02. 09. 2010

GILJOTINA MEDIJSKIH PROPISA DO KRAJA GODINE

Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnica ministra kulture zadužena za medije, govori za Danas uoči javne rasprave o medijskoj strategiji

Beograd, 02.09.2010. (Danas) - Ako se preporuke iz medijske studije prihvate na javnoj raspravi, biće potrebno menjati većinu medijskih zakona, tako da ćemo predložiti da se uradi giljotina propisa u ovoj oblasti, kaže za Danas Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnica ministra kulture zadužena za medije.

Ona objašnjava da će Ministarstvo kulture predložiti i ekonomsku studiju izvodljivosti, jer će to podrazumevati određene troškove i prihode.

- Veliki sam optimista i očekujem da ćemo do kraja oktobra imati taj predlog, a da ćemo do kraja godine imati čistu situaciju na medijskoj sceni - naglašava Vučković-Lesendrić.

Podsetimo, šest okruglih stolova, na kojima će se raspravljati o preporukama evropskih eksperata iz medijske studije, a koje organizuje OEBS, održaće se od 2. septembra do 4. oktobra, kada će biti predstavljen nacrt medijske strategije.

Šta očekujete da će biti prihvaćeno od preporuka iz medijske studije?

- Nemam konkretna očekivanja, samo se nadam da će na javnu raspravu svi predstavnici medijske javnosti doći dobro pripremljeni. Kada je reč o primedbama, zaista nemamo vremena za monologe i subjektivne doživljaje. Primedbe će morati da budu konkretne i argumentovane. Očekuje se oko 100 učesnika, predstavnika reprezentativnih udruženja, i raduje me što se medijska udruženja već okupljaju i raspravljaju o preporukama, tako da se nadam da će doći spremni i obezbediti argumentaciju za svoje stavove. Međutim, dobili smo dopis u kojem se traži mogućnost odlaganja rasprave za oktobar, što smatram vrlo neozbiljnim, jer je taj dokument dostupan javnosti od 25. juna. Nemoguće je odložiti sada kada smo međunarodnim ekspertima već zakazali.

U javnosti se već vodi rasprava o preporukama iz medijske studije, pa su se tako mogle čuti kritike da će se formiranjem regionalnih servisa mnogi komercijalni emiteri ugasiti, kao i da će se time praktično ukinuti i Radio-televizija Vojvodine. Kako komentarišete ovakva reagovanja?

- Ta primedba apsolutno ne stoji. Naprotiv, pozicija komercijalnih emitera će biti daleko bolja kada se definišu obaveze tih regionalnih javnih preduzeća, što možda sada nije slučaj. Kada se bude tačno znao procenat obrazovnog i informativnog sadržaja, minimalni procenat reklama za regionalne servise i slično, biće lakše za komercijalne emitere, jer se neće utrkivati međusobno u nekim komercijalnim sadržajima. Kada je reč o RTV, udruženja iz Vojvodine su u saopštenju rekla da su eksperti predložili gašenje RTV, dok se u trećoj rečenici, ipak, kaže da će biti jedan od desetak regionalnih servisa. Ako bude jedan od deset regionalnih servisa, da li to znači da treba da se Vojvodina favorizuje u odnosu na druge regione. Javni servis Vojvodine je veoma bitan i upravo svoje iskustvo treba da podeli sa ostalim javnim servisima, u smislu neke obuke ili slično.

Koliki je uticaj Ministarstvo kulture imalo na izradu medijske studije? U javnosti se moglo čuti da je prvobitna verzija studije korigovana na zahtev Ministarstva.

- To apsolutno nije tačno. Ministarstvo kulture je čak imalo opciju da prisustvuje sastancima koje su eksperti imali sa predstavnicima medijske javnosti, što smo odbili. Imali smo i mogućnost da vodimo zapisnike sa tih razgovora, ali nismo ni to radili. Jedno jedino slovo nije promenjeno. To su njihovo preporuke i za neke smatram da su dobre, dok se sa pojedinima lično ne slažem. Ono što je najbolje za medijsku scenu i što će ući u strategiju, to je ostalo da se vidi u javnoj raspravi.

O neusvajanju zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji rekli ste nedavno da se čeka medijska studija, kako bi se videlo šta evropski eksperti predlažu. Međutim, studija se ne bavi direktno ovim pitanjem. Kako će na kraju to pitanje biti rešeno?

- Svuda u Evropi se to rešava u okviru agencija za zaštitu konkurencije. U Srbiji već postoji takva agencija, poenta je samo primeniti to i na medije, jer su to takođe privredna društva. Već je zakonom definisano da ne može neko da ima televiziju ili radio stanicu i neki štampani medij. Nema potrebe praviti poseban zakon i organizovati posebnu agenciju. Veoma mi smeta što se priča da je kod nas krajnje netransparentno vlasništvo medija. To nije tačno, jer se na sajtu Agencije za privredne registre mogu videti osnivači javnih glasila i ko sa koliko procenata učestvuje u vlasništvu. Možete raščlaniti vlasništvo do fizičkog lica. Međutim, očigledno je lakše reći da je vlasništvo netransparentno, jer to verovatno donosi određene političke poene, nego odvojiti 15 minuta vremena. Ko stvarno stoji, međutim, iza tih vlasnika, to zaista ne možemo znati.

Većina medija nije opravdala pomoć Ministarstva

Stanje u medijima u 2010. ocenjuje se kao veoma loše, a Ministarstvu kulture su upućivane kritike da ove godine nije obezbedila pomoć medijima. Šta Ministarstvo može da učini i šta je učinjeno?

Prošle godine smo izdvojili značajna sredstva da bismo pomogli medijima i veliki deo tih sredstava još nije opravdan, odnosno pravdano je na neadekvatne načine. Odobrili smo 125 projekata i oko 80 miliona dinara, a dobili smo svega nekoliko adekvatnih opravdanja. Deset odsto njih nam je tražilo i odlaganje, jer kasne sa realizacijom projekta. Za medije smo uradili dosta. Zahvaljujući projektu koje je Ministarstvo kulture radilo odobreno je 3,3 miliona evra za pomoć medijima u Srbiji od Delegacije Evropske komisije. Da bi naši mediji dobili ta sredstva, ovo ministarstvo je moralo da piše projekat, aplicira kod Evropske komisije, pravda taj projekat da bi se sredstva odobrila državi Srbiji i predati medijima. Tako da smo mi obezbedili za medije ta sredstva, iako se to skoro ne pominje. Obezbedili smo i sredstva i za izradu medijske studije, kao i sredstva kojima će se finansirati okrugli stolovi i angažovati OEBS.