14. 03. 2013

5 minuta sa Gordanom Predić

Beograd, 14.03.2013. (Novi Magazin) - Set medijskih zakona biće pred poslanicima do kraja aprila, kaže državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja Gordana Predić.

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima biće gotova 22. marta, nakon čega će Radna grupa razmotriti primedbe.

Prema proceduri, tekst se šalje resornim ministarstvima na mišljenje, pa Vladi koja ga potom kao Predlog šalje Skupštini. „Do kraja marta će biti urađen i Nacrt Zakona o elektronskim medijima. Javna rasprava i saglasnost ministarstava trebalo bi da se završe polovinom aprila, posle čega će se medijski zakoni naći u skupštinskoj proceduri", kaže Gordana Predić za Novi magazin:

„Sigurna sam da će radne grupe prihvatiti sve primedbe koje su u skladu sa evropskom regulativom, standardima i najboljom praksom i koje će zakone učiniti boljim."

Novinarska udruženja i asocijacije zameraju obim i prenormiranost Nacrta, ali i to da izdavačima omogućava direktan uticaj na uređivanje i sadržaj.

Tokom nadzora primećene su sve učestalije povrede slobode informisanja zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja, pa je predloženo da se sankcionišu.

U osnovnim načelima sadržano je opredeljenje da se ne sme ugrožavati slobodan protok informacija pritiskom, pretnjom, ucenom urednika, novinara ili izvora informacija. Naravno, sve demokratske države teže idealu apsolutno nezavisnih medija i tom idealu moramo i mi da težimo, ali saglasićete se sa činjenicom da finansijer nastoji da utiče na uređivačku politiku, bez obzira na to da li je vlasnik država ili neko drugi. Obe vrste uticaja nedozvoljene su i protiv njih se moraju boriti i novinari i građani, svako u okviru svojih mogućnosti. U tom pravcu i predložena rešenja su usklađena sa evropskom regulativom, pre svega kroz transparentnost vlasništva, državne pomoći i projektnog sufinansiranja.

Transparentnost vlasništva se najčešće spominje, ali utisak je da se tu praktično ništa ne menja.

Ne delim vaše mišljenje. Kao što ste mogli videti u Nacrtu, predloženo je da Registrator odbacuje prijavu medija ukoliko u osnivačkim pravima neposredno ili posredno učestvuje pravno lice za koje nije moguće utvrditi krajnjeg osnivača - fizičko lice.

Takođe, ako dođe do promene može se pokrenuti postupak brisanja takvog medija iz Registra. Za razliku od Hrvatske i Slovenije, gde neregistrovani mediji ne mogu da se pojave na tržištu, predloženo je liberalnije rešenje - mogu biti na tržištu, ali država ih ne može sufinansirati, niti se oglašavati u njima. To se odnosi na republiku, pokrajinu, lokalnu samoupravu, kao i na ustanove, preduzeća i druga pravna lica u pretežno državnoj svojini ili ona koja se u celini ili pretežnim delom finansiraju iz javnih prihoda.

Povlačenje države iz vlasništva i projektno finansiranje primarni su zahtevi medijske zajednice. Prema Nacrtu, naredne dve godine se ništa ne menja, što će mnoge komercijalne medije posredno dovesti do propasti. Kada će država odustati od vlasništva?

Izdavači koje je neposredno ili posredno osnovala ili finansira država iz javnih prihoda u ovom obliku prestaju da postoje 31. decembra 2014, ali neće biti privilegovani već od 1. januara, pošto će kao i svi ostali na medijskoj sceni biti isključivo projektno sufinansirani. Mislim da ovde nema nikakve dileme.

Hoće li biti promena u javnim servisima, finansiranju RTS i RTV, osnivaju li se regionalni servisi?

U ovoj fazi ne mogu da odgovorim, pošto se još radi na Nacrtu zakona za elektronske medije i javne servise. Kad Radna grupa završi posao znaće se i da li će biti jedan zakon ili će javni servisi biti u posebnom tekstu. Osnovno opredeljenje i Ministarstva i svih članova Radne grupe je da se nađe najbolje rešenje kako bi svi građani bili pravovremeno informisani o svim temama i događajima od javnog interesa vezanih za teritoriju na kojoj žive.

Da li je moguće i kada računati na veću ekonomsko-socijalnu zaštitu novinara?

Zakonom o javnom informisanju i medijima štite se prava građana na istinitu i blagovremenu informaciju, ali i novinari - iznošenje informacija i mišljenja ne sme da utiče na njihov radni status. Interes i želja države iskazani u Medijskoj strategiji jesu da se kroz operativni, regulatorni i ekonomski okvir jača profesionalizacija i položaj medijskih poslanika. To ide kroz set zakona, a paralelno kroz pretpristupne IPA projekte na kojima Ministarstvo radi sa Delegacijom EU.

Vi ste novinarka po profesiji. Kako biste opisali medijsku scenu danas i šta je neophodno za njenu promenu?

Primetni su nizak kvalitet medijskih sadržaja i devalvacija novinarske profesije, što je pre svega posledica ekonomske krize koja je i u Srbiji pogodila ovaj sektor. Za početak imamo previše registrovanih medija - 1200 - za ovako malo tržište, što otežava njihov rad i zaradu. Mnoge čeka privatizacija, a neizvesno je hoće li se pojaviti kvalitetni ponuđači da ih kupe i nastave delatnost; godinama se smanjuje reklamni prostor, što direktno utiče na prihod medija; javni servisi se bore sa niskom naplatom pretplate i viškom zaposlenih, kolizija zakona dovela je do mnogih problema...