05. 12. 2010

SVE MOĆNIJI KONTROLORI VLADE

Beograd, 05.12.2010. (Politika) - Srbija je dostigla švedski standard: oko 80 odsto preporuka zaštitnika građana (ombudsmana) uvaženo je. Zašto se onda predsednica skupštine Slavica Đukić-Dejanović dogovarala s predstavnicima nezavisnih regulatornih tela kako da se poboljša kontrola izvršne vlasti? Zašto je onda zaključeno: "Nezavisna tela će svoje izveštaje dostavljati skupštini do kraja marta svake godine, o tim izveštajima će odbori imati zaključke i oni će biti predlog rada plenuma"? Odgovor je: zato što je ovom dogovoru prethodio izvešaj Evropske komisije iz koga je bilo jasno da u saradnji skupštine i nezavisnih tela nije uvek sve bilo u najboljem redu.

Nezavisna regulatorna tela su: poverenik za informacije, zaštitnik građana, državni revizor, poverenik za rodnu ravnopravnost, Agencija za borbu protiv korupcije, RRA, Ratel, Komisija za hartije od vrednosti, Komisija za zaštitu konkurencije, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Zdravstveni savet Srbije...

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je jedna od najstarijih nezavisnih institucija. Postoji od kraja 2004. godine kao Poverenik, a od početka 2009. godine Rodoljub Šabić je nadležan i za zaštitu podataka o ličnosti. U prvih sedam meseci svoga rada Poverenik nije imao na raspolaganju nikakve prostorije, ni dinar iz budžeta, nijednog saradnika. Kasnije se situacija promenila i Poverenik poslednjih godina ima pristojan budžet. Međutim, svake godine se deo sredstava vraća u budžet jer Poverenik nema potreban prostor i broj saradnika koji je predviđen. Posle proširenja nadležnosti na zašitu podataka o ličnosti, to je poseban problem. Sada je saradnika dva i po puta manji od predviđenog. Poverenik Slovenije, koji ima slične nadležnosti, i desetak puta manje predmeta ima veći broj zaposlenih od srpskog. I pored problema institucija je stekla poverenje građana, što potvrđuje stalni porast broja predmeta: svakog meseca stiže oko 300 žalbi, a broj registrovanih predmeta prešao je deset hiljada. Institucija je u okviru monitoringa EU dobijala vrlo dobre ocene kao i poverenik koji je dobio više formalnih priznanja.

"U više od 90 odsto slučajeva žalba Povereniku daje rezultat i onaj ko je uskraćen za informaciju je dobija. U oko dve trećine slučajeva Poverenik čak i ne mora da donosi rešenja, jer organ vlasti koji je prethodno uskratio informaciju daje je na zahtev Poverenika. U ostalim slučejevima se uz više ili manje gunđanja informacija dobija. U malom procentu organi vlasti ne postupaju po rešenjima iako su ona po zakonu konačna, obavezujuća i izvršna", objašnjava Šabić. Problem je bio i to što vlada koja je bila po zakonu dužna da prinudno obezbedi izvršna rešanja to nije činila. Poverenik je više puta upozoravao da je to indirektan poziv na kršenje zakona, pa je u maju ove godine vlada predložila izmene zakona kojima Poverenik dobio ovlašćenje da onima koji ne izvrše naloge izriče novčane kazne od 200.000 dinara. Novo rešenje daje efekte, ali treba očekivati da će biti i onih koji će plaćati kaznu, ali neće postupati po rešenju. Zato bi vlada trebalo prinudnim putem da obezbedi izvršenje rešenja poverenika.

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da vlast dozvoljava veću kontrolu nezavisnim regularnim telima nego kada su ona bila formirana i da je dobro što to sada počinje da funkcioniše. "Rodoljub Šabić i Saša Janković, ombudsman, uključili su javnost u svoj rad što je dobro. Vlast svakako nije oduševljena kontrolom, ali uprkos tome i teškim uslovima, nezavisna tela rade svoj posao. Vlast je morala da ih formira jer je postojao standard, ali i skupština mora da kontroliše izvršnu vlast da ne bude brigo moja pređi na drugoga." Dereta podseća da su se zakoni dva puta menjali da bi se poboljšao rad ovih institucija, ali da ni posle toga građani koji su spremni da ukažu na nepravilnosti nisu zaštićeni. "Zviždači ili uzbunjivači kako ih kod nas nazivaju moraju biti zaštićeni i taj zakon će biti važan."

Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da su nezavisna regulatorna tela u našu praksu ušla dosta teško i pod pritiskom očekivanja EU.

"Nijedna vlast ne voli kontrolu, ali postoje regule, odnosno kontrola izvršne vlasti što treba da radi i skupština. Važno je kako su birani čelnici ovih institucija i koliko su oni nezavisni. Kako vreme protiče značaj ovih tela je sve veći, ona su popravila svoj imidž, ali još nisu dovoljno uticajna. Iako je ovo nova praksa u našem političkom životu Šabić se nametnuo kao otresit, autoritativan i uspeva dosta da uradi. S nekim drugim regulatornim telima ide teže, zato u ovoj fazi i javnost mora pomoći. Ljudi u političkim strankama moraju da shvate da su zakoni ispred političke volje. A da bi stanje bilo bolje, uz pritisak EU, ove institucije treba da vode nezavisni, principijelni i dosledni ljudi a ne oni koji bi bili produžena ruka onih koje kontrolišu."