24. 11. 2010

POLITIČKI INTERESI KOČE STRATEGIJU

Beograd, 24.11.2010. (Danas) - Predstavljanje Nacrta ambiciozno najavljene medijske strategije, po drugi put je odloženo, iako je konačan tekst ovog dokumenta trebalo da bude završen do kraja godine. Zasad nije poznato kada će se nacrt ovog dokumenta uopšte naći na javnoj raspravi, kao i kada će biti usvojena njegova finalna verzija. Kao razlog odlaganja u Ministarstvu kulture navode da se čekaju finansijske analize tržišta koje su u toku, kao i da ne žele u ovom trenutku da „licitiraju" sa sledećim datumom kada bi mogao biti predstavljen ovaj dokument.

Medijska udruženja slažu se da ovaj posao ne treba odraditi na brzinu, već da je neophodno napisati strategiju koja će na kvalitetan način urediti sektor medija. Međutim, predstavnici udruženja iznenađeni su što je predstavljanje dokumenta odloženo do daljnjeg, jer kada su ranije tražili odlaganje javne rasprave odgovor Ministarstva je bio da „nema vremena". Prema njihovoj oceni, nema naznaka da će se odustati od ovog dokumenta, ali postoji strah da „glavnu reč" vode politički interesi. Ipak, pretpostavlja se da će se na nacrt medijske strategije čekati još najmanje dva, tri meseca.

Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnica ministra kulture zadužena za medije, kaže za Danas da je deo strategije već napisan, i to onaj koji se odnosi na obaveze Srbije na evropskom putu u ovoj oblasti. Prema njenim rečima, preostalo je da se „ubaci" koje je realno stanje na tržištu, kao i to šta mora da se uradi kako bi se ispunile već definisane obaveze.

- Nakon završenih okruglih stolova rezimiran je materijal i uočili smo da nema toliko sadržaja, egzaktnih podataka i argumenata koji bi mogli da nam pomognu u izradi strategije. U fazi smo prikupljanja podataka o tome koliko se sredstava sliva u medije i iz kojih sve izvora, kako bismo pronašli konačan model povlačenja države iz vlasništva medija. Prikupljanje tih podataka će malo potrajati, a najviše problema po tom pitanju imamo sa lokalnim samoupravama - ističe Vučković-Lesendrić.

Ona objašnjava da se upravo tehnički razrađuje i način na koji će biti omogućena transparentnost vlasništva medija, kako bi se videlo kako se može doći do poslednjeg nivoa vlasništva. Jedan od trenutnih zadataka je, kako kaže, i ispitivanje modela finansiranja javnog servisa, jer model koji je ponuđen u medijskoj studiji nije dovoljno efikasan.

- Razmatramo i mogućnost medijskog fonda koji je predložen, ali u ovom trenutku ne raspolažemo sa dovoljno podataka da bismo znali kako bi taj fond mogao da funkcioniše. U svakom slučaju, ne bi bilo u redu da izađemo sa strategijom koja sadrži opšta mesta, jer želimo dokument koji je upotrebljiv i praktičan - napominje naša sagovornica.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović kaže za naš list da odlaganje predstavljanja strategije govori o „podeljenim interesima na političkoj i na medijskoj sceni".
- Smatram da se i ovog puta najvažnije bitke vode daleko od javnosti i plašim se rešenja koja će na kraju biti ponuđena. Novinarska udruženja, međutim, neće odustati od svojih predloga - ističe Obradović.
Predsednik NUNS-a ne isključuje ni da je jedan od odlučujućih faktora po ovom pitanju činjenica da je sledeća godina predizborna i da je „ključ u političkoj volji, koja trenutno ne postoji".

Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), kaže da udruženja nisu zadovoljna odlaganjima završetka strategije, ali da ne treba ništa raditi na brzinu, već je da neophodna temeljna rasprava.
- Dobijamo protivrečne signale iz Ministarstva - čas da je hitno napraviti strategiju, čas da ne može na brzinu. Naš cilj je da ništa ne može da ide mimo volje novinara. Svi vidimo šansu u ovoj strategiji da se konačno reguliše medijska scena - naglašava Smajlovićeva.

Saša Mirković, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ističe da je razočaran ovim potezom Ministarstva, jer je u prethodnom periodu bilo „dovoljno vremena da se uradi posao u vezi sa strategijom".
- Pristalica sam toga da je posao potrebno uraditi kako treba i sistematski kako bi strategija bila kvalitetna. Mislim da se iza svega skriva nečija nekompetentnost, loša volja ili nedostatak političkog konsenzusa. Strategija je potrebna, ali je inicijator lakomisleno ušao u sve to - objašnjava Mirković.

Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), kaže da je medijska studija kao osnov za strategiju imala dosta propusta i da ga ne čudi što se sa tim poslom kasni. On smatra da ne treba žuriti sa nečim što bi moglo da ima negativne posledice za medija i društvo.

Medijska strategija, između ostalog, predviđa uvođenje regionalnih javnih servisa, rešenje za privatizaciju i podršku medijima, kao i transformaciju agencije Tanjug. Preporuke su uradili evropski eksperti, a dosad je održano nekoliko okruglih stolova u okviru javne rasprave.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković kaže za Danas da su dosadašnje javne rasprave o preporukama evropskih eksperata služile kao „testiranje određenih političkih posledica tih preporuka". On smatra da se rasprava vodila na „čudan način" i da nije jasno zašto novinari nisu mogli da izveštavaju o temama sa tih rasprava. Prema njegovim rečima, velika je mogućnost da se izrada strategije ostavi „za neke druge, za posle izbora".