21. 10. 2010

SRBIJA PALA ZA 23 MESTA NA LISTI SLOBODE MEDIJA

Sve veći broj novinara miri se sa autocenzurom ili novinarstvom po porudžbini, ukazuje se u izveštaju Reportera bez granica

Beograd, 21.10.2010. (Politika) - Ako je suditi po najnovijem izveštaju o slobodi štampe Reportera bez granica (RSF), najviši stepen slobode uživaju novinari u Finskoj. A najniži, kako stoji u godišnjoj publikaciji ove međunarodne organizacije za zaštitu novinara - u Severnoj Koreji. Na skali 178 zemalja sveta, Srbija se ove godine nalazi na 85. mestu, ali je u proteklih 12 meseci nazadovala za 23 pozicije.

Pojedine zemlje EU takođe beleže pad, dok je Balkan apostrofiran kao medijski prostor "razjeden delovanjem mafije". U izveštaju se navodi da balkanske zemlje i dalje izazivaju zabrinutost i dodaje da najznačajniji pad beleže Crna Gora (-27), Makedonija (-34), Srbija (-23) i Kosovo (-17). Kosovo, predstavljeno kao samostalna država, našlo se na 92, a Crna Gora na 104. mestu. Slovenija je najbolje rangirana od zemalja regiona, na 46. mestu, odmah iza nje je BiH, a potom Hrvatska na 62. i Makedonija na 68. mestu.

Rad novinara na Balkanu sve je teži zbog "kontrole medija preko budžeta za reklamiranje i sprege politike i pravosuđa". "Sve veći broj novinara miri se sa autocenzurom ili novinarstvom po porudžbini", ukazuje se u izveštaju RSF. "Razjedena delovanjem mafije koja svake godine sve više finansijski guši medijski sektor, nezavisna izdanja vode stalnu borbu koja zaslužuje veću pažnju evropskih suseda", ocenjuje se u tom izveštaju o stanju u medijima u balkanskim zemljama.

Pomoćnica ministra kulture zadužena za medije Nataša Vučković-Lesendrić, tvrdi za "Politiku" da nije sigurna u verodostojnost liste RSF:

- Volela bih da vidim na osnovu koje metodologije je lista izrađena. Postavlja se pitanje: da li su neki podaci egzaktni i statistički validni, da bi mogli da se na taj način izraze i pretoče u neku listu. Koliko je meni poznato, Reporteri bez granica nisu se našem ministarstvu zvanično obraćali u vezi sa bilo kakvim podacima. Samim tim što nisam sigurna koliko je ova lista verodostojna, ne mogu da sudim da li smo u tom smislu odgovorni ili ne - kaže pomoćnica ministra.

Potpredsednica NUNS-a Jelka Jovanović tvrdi da je Srbija nazadovala zbog prošlogodišnje "veoma loše poruke vezane za donošenje Izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju".

- U Srbiji vlada veoma velika vezanost za centre moći i tajkune. Sve to zajedno naš sistem informisanja i medije spušta do veoma niskih granica. Imali smo, takođe, u proteklih godinu dana i slučajeve sa napadima na Teofila Pančića i Brankicu Stanković. To su izraziti primeri napada na novinare sa kojima država nije uspela na adekvatan način da se obračuna - ocenjuje Jelka Jovanović.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović podseća da je Srbiji "u greh uzet ne samo Zakon o elektronskim komunikacijama, kojim se, kako naglašava, obesmišljava pravo novinara da čuvaju tajnost svojih izvora, zatim smanjivanje pluralizma u medijima, kao i samocenzura do koje je došlo kao posledica uvođenja drakonskih kazni u izmenama Zakona o javnom informisanju - već je uračunat i kumulativni efekat donošenja prošlogodišnjeg Zakona o javnom informisanju, koji je našoj zemlji bio oprošten u prošlogodišnjem izveštaju".

- Oni koji upravljaju reklamnim fondovima su u situaciji krize i siromaštva u poziciji da imaju veću moć nad medijima. Kod nas je vlasništvo nad medijima još uvek opskurno, nema transparentnosti, pa imate razloga da sumnjate da iza nekih od investicionih fondova stoje i mafijaške strukture. Na sve to treba dodati spregu političkih i pravosudnih struktura i nasilje ultradesnih grupa koje fizički ugrožavaju slobodu štampe. Zato moramo da očekujemo da će se ovi negativni poeni naći i u izveštaju o napretku Srbije u evropskim integracijama, koji će biti objavljen 9. novembra. Za ovakvo stanje najodgovorniji su vlast i tajkuni, ali u neku ruku i novinari, koji su pristali na autocenzuru - upozorava predsednica UNS-a.

Inače, po slobodi štampe, osim Finske, prednjače i Island, Norveška, Holandija, Švedska, Švajcarska. Od 27 članica EU, njih 13 je među prvih 20 zemalja, 14 su lošije rangirane, a neke su veoma nisko na listi, kao Grčka i Bugarska (70), Rumunija (52) i Italija (49).