03. 06. 2011

DRŽAVA TREBA DA IZAĐE IZ VLASNIŠTVA U MEDIJIMA

Tema Nacrta medijske strategije su izbegavanje koncentracije vlasništva, lokalni mediji, digitalizacija, novi zakoni...

Beograd, 03.06.2011. (Politika) - Povlačenje države iz vlasništva u medijima, finansiranje medija od strane države isključivo kroz projekte, izbegavanje koncentracije vlasništva, javnost vlasništva u medijima, samo su neka od pitanja koja reguliše Nacrt medijske strategije.

Članovi radne grupe koja je radila na strategiji kažu da ne žele da pričaju o konkretnim rešenjima pre nego što strategija bude objavljena na sajtu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva što bi trebalo da bude učinjeno u narednih nekoliko dana. Nekoliko najznačajnijih pitanja obrađenih u medijskoj strategiji naznačio je direktor i glavni urednik novinske agencije Fonet Zoran Sekulić, jedan od članova radne grupe.

- Nacrt strategije polazi od načelnih pitanja, poput javnog interesa, definisanja uloge države u medijima, uloge medija u društvu, vlasništva nad javnim glasilima, javnih radiodifuznih servisa, medijske pismenosti i medijskog pluralizma. Posebno poglavlje detaljno se bavi povlačenjem države iz vlasništva u medijima, imajući u vidu nepodeljeni stav radne grupe da, osim u sferi javnih radiodifuznih servisa, država ne može više biti ni vlasnik, ni osnivač medija, niti ubuduće sme da bude direktnog budžetskog finansiranja medija, već samo projektnog i to u javnom interesu, na osnovu konkursa dostupnih svim medijima pod ravnopravnim uslovima. Nacrt strategije bavi se i temama javnosti vlasništva i medijske koncentracije. Poglavlje o javnim glasilima podrobno govori o štampanim medijima, novinskim agencijama, elektronskim javnim glasilima, javnim radiodifuznim servisima, regionalnim i lokalnim medijima, glasilima na jezicima manjina i medijima na novim tehnološkim platformama - navodi Sekulić.

Obrađuju se i pitanja digitalizacije zemaljske televizije, regulacije i samoregulacije u oblasti javnih glasila, kao i državne pomoći, a poseban odeljak posvećen je Akcionom planu za sprovođenje strategije, koji podrazumeva donošenje novih zakona u medijskoj sferi, izmenu i međusobno usklađivanje postojećih, kao i privatizaciju državnih medija ili prodaju državnog udela u pojedinim medijima, objašnjava naš sagovornik.

- Radna grupa je prvi sastanak održala 19. aprila, a poslednji 1. juna, kada je Nacrt strategije, u predviđenom roku, predat Ministarstvu kulture i informisanja. Sedmočlana stručna radna grupa usvojila je Nacrt jednoglasno, uključujući i dvoje predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, bez izdvojenih mišljenja i alternativa. Zbog toga sam veoma zadovoljan, imajući posebno u vidu da ovaj dokument, kao nijedan od sada, predstavlja rezultantu usaglašenih stavova i interesa svih novinarskih udruženja, medijskih asocijacija i medijske industrije. Ovaj dokument mogao bi da ima prekretnički značaj za medije i medijsko zakonodavstvo, ali njegova krajnja sudbina, nemam nikakvih iluzija, u velikoj meri zavisi od političke volje izvršne i zakonodavne vlasti - ističe Sekulić.

Pravnik Slobodan Kremenjak, takođe jedan od članova radne grupe, objašnjavajući značaj Strategije, navodi, između ostalog, da nove tehnologije koje se koriste u medijima zahtevaju promenu zakonskih rešenja, kao i da su te novine predviđene Nacrtom medijske strategije.

- Radeći na Medijskoj strategiji, takođe, pred nama su bila neka pitanja oko kojih su mišljenja u javnosti bila duboko podeljena, kao što su privatizacija, regionalni javni servisi, medijska koncentracija. Važno je da ne odlažemo stalno u diskusijama pronalaženje rešenja - kaže Kremenjak.

On dodaje da je cilj članova radne grupe bio da postignu dogovor među sobom i ponude rešenje oko kojeg su se svi usaglasili, kako bi podstakli sve da važna pitanja koja se tiču daljeg razvoja medijskog sistema u Srbiji rešavaju na sličan način.

- Pitanje je da li će dokument koji smo predložili postati državna strategija u medijskom sektoru. Mi smo uradili Nacrt, Ministarstvo donosi odluku hoće li sa takvim nacrtom izaći u javnu raspravu ili sa drugačijim, jer imaju pravo da ga izmene - navodi Kremenjak.