26. 05. 2011

PREDLOG MEDIJSKE STRATEGIJE DO 1. JUNA

Dragana Milićević Milutinović, državna sekretarka Ministarstva kulture, govori za Danas

Beograd, 26.05.2011. (Danas) - Do 1. juna predlog medijske strategije biće potpuno gotov, dok bi konačna verzija ovog dokumenta mogla da se nađe pred Vladom već sredinom jula, ističe za Danas Dragana Milićević Milutinović, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva. Nakon toga, prema njenim rečima, od Vlade zavisi kada će medijsku strategiju staviti na dnevni red i odlučivati o njenom usvajanju.

- Radna grupa ima rok da izradi predlog medijske strategije do 1. juna, što je prema mišljenju mnogih, prekratko vreme za izradu tako važnog dokumenta. Međutim, s obzirom na to da radnu grupu čine predstavnici medijskih udruženja, verujem da nema prepreka da sve bude završeno u predviđenom roku. Javna rasprava će trajati tokom juna, nakon čega će se uneti eventualne ispravke i onda odlazi Vladi na usvajanje - objašnjava državna sekretarka.

U medijskoj studiji, koja je trebalo da bude osnov za strategiju, predloženo je formiranje 15 javnih servisa u Srbiji. Koliko je moguće da se ovaj predlog nađe u nacrtu strategije?

- Moje lično mišljenje je da je to neizvodljivo, jer se postavlja pitanje kako finansirati 15 javnih servisa, pored dva već postojeća. Nemoguće je finansirati ih iz pretplate zato što javni servis nema realizaciju naplate koja je zadovoljavajuća i adekvatna, tako da je oduzimanje sredstava od javnog servisa isključeno. S druge strane, postavlja se i pitanje kako u tim regionima uskratiti pravo građana da se informišu o suštinski značajnim pitanjima za te lokalne zajednice. Nadam se da će radna grupa imati kvalitetan predlog, a da ćemo kroz javnu raspravu doći do relativno pravednog rešenja. 

Kako ocenjujete rad javnog servisa Srbije? Treba li nešto promeniti u programskom smislu ili u načinu funkcionisanja?

- Radio-televizija Srbije radi na način na koji u ovom trenutku smatra najkvalitetnijim, a da li je to pravi javni servis ili nije to je diskutabilno. Međutim, ni druge oblasti u Srbiji koje su u povoju nisu u potpunosti u skladu sa evropskim i drugim standardima, ali je RTS „najvidljiviji", pa samim tim i izložen najvećim kritikama. Smatram da bi najpre trebalo da stvorimo okvire za bolje sutra, pa da tek onda pričamo o kvalitetu.

Kada se očekuje predstavljanje nacrta novog zakona o radiodifuziji?

- Predlog zakona o radiodifuziji je završen, ali će sačekati dok se ne donese medijska strategija. Bilo bi besmisleno slati ga na usvajanje dok se ne utvrdi da li će sve biti u skladu sa medijskom strategijom.

Republička radiodifuzna agencija (RRA) očekuje da će se novim zakonom o radiodifuziji uvesti mogućnost da regulator izriče direktne finansijske sankcije emiterima. Da li će i kako to biti regulisano?

- Potpuno je nelogično da regulatorno telo ima pravo da direktno naplaćuje kazne, jer se zna ko u ovoj državi ima pravo na to. U ovoj zemlji postoji Ustav i postoje zakoni, tako da se zna ko je zadužen za šta, a regulatorna tela svakako nisu ta koja imaju pravo da naplaćuju kazne.

Da li to znači da to neće biti omogućeno u novom zakonu?

- Ne bih da govorim ništa o predlogu zakona dok ne bude gotov.

Kako ocenjujete stanje na medijskoj sceni Srbije? Koliko mislite da su srpski mediji danas slobodni?

- U poslednjih deset godina mislim da je danas najgore stanje u medijima. Većina novinara zaboravila je osnovne principe profesije od kojih ne sme da se odstupi. Danas kada slušate ili gledate većinu novinara, oni zaboravljaju da su novinari - mašu rukama, prete, lupaju rukama o sto, dozvoljavaju sebi da su sa ministrima na „ti"... Sve se poremetilo u ovoj oblasti i više nema kriterijuma. Kada govorimo o lošem stanju u medijima, sami novinari pristali su na tako nešto. Naime, ako novinari pristanu da rade pod uticajem, pod pritiskom, da nemaju slobodu, onda se tu gaze osnovna pravila novinarstva - pravo da slobodno i nezavisno informišu onako kako jeste. I nije tačno da novinari nemaju izbor, novinari mogu da biraju - da li nešto hoće ili neće. Ukoliko i ne postoje medijske slobode, postoje slobodni novinari. Ne vidim da se novinari bune na svoj status, bune se udruženja, ali novinari ćute.

Koliko je na takvo stanje uticala ekonomska kriza koja je zadesila medije?

- Ekonomska kriza je zahvatila sve oblasti, pa hirurzi, na primer, ne kažu da neće da operišu čoveka, jer postoje pravila svake profesije koja važe u svim okolnostima. Nekada se radilo i za platu od do deset maraka, ali se radilo zbog ideje i višeg cilja. Naravno, smatram da novinari treba da budu dobro plaćeni i samostalni, ali i da poštuju pravila profesije. Niko ne može da kaže da medijske slobode ne postoje, jer ako neko tako smatra onda treba da ih osvoji. Koliko novinari osvoje slobode za sebe, osvojili su ih i za druge.

Regulatorna tela u javnoj raspravi

Zašto regulatorna tela nisu uključena u izradu predloga medijske strategije? Ili jesu na neki način?

- Regulatorna tela nisu uključena ni na koji način u izradu predloga strategije i ne treba da budu. Oni će biti uključeni u javnu raspravu ukoliko budu želeli. Zasad, u pisanje strategije uključeni su samo predstavnici medijskih udruženja.