09. 06. 2011

NE ŽELIMO DA SE PONOVE DEVEDESETE

Slobodan Marković, predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije

Beograd, 09.06.2011. (Danas) - Deo javnosti Radio-televiziju Srbiju i danas doživljava kao isti onaj RTS iz devedesetih godina. Zbog toga smo morali da uputimo izvinjenje građanima zbog izveštavanja tih godina da bi javnost uvidela da u novoizabranom Upravnom odboru sedi postavka koja iskreno želi da se takve stvari više ne ponove, već da stvori novi put kojim će ići javni servis - ističe za Danas Slobodan Marković, predsednik UO RTS.

On dodaje da je važno da se odrede prema onome što se dogodilo devedesetih godina i da to nije kritika napora i postignuća koji su ostvareni od 2000. do danas, a koji su preobrazili RTS u velikoj meri u javni servis, „nego osećanje da moramo prethodno vrednosno da se odredimo prema onome što je bilo ranije ako želimo da radimo na poštovanju Zakona o radiodifuziji, koji predviđa promociju demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava".

Kakav efekat ste očekivali u javnosti nakon ovog izvinjenja?

- Želimo da naglasimo da javni servis ima važnu društvenu ulogu. Danas kada se kaže javni servis, prva, a često i jedina, asocijacija je informativni program, ali javni servis ima i kulturnu i društvenu ulogu, pa je samim tim kulturni i naučno-obrazovni program od izuzetnog značaja. Mi kao UO treba da damo pravce strategije javnog servisa, a to znači da pružimo mogućnost građanima da budu informisani o naučnim tokovima, da imaju obrazovni program koji će doprineti podizanju obrazovnog nivoa stanovništva, da imaju program koji će obnoviti one vrednosti koje su dovedene u pitanje devedesetih.

Kako ocenjujete dosadašnji rad RTS-a? Šta je to što treba promeniti u programskom smislu i u načinu funkcionisanja?

- U sadašnjim ekonomskim uslovima rad RTS-a je bio uspešan. Istovremeno, u analizi Republičke radiodifuzne agencije (RRA) uočljivo je da nedostaju sadržaji iz oblasti kulture, obrazovanja i nauke, pa ćemo insistirati da se zastupljenost ovih programa poveća. Javni servis trenutno nije u sjajnom finansijskom stanju. Značajan deo građana ne plaća pretplatu. Deo obveznika TV pretplate objektivno i nema sredstava da je plati, a deo ne želi da plaća. U prethodnom periodu nije dovoljno pokušavano da se građanima objasni šta je javni servis i kakva je njegova društvena uloga. Vrednosti, kulturna stremljenja i nivo opšte informisanosti u značajnoj meri zavise od načina rada javnog servisa.

Mislite li da u narednih pet godina, koliko vam traje mandat, možete da promenite negativnu sliku RTS-a u javnosti?

- Naše društvo je podeljeno i vrednosno i politički. Ko god da je na čelu javnog servisa nije realno očekivati da to može da prevaziđe. Važno je napomenuti i to da UO samo usmerava rad javnog servisa, a izvršne odluke donosi direktor koji samim tim ima najveću odgovornost i zaslugu za rad javnog servisa. Ono na čemu je važno istrajavati jeste objašnjavanje da su sadržaji koji su do sada zanemareni, sadržaji od društvenog značaja, i da su važni za sve građane. Problem javnog servisa je velika zastupljenost komercijalnih programa i u trenutku kada se veliki deo budžeta puni od takvih programa onda ste u jednoj vrsti nemoguće jednačine. Ako smanjite komercijalne programe, smanjili ste i izvor prihoda, a nemate odakle da ih nadomestite.

Sem prošlosti, šta mislite da su još uzroci toga što javnost oseća neku vrstu odbojnosti prema RTS-u?
- Ima više razloga. Veliki deo građana ne razume, na primer, zašto plaća dve pretplate - za kablovsku televiziju i za javni servis. Ne shvataju ulogu javnog servisa, a i javni servis ne vrši u potpunosti onu misiju koju treba da vrši. Drugo, time što ima komercijalne sadržaje ušao je u arenu s ostalim komercijalnim televizijama koje onda imaju interes da RTS istisnu, jer im oduzima deo tržišta.

Istraga o prekršajima RTS

U godišnjoj analizi RRA zabeležen je veliki broj prekršaja RTS-a, kao što su kršenja Zakona o oglašavanju i nepoštovanje obaveze o nezavisnim produkcijama. Šta planirate da radite po tom pitanju?

- Novoizabrani UO će sarađivati blisko sa RRA i dogovoreno je da na mesečnom nivou stižu izveštaji o kršenju Zakona o oglašavanju. Insistiraćemo da se prvo istraži kako je došlo do tih prekršaja i da li su sve prijave opravdane, a tamo gde su opravdane insistiraćemo da se ta praksa momentalno prekine. Što se tiče nezavisnih produkcija, moraćemo da imamo posebnu sednicu upravnog odbora koja će se time baviti.