20. 06. 2011

PREVIŠE MEDIJA, A MALO OGLAŠIVAČA

Gregori Pits, šef odeljenja za komunikacije američkog Univerziteta Nort Alabama, govori za Danas

U Srbiji postoji čitava jedna generacija publike koja nema naviku da se informiše na internetu. Za izlazak iz krize u medijima nisu potrebni bolji novinari već sposobniji menadžeri

Beograd, 20.06.2011. (Danas) - U odnosu na veličinu zemlje i broj stanovnika, više od hiljadu registrovanih medija u Srbiji je preveliki broj, naročito imajući u vidu tržište oglašavanja koje ne može da podrži toliko broj glasila - ističe za Danas Gregori Pits, šef Odeljenja za komunikacije američkog Univerziteta "Nort Alabama".

Prema njegovim rečima, napredak po pitanju slobode medija u Srbiji je uočljiv, pogotovo u odnosu na period devedesetih godina za vreme režima Slobodana Miloševića kada su mediji predstavljali "glasila vlasti".

- Generalno, mediji su u svetu danas slobodni, što potvrđuju izveštaji Fridom hausa. Međutim, na zemlje u kojima ne postoje slobodni mediji se često zaboravlja, već se više pažnje posvećuje uglavnom delimično slobodnim zemljama, zato što se zna da su rizične i da mogu da "krenu drugim putem", objašnjava Pits.

Kada je reč o budućnosti štampanih medija, Pits smatra da će oni uvek imati svoju ulogu u javnosti i da će ostati prisutni na tržištu, jer još "postoje ljudi koji vole da čitaju vesti na papiru". On dodaje da, na primer, u Srbiji postoji čitava jedna generacija publike koja nema naviku da koristi prednosti nove tehnologije, kao što je internet.

- Upotreba novih tehnologija i interneta, što se tiče informisanja, je relativno skuplja, odnosno mnogo je jeftinije kupiti novine. Međutim, novine moraju da pronađu i način kako da čitaocima naplate svoj sadržaj na internetu, a čitaoci se moraju navići da plaćaju onlajn sadržaj, naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, održivost medija, ipak, ne podrazumeva samo plasiranje njihovog sadržaja, već i prodaju reklamnog prostora, pa se samim tim mora kombinovati informativni sadržaj sa reklamama. Za izlazak iz krize u medijima, naš sagovornik smatra da nisu potrebni bolji novinari, kao što mnogi tvrde, "već sposobniji menadžeri koji će biti na čelu medijskih organizacija".

Pits, takođe, smatra i da u svakoj zemlji mora da postoje lokalni mediji, jer su to jedina glasila koja se bave osnovnim i svakodnevnim temama stanovništva. Kako kaže, cilj lokalnih medija treba da bude, sem izveštavanja o dešavanjima iz okoline, i privlačenje lokalnih oglašivača. Na pitanje kolika je značajna uloga javnih servisa, Pits navodi da je neophodno da postoji emiter u službi javnog servisa koji će se razlikovati od komercijalnih medija. Naime, komercijalnim medijima, prema njegovoj oceni, osnovni cilj je pre svega zarada, a tek potom proizvodnja vesti i informisanje publike.

- Na osnovu mog osmogodišnjeg iskustva dolaska u Srbiju, Radio-televizija Srbije (RTS) nalazi se u tranziciji i taj proces traje prilično sporo, kao i u drugim oblastima. Ipak, čini mi se da je RTS postigao određeni napredak, ali treba da se nastavi sa radom još intenzivnije, jer publici proces tranzicije nikada neće delovati dovoljno brzo - kaže Pits.

Skajp kao budućnost novinarstva

Gregori Pits ističe da nove tehnologije omogućavaju mnoge prednosti u radu današnjih novinara. S druge strane, kao negativnu stranu tehnologija navodi što sagovornici od novinara zahtevaju da na pitanja odgovaraju mejlom kako bi na neki način kontrolisali novinare, koji tako ne mogu da prate odgovore i postave potpitanja. "Komunikacija mejlom je lakša i brža, i ponekad jedino rešenje, ali novinari treba da postave granice i ne prihvataju da uvek šalju pitanja. Veliku prednost, ipak, vidim u Skajpu, jer ovim programom novinari mogu raditi "uživo" intervju uprkos velikoj udaljenosti", zaključuje Pits.