02. 06. 2011

NEPOVERENJE U MEDIJE, I STARE I NOVE

Da li je tradicionalnim sredstvima informisanja u eri Interneta "odzvonilo" i kome se više veruje, teme su o kojima su diskutovali učesnici na konferenciji "Evrodig"

Beograd, 02.06.2011. (Politika) - Koliko je vas jutros kupilo novine? Ovo pitanje upućeno učesnicima konferencije "Evrodig" bilo je dobar uvod u raspravu o odnosu snaga između tradicionalnih i novih medija i potrebi da se mlađi regulišu. Prste je podiglo samo nekoliko od dvestotinak prisutnih, dok su ostali dnevnu dozu informacija crpeli sa Interneta.

Jedna od tema konferencije koja je održana u "Sava centru" bila je i potreba regulacije novih medija. Zaključak je da ona treba da se obavi samo u meri u kojoj je neophodna. Cilj nije kontrola, već garancija prava na slobodu izražavanja, istakao je predstavnik Saveta Evrope Tomas Šnajder.

Međutim, ključno je pitanje poverenja - kome se više veruje. Pokazala se velika polarizacija i to uglavnom po starosnoj granici. Mlađi učesnici skupa posvedočili su da veruju isključivo onome što vide na "Fejsbuku" i "Tviteru" i to "od ljudi u koje imaju poverenja".

Okoreli "tviteraš" Holanđanin Ludo Kajzer ne čita novine osim ako na ovoj mreži ne vidi preporuku da nešto treba da pročita. On smatra da nove medije ne treba regulisati, već da njihovi konzumenti treba da porade na digitalnoj pismenosti kako bi znali kome mogu da veruju.

Starijima je smetalo to što se zanemaruje činjenica da se tradicionalni mediji (naveden je primer "Monda" i "Špigla") drže strogih standarda kao što su višestruka provera informacija i pravilo da se čuje i druga strana.

Odgovor na pitanje zašto ljudi generalno imaju manje poverenja u medije pokušao je da da profesor Kolambija univerziteta Tod Gitlen. Prvi razlog je ideološki, jer imaju predrasude da je svaki nečija propaganda, a drugi, po njemu mnogo značajniji, jeste osećaj opšteg nezadovoljstva.

- U Egiptu sam upoznao momka koji je učestvovao u događajima na trgu Tahir. Otišao je na preporuku prijatelja sa "Fejsbuka" u kog je imao poverenje, a kada se uveče vratio i uključio televizor, video je potpuno negiranje da se bilo šta dogodilo. Mediji su ga izneverili. Lagali su o nečemu što je lično doživeo - ispričao je gost iz Njujorka.

Ako ih stari mediji iznevere, ljudi će se okrenuti novim i to ne samo zato što žele da čuju šta se dešava, već zato što duboko u sebi žele da svet bude bolji.

Hoće li u pomenutom odnosu snaga tradicionalni mediji opstati? Stav većine učesnika radionice bio je da hoće, ali ako budu koristili nove medije. Baš kao što je telegraf u početku uplašio izdavače novina dok nisu shvatili da je to najbolje što im se dogodilo. Na kraju, otkrića "Vikiliksa" objavljena su u najuglednijim svetskim novinama ("Njujork tajmsu", "Gardijanu"...). Time su dobila veću popularnost, značaj i kredibilitet nego da su se pojavila samo na blogu.

Kriterijumi "mladih medija"

Na skupu je bilo reči i o tome šta predstavlja "novi mladi medij", jer se to ne može reći za svaki sadržaj na Internetu. Kriterijuma je nekoliko: namera da se plasiraju informacije, urednička kontrola, uticaj na javnost, dosezanje do velikog broja ljudi. U obzir se uzima i percepcija korisnika da li neki sajt posmatraju kao medij ili ne.