10. 03. 2011

BEZ DIREKTNIH PRENOSA RIJALITIJA

Zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Karadžić govori za Danas

- Odloženo emitovanje moguće kupovinom specijalnog uređaja ili jačim serverom kroz koji će ići signal
- Bude li potrebe ovakva pravila biće doneta i za druge direktne prenose
- RRA očekuje da će novim zakonom o radiodifuziji dobiti mogućnost da izriče direktne
finansijske sankcije

Beograd, 10.03.2011. (Danas) - Naredbu o odloženom emitovanju direktnih prenosa rijaliti šou emisija emiteri će moći da poštuju kupovinom specijalnog uređaja koji se koristi kod prenosa dodele Oskara i finala super boula, ili isti efekat mogu da postignu i jačim serverom kroz koji će ići signal. Ne ulazimo u to kako će oni to tehnički da urade već podižemo njihovu uredničku odgovornost i uvodimo nultu toleranciju za bilo kakav incident. Bude li potrebe spremni smo da ovakva pravila donesemo i za druge direktne prenose - ističe za Danas Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA). RRA je, inače, juče donela opšteobavezujuće uputstvo kojim se zabranjuje direktan prenos rijaliti emisija, već će od sad moći da se emituju jedino u odloženom prenosu.

- Postoji li mogućnost da će se i prenosi drugih programa, kao na primer sportski prenosi, emitovati sa nekoliko minuta razlike?

- Obavezujuće uputstvo se odnosi samo na rijaliti programe i na emitere koji takve emisije uvrste u program. Smisao njegovog donošenja je da se onemogući pojavljivanje sadržaja koji je u suprotnosti sa zakonom. Vremensku razliku emiteri će morati da iskoriste da ono što ide pred gledaoce „očiste" od svega što zakon zabranjuje. Što se tiče sportskih prenosa, Amerikanci finale svoje najpopularnije lige gledaju odloženo. Možda ćemo i mi jednom morati da pribegnemo tom rešenju.

- Najavili ste saradnju sa regulatornim telima iz regiona povodom emitovanja serijala Veliki brat. U čemu će se ogledati ta saradnja?

- Regulatorna tela u regionu odlično sarađuju i trudimo se da u regulaciji poštujemo standarde koji proizilaze iz evropskih dokumenata koja su naše zemlje prihvatile. U zajedničkoj evropskoj budućnosti regiona čeka nas i slična regulativa programskih sadržaja. Projekti koji se istovremeno emituju u nekoliko zemalja dobar su način da usaglasimo „jednaku praksu", nadajući se da za to neće biti potrebe i da će emiteri poštovati zakone svojih zemalja.

- Kako u ovom trenutku napreduje „borba" protiv nelegalnih emitera, imajući u vidu sve mere koje se sprovode?

- Rezultati su vidljivi, mada problem još nije rešen. Nova ovlašćenja inspektorima pri Ministarstvu telekomunikacija, kao i energična akcija Tužilaštva za visokotehnološki kriminal u saradnji sa Ratelom i RRA daju nam pravo da očekujemo da će država uspeti da reši ovaj ozbiljan problem u vrlo kratkom roku.

- Šta se dešava sa izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji na kojima se radi?

- Na izmenama se već dugo radi. Mislim da je nivo neophodnih izmena toliki da će se ići na kompletno novi zakon. Jedan predlog urađen je u RRA, ali pristojno je da sačekamo donošenja Medijske strategije, vidimo da li je taj naš tekst usaglašen sa njom i onda ga predstavimo javnosti. U njegovom pisanju smo vodili računa da bude usaglašen sa evropskim dokumentima koje smo ratifikovali ili prihvatili potpisivanjem SSP-a.

- Da li će se i šta izmenama ovog zakona promeniti u radu RRA?

- Očekujem da će novim zakonom doći do značajnih izmena u ovlašćenjima RRA, pa samim tim i do promena u radu. Reč je pre svega o mogućnosti regulatora da izriče direktne finansijske sankcije, a ne da to upućuje Sudu za prekršaje. To bi nas učinilo efikasnijim i smanjilo pritisak na prekršajni sud. Primera radi, prekršajne prijave za samo jedan mesec, za kršenje Zakona o oglašavanju, broje oko 9.000 strana. I tako svakog meseca. U isto vreme, bilo bi dobro da novac od kazni ide u ono što sada nazivamo Medijskim fondom iz koga bi država finansirala društveno korisne programe, koji po pravilu nemaju mogućnost komercijalnog finansiranja. Novi zakon treba bolje da uredi i oblast kablovskog emitovanja, reguliše oblast digitalizacije, TV pretplatu, bolje definiše obaveze javnih servisa, razreši problem oko državnog vlasništva u medijima.

Izbor novih članova Saveta RRA

- Zakon kaže da Savet RRA može da funkcioniše dok broj članova ne padne ispod pet. Sada smo na tom minimumu i neometano funkcionišemo. Ne možemo da donosimo samo odluke za koje je predviđena dvotrećinska većina od ukupnog broja članova, jer je to šest, ali to je relativno mali broj odluka. Na dnevnom redu Narodne skupštine je izbor člana Saveta kome je ovlašćeni predlagač Konferencija univerziteta i verujem da će taj šesti član biti izabran čim dođe dan za glasanje, a da će i preostala tri člana kojima je predlagač Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine biti izabrana u vrlo kratkom roku. Što se tiče kandidata, poznati su samo kandidati Konferencije univerziteta, objašnjava Karadžić.