12. 09. 2010

TAJNO VLASNIŠTVO MEDIJA

Beograd, 12.09.2010. (Politika) - Da li je u Srbiji moguće otkriti vlasnike svih medija? Vlasnici nekih medija su poznati, za neke se samo nagađa dok se ne otkrije, a za neke možda i neće biti otkriveno jer svi mogu da kupe nešto na tuđe ime ili skrivajući se iza neke firme. Dugo se nagađalo ko je vlasnik "Večernjih novosti", pod sumnju je pao i nedeljnik "Vreme" i ko zna koliko još ima takvih slučajeva, ne samo u medijskoj sferi. Ali, to je nekako najosetljivije pitanje u medijima jer ako se vlasnik krije za to postoji razlog koji najčešće nije "čist".

Ko stoji "iza" medija, biće i te kako važno pitanje u javnoj raspravi o medijskoj strategiji do 2016. godine (u organizaciji Ministarstva kulture, OEBS-a, britanske ambasade i Evropske komisije). Naime, Anem, NUNS, UNS, NDNV i "Lokal pres" su javnost vlasništva istakli kao najvažnije pitanje. Oni smatraju da se izmenama zakonske regulative može obezbediti očiglednost vlasništva nad medijima i da podaci o tome moraju biti dostupni javnosti. To podrazumeva nazive kompanija, procente njihovog udela i imena njihovih vlasnika bez obzira na to da li im je sedište u zemlji ili inostranstvu. Traži se i ukidanje zakonske odredbe koja onemogućava većinsko vlasništvo stranaca nad medijima u Srbiji jer su strane kompanije već sada većinski vlasnici medija, a tom zakonskom odredbom se sada manipuliše. Dalje se predlaže neprekidno praćenje promena vlasništva nad medijima kako bi se izbeglo da odredbe o transparentnosti budu izigrane.

Žarko Korać, predsednik SDU, kaže da ovo pitanje u Zakonu o radiodifuziji nije dobro rešeno jer je prijavljivanje vlasništva isto za medije kao i za mlekaru, a to nije isto. "Mora se jasno deklarisati vlasnik, a ako se ide na berzu to je neophodno." Korać podseća na slučaj "Večernjih novosti", pošto se dugo licitiralo ko je vlasnik ovog lista i pita se zašto se kod nas krije ko je vlasnik. "Kako to da se u Engleskoj zna ko je vlasnik? Tačno se zna kog lista je vlasnik Rupert Mardok, kao što se zna da su novinari vlasnici francuskog dnevnog lista 'Mond'. Kod nas se vlasnici kriju da bi time trgovali. U Srbiji ima i stranačkih medija što nije uobičajeno u svetu."

Korać je bio potpredsednik u vladi Zorana Đinđića i tada je bilo dvoumljenja da li će vlasništvo biti upisivano u registar ili impresum lista. „Opredelili smo se za impresum jer se tu automatski upisivalo a u registar su mogli i da ih ne upišu. Međutim, ni to se nije poštovalo. Treba se pozabaviti i time šta se uopšte upisuje u registar Agencije za privredne registre."

Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, kaže da je netransparentnost vlasnika model uticaja na medije. "Interesne grupe i tajkuni kreiraju javno mnjenje a ne žele da kažu da stoje iza toga. Zbog toga smo predložili izmenu zakona a pošto se često menjaju vlasnici da se to permanentno prati, kao i da se omogući da strane kompanije mogu da budu većinski vlasnici jer to već imamo u praksi. To bi trebalo rešiti promenom zakona ali i medijskom strategijom. Zabranu koncentracije vlasništva, odnosno monopola, teško je sprovesti jer je to nemoguće otkriti kada se firme osnivaju i na Devičanskim ostrvima."

Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnik ministra kulture, objašnjava da se u registru tačno vidi ko je vlasnik bilo da je fizičko lice ili strana kompanija. "U inostranstvu se plaća ulazak u registar dok je kod nas to besplatno. Ne vidim da se to krije. Pošto javno glasilo nema status pravnog lica, osniva se firma i upisuje u Agenciju za privredni registar. I firme osnovane u inostranstvu se upisuju u registar, i ta mogućnost postoji i u drugim zemljama."

Ministarstvo je odgovorilo na zajedničke stavove medija, i Nataša Vučković-Lesendrić kaže da se slaže da je bitna transparentnost vlasništva u medijima, ali i da su im postavili pitanje na koji bi način oni učinili dostupnim javnosti ime osnivača firme koja je registrovana u inostranstvu. "To je nemoguća misija. Na koji način mi možemo da obavežemo stranca. Promene vlasništva se prate, jer se u Agenciji registruje kada neko kupi udeo u firmi. Kupac hoće da to bude na njegovo ime, ali je moguće da neko kupi i na tuđe ime. Ako sprečimo da se kupuje na tuđe ime bićemo jedina država na svetu koja je to uspela. Ima logike da se dozvoli većinsko vlasništvo stranaca i to će biti definisano posle ove rasprave, za koju imamo studiju. Sa ovim poslom se kasni deset godina, ali ćemo ga završiti 4. oktobra, posle čega će biti prezentovan široj javnosti."