27. 06. 2011

PRIVATIZACIJA KAMEN SPOTICANJA

Nacrt medijske strategije predstavljen na raspravi uz prisustvo predstavnika novinara

Predviđeno povlačenje državnog udela iz informativnih kuća i postojanje samo dva javna servisa - Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine

Niš, 27.06.2011. (Pregled) - Ukoliko Vlada narednog meseca usvoji Nacrt medijske strategije, sve medijske kuće u Srbiji osim Radio-televizije Srbije i Radio televizije-Vojvodine moraće u periodu od 18 meseci da budu privatizovane. Nacrtom medijske strategije koji je u ime Ministarstva kulture uradila posebna radna grupa predviđeno je povlačenje državnog udela iz informativnih kuća i postojanje samo dva javna servisa, a nije ostavljen prostor za postojanje regionalnih. Upravo ove odredbe nacrta izazvale su najbučniju polemiku na javnoj raspravi koja je minulog petka održana u Nišu. Predstavnici medija iz Niša, Aleksinca, Vranja, Pirota i ostalih mesta u ovom delu Srbije uglavnom su isticali da strategija mora da ostavi prostor za formiranje regionalnih servisa, uz objašnjenje da samo dva javna servisa ne mogu da adekvatno proprate zbivanja u svim regionima u Srbiji. Uz podsećanje da je od 2002. godine, kada je uvedena zakonska obaveza da mediji budu privatizovani, u Srbiji bez posla ostalo 1.000 novinara a stotinak medijskih kuća je ugašeno, čule su se i ocene da bi dalja privatizacija bila pogubna za srpsku medijsku scenu. Glavni urednik Niške televizije Dragan Miljković istakao je da oni koji budu odlučivali o statusu ove televizije moraju da uzmu u obzir da je 35.000 Nišlija potpisalo peticiju da NTV opstane kao regionalni javni servis. „Jasno nam je da je glavna kočnica ideje o formiranju regionalnih javnih servisa novac za njihovo finansiranje. Imamo nekoliko predloga kako bi se sredstva obezbedila, ali smatramo da je najbolje da se zakonom ustanovi obaveza grada da iz budžeta izdvaja određeni iznos za regionalni javni servis. Sve drugo, kao što je recimo ustanovljavanje pretplate za regionalne javne servise, ovde na siromašnom jugu bilo bi neizvodljivo", naglasio je. Urednica TV Kragujevac Verica Kragus zapitala se zbog čega se zagovara totalna privatizacija medija kada se zna kakve su posledice dosadašnje privatizacije medijskih kuća u Srbiji. „Praksa je pokazala da ne postoji nijedan privatizovani medij u kome se insistira na javnom interesu", izjavila je.

Ideju o postojanju regionalnih javnih servisa podržali su i predstavnici lokalne vlasti u Nišu. Predsednik gradske opštine Medijana Dragoslav Ćirković istakao je da kreatori medijske strategije moraju da ispoštuju želju građana Niša da imaju televiziju na kojoj će moći da se informišu o svim zbivanjima u svom gradu.

Predsednica Udruženja novinara Niša Dragana Kocić izjavila je da je veliko pitanje koliko će medijska strategija moći da bude realizovana, s obzirom na objektivne okolnosti na srpskoj medijskoj sceni. „Dobro je što se insistira na povlačenju države iz medija da bi se ostvarilo objektivno informisanje. Međutim, moje dugogodišnje iskustvo govori da će se na taj način stvoriti prostor da se medijima bave neki ljudi kojima to nije posao. Uvek postoji mogućnost da oni koji imaju novac iskoriste to što će mediji biti ostavljeni na cedilu posle povlačenja države da pokušaju da kroz medije plasiraju neka svoja viđenja i interese", istakla je.

Slobodan Kremenjak, advokat ANEM-a i član radne grupe koja je pisala Nacrt medijske strategije, istakao je da u našoj zemlji ne postoje uslovi za postojanje velikog broja regionalnih javnih servisa.

Advokat Danilo Nikolić istakao je da strategija postavlja temelje drugačijeg novinarstva u Srbiji. „Cilj nam je da zaživi sloboda medija kao čuvara demokratije kroz donošenje novih zakona i podzakonskih akata. Da bi se sačuvala nezavisnost medija, predviđeno je da se država u roku od 18 meseci povuče iz vlasništva svih novina i televizija. Međutim, svesni da je sve teže naći mesto pod ekonomskim suncem, predložili smo i mere koje država treba da preduzme radi opstanka medija", rekao je.

Na javnoj raspravi je takođe istaknuto da se strategija odnosi na razvoj medija do 2016. godina. Ono što je novina u ovoj strategiji a što nijedan zakon do sada kod nas nije predvideo, jeste predlog da u slučaju da se mediji ne privatizuju u roku od 18 meseci, njihove akcije pređu u državno vlasništvo i dele se svim građanima. Predviđa se, takođe, definisanje javnog interesa i državno finansiranje medija samo kroz projekte i samo za ostvarivanje javnog interesa, a osnovni izvor finansiranja ostala bi i dalje pretplata. Nacrtom strategije se insistira na javnosti vlasništva pa će, ukoliko ovaj dokument bude usvojen, svaki medij morati da javno objavi ko su mu vlasnici, ko su najznačajniji finansijeri i koliko para dobija od države kroz razne projekte.

Novinara nigde

Po mišljenju Dragane Čabarkapa, predsednice Sindikata novinara Srbije, osnovni nedostatak predložene medijske strategije je to što se ona ne bavi statusom zaposlenih. „Medijska strategija mora da se pozabavi dijalogom između zaposlenih i poslodavaca, inače je sve ostalo unapred osuđeno na neuspeh. Mora da bude donet granski kolektivni ugovor, jer samo on može da zaštiti profesionalna i radna prava zaposlenih. Poslodavci sada ne žele da razgovaraju sa zaposlenima i time krše evropske standarde", izjavila je i dodala da strategija mora da predvidi i formiranje fonda iz kog će dobijati pomoć novinari koji protivzakonito dobiju otkaz.