14. 06. 2011

U LOKALNIM MEDIJIMA NE ŽELE PRIVATIZACIJU

Novinari protiv predloga države

Gradski mediji traže da postanu javni servisi jer su dosadašnje privatizacije odvele u propast veliki broj televizija, novina i radio-stanica

Kragujevac, 14.06.2011. (Blic-Srbija) - Lokalni mediji pobunili su se protiv obavezne privatizacije, kako je to država predvidela nacrtom strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine. U gradskim radio i televizijskim stanicama koje se finansiraju iz opštinskih budžeta kažu da će ih privatizacija odvesti u propast, kao što je to bio slučaj u najvećem broju medija koji su do sada privatizovani. Kako kaže Slaviša Popović, direktor TV Niš, "Nacrt je veliki korak unazad, jer bi se njegovim usvajanjem pogazila volja građana".

Nezadovoljni smo jer je 35.000 građana Niša potpisalo zahtev da se niška televizija transformiše u javni servis, i to je Skupštini Srbije dostavljeno još 2007. godine. I Skupština grada je donela isti zaključak jednoglasno. Mi upravo zagovaramo opšti interes. U radnoj grupi koja je izradila ovaj nacrt nije bilo predstavnika druge strane, i to iz Kragujevca, Niša, Pančeva, Novog Pazara, Kruševca, Vranja i drugih. Nama se u unutrašnjosti zato čini da se južno od Beograda ništa ne vidi. Ovo nije dobro rešenje i čini nam se da smo na putu da uništimo sve što imamo da bismo posle to isto gradili - rekao je Popović.

Jovanka Marović, direktorka RTV Kragujevac, poručila je da je dosadašnja privatizacija lokalnih medija u većini slučajeva dovela do njihovog uništenja i do gašenja.

Ne postoji nijedan primer privatizacije elektronskog medija u Srbiji koja je uspela. Mi se zalažemo za to da postoji nacionalni javni servis, ali da se zadrže i regionalni. U zemljama Evropske unije postoje modeli na koje Srbija može da se ugleda i tu ne treba izmišljati ništa novo, već je potrebno samo da primenimo ono što su uspešno uradili drugi.

Češka je u EU ušla sa 85 odsto neprivatizovanih javnih medijskih kuća. Zna se koje se televizije u Srbiji gledaju, koje su pod političkim uticajima, a koje ne. Pravila EU dozvoljavaju da se regionalne televizije finansiraju iz javnih prihoda, ali mogu da stiču novac i na druge načine - kaže Marovićeva.

Direktor RTV Novi Pazar Denis Mavrić je rekao da se iz budžeta godišnje dobija 500.000 evra.

Godišnje se zaradi pet miliona dinara, a rad televizije mesečno košta 3,5 miliona dinara. Zato je pitanje ko je taj ko će da finansira ovu televiziju, dok u Sandžaku jedna interesna grupa ima jednu regionalnu, jednu lokalnu televiziju, dva štampana medija i jedan radio. Ako neko dođe u našu sredinu, biće mu jasno u čijim će rukama biti svi mediji ako se ovako nastavi, što nije dobro - kaže on.

Poništena polovina privatizacija

Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije, tvrdi da je zatražila da se objavi analiza u dosad privatizovanim medijima, jer je "od 50 privatizacija poništena polovina zato što novinari nisu dobijali plate, nisu im uplaćivani doprinosi, radili su bez honorara i kolektivnih ugovora". To, prema njenim rečima, nije budućnost novinarstva u Srbiji. Kao primer je navela kragujevačku "Svetlost", gde 14 meseci nema plata, a novine i dalje izlaze bez jasne reakcije udruženja novinara.