, 24.07.2010. (Politika) - Drakonske kazne, koje je odbacio Ustavni sud, bile su najveća pretnja slobodi novinarstva, kaže republički ombudsman Saša Janković

Dok su sve odredbe bile na snazi, Zakon o javnom informisanju doprineo je da se medijska scena malo uljudi i upristoji, kaže Suzana Grubješić, potpredsednica G17 plus, stranke koja je bila jedan od inicijatora usvajanja izmena i dopuna zakona.

- Da li će tako ostati i posle odbacivanja pojedinih odredbi, zavisi pre svega od medija, odnosno novinara i urednika - ističe Grubješićeva u izjavi za "Politiku".

Posle odluke Ustavnog suda Srbije da pojedine odredbe ovog zakona proglasi neustavnim, Grubješićeva kaže da je nesporno da se odluke Ustavnog suda moraju poštovati, ali i da bi novinari trebalo "manje da se bave skandalima".

- Mislim da i dalje treba davati podstrek novinarima da se više bave istraživačkim, a manje skandaloznim novinarstvom. Inače, odbacivanjem pojedinih odredbi suština zakona nije se izmenila, osim što je promenjena visina kazni za medije - kaže Grubješićeva.

Ustavni sud je prekjuče proglasio neustavnim kaznene odredbe predviđene izmenama i dopunama Zakona o informisanju koje propisuju visoke novčane kazne za medije. Pojedine propisane kazne za privredne prestupe znatno su više od maksimuma koji je određen Zakonom o privrednim prestupima, a previsoki novčani iznosi kršili su slobodu medija i izražavanja, obrazložio je Ustavni sud.

Saša Janković, zaštitnik građana, koji je podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, kaže da je upravo odbacivanje kaznenih odredbi koje propisuju visoke novčane kazne najznačajnija promena za novinare i urednike.

- Te drakonske kazne su bile najveća pretnja slobodi novinarstva. Pojedini iznosi koje je predviđao zakon značili su praktično gašenje medija. Druge odredbe koje su proglašene neustavnim su bile značajne za one koji se bave medijima finansijski i organizaciono, poput pitanja osnivanja medija - rekao je Janković.

Jedna od odredbi koja će prestati da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku" je i da osnivač javnog glasila može da bude samo domaće pravno lice. Republički ombudsman ističe da je zadovoljan što su gotovo sve odredbe koje je osporio proglašene neustavnim i napominje da je sa izmenama i dopunama zakona, usvojenim u Skupštini Srbije u avgustu 2009. godine, pretila autocenzura u izveštavanju i pisanju novinara.

- To ne znači da ne postoji odgovornost za pisanje, ali ta odgovornost mora biti takva da ne uništi samu srž novinarske profesije, odnosno novinarske radoznalosti, već srazmerna. Osnovni razlog zašto je zaštitnik građana reagovao, osim zbog značaja medija za demokratsko društvo, jeste i taj što mediji vrše izuzetno značajnu funkciju u informisanju građana i pravu građana da budu potpuno i blagovremeno informisani. Svaki atak na medije, dakle, istovremeno je i atak na prava građana. Ovo nam sada pruža zdraviju zakonsku osnovu da se nastavi sa uređenjem medijske regulative, ali najznačajnije je da su pravne institucije pokazale da postoje granice u tome koliko se zakonima može zadrti u slobodu medija - objasnio je Janković.

On je dodao da i odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama, takođe, na svoj način, mogu ugroziti slobodu novinarske profesije, zbog čega će ombudsman podneti predlog za ocenu njihove ustavnosti.