04. 06. 2011

DRŽAVA NE MOŽE BITI VLASNIK

Strategija medijskog sistema

Beograd, 04.06.2011. (Dnevnik) - Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine predviđa povlačenje države iz vlasništva u medijima, objavljeno je na sajtu Ministarstva kulture. Nacrt strategije, koji je uradila stručna radna grupa, bavi se i ulogom medija u društvu, vlasništvom nad javnim glasilima, javnim radiodifuznim servisima, digitalizacijom, medijskom koncentracijom, medijskom pismenošću i medijskim pluralizmom.

Država ne može biti vlasnik medija, navodi se u strategiji i dodaje da država treba da se iz vlasništva nad javnim glasilima povuče bez odlaganja, a najkasnije u roku od 18 meseci od dana usvajanja strategije. Prema Nacrtu, ne sme biti ni direktnog budžetskog finansiranja medija, već samo projektnog i to u javnom interesu, na osnovu konkursa.

- Povlačenje države iz vlasništva nad javnim glasilima podrazumeva privatizaciju i/ili konverziju državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u skladu sa propisima koji regulišu oblast privatizacije - piše u Nacrtu. Prema mišljenju radne grupe, Novinska agencija Tanjug mora biti privatizovana u roku od 18 meseci od usvajanja Strategije.

Državna pomoć medijima zavisiće od ostvarivanja javnog interesa, budžeti za to biće unapred utvrđeni, a pomoć će se dodeljivati u transparentnom postupku, pod istim uslovima, na javnom konkursu. Odlučivanje o izboru projekta biće povereno nezavisnoj komisiji, čiji će rad biti javan, a obavljaće se i procena i nadzor o tome kako se koriste sredstva nakon raspodele.

Kako je navedno, podaci o vlasništvu nad javnim glasilima su javni i mora se znati stvarni vlasnik pravnog lica koje je osnivač javnog glasila i poreklo kapitala uloženog u javna glasila.

Republika Srbija će sprečavati nedozvoljenu medijsku koncentraciju, i to kako horizontalnu, uključujući i unakrsno medijsko vlasništvo (istovremeno vlasništvo raznovrsnih medija), tako i vertikalnu (istovremeno učešće na različitim tržištima od značaja za medijsku produkciju i distribuciju, uključujući i tržišta oglašavanja, distribucije štampe i elektronskih komunikacija). Potrebno je onemogućiti istovremeno vlasništvo nad štampanim javnim glasilima i distributivnom i prodajnom mrežom. Iz javnih prihoda potrebno je na principu projektnog finansiranja obezbediti sredstva za sadržaj od javnog interesa koji produkuje lokalna štampa.

Kao specifične podsticajne mere predložene su smanjenje stope PDV-a na prodaju štampe, servisa novinskih agencija i medijskih sadržaja koji se finansiraju od državne pomoći, smanjenje ili ukidanje carina na repro materijal i stimulisanje zapošljavanja oslobađanjem plaćanja dela poreza i doprinosa. Takođe, državni organi bi imali obavezu da oglasni prostor kupuju bez posrednika, direktno od glasila.

Integralni tekst Nacrta strategije može se pročitati na sajtu http://www.kultura.gov.rs/.

Privatizacija glasila na manjinskim jezicima

Strategija predviđa da postojeća glasila na manjinskim jezicima, koja funkcionišu kao javna preduzeća, budu privatizovana i da im bude obezbeđen kontinuitet rada. Kada je reč o statusu bivših saveznih javnih ustanova, nakon utvrđivanja postojanja javnog interesa, razmotriće se ukidanje ili pripajanje Radio Jugoslavije javnom servisu, a Jugoslovenskog pregleda "Službenom glasniku".