18. 12. 2014

Nepravilnosti u izveštavanju medija na manjinskim jezicima

18.12.2014. (RTV) - Tokom izveštavanja medija na jezicima nacionalnih manjina o izborima za manjinske savete uočene su velike nepravilnosti, među kojima je jedna od najvećih učešće novinara i urednika u samom izbornom procesu, rečeno je danas u Novom Sadu.

Na predstavljanju rezultata monitoringa o izveštavanju medija, koji je sprovela Novosadska novinarska škola, istraživač Stefan Janjić rekao je da je učešće novinara i urednika u predizbornoj kampanji i na izborima primećeno u medijima na mađarskom jeziku, koji su ujedno imali i najveći broj prekršaja u izveštavanju.

Janjić je naveo primer urednika programa na mađarskom jeziku Radio Subotice Ernea Nemeta, koji je nastupio na listi "Mađarska sloga".

Kako je objasnio, dominantan žanr u izveštavanju manjinskih medija bio je čisto informativan, sa najvećim brojem vesti i izveštaja, a u manjem broju su tu bile analize ili neki kompleksniji novinarski prilozi.

Među najvećim prekršajima je i slučaj Regionalne televizije iz Sandžaka, u čiju emisiju su novinari pozvali kao političkog analitičara pred same izbore upravo muftiju Muamera Zukorlića, koji je blizak listi "Za Bošnjake, Sandžak i muftiju", kao i slučaj "Sandžakpresa" sa tekstom "Alah poziva sve da glasaju za listu broj jedan".

Janjić je kazao i da je bilo "napeto" u medijima na hrvatskom i bunjevačkom jeziku, u kojima je uočena velika razlika u kapacitetu za izveštavanje, a dominirala je tema "da li su Bunjevci vojvođanski Hrvati ili su zasebna nacija".

"U bunjevačkim medijima imali smo samo izjave, gde su kandidati stavljeni pred mikrofon i mogli su da kažu šta su god hteli, a medij bi to preneo. S druge strane, u hrvatskim je bilo i primera kao što je list 'Hrvatska riječ', koji je mnogo profesionalnije izveštavao o izborima", kazao je Janjić.

Pozitivni primeri su pomenuti u medijima na slovačkom, gde je u emisiji "Dobro veče Vojvodino" RTV-a organizovano predstavljanje kandidata sa svih lista u nekoj vrsti debate sa mogućnošću replika, kao i u rusinskim medijima koji su izveštavali korektno, ali je problem bio u "nedostatku sagovornika koji bi stručno mogli komentarisati izbore".

Janjić je dodao da postoje i nacionalne zajednice o kojima se uopšte nije izveštavalo kada je reč o srpskim medijima, u kojima se ni reč nije mogla čuti o Grcima, Egipćanima, Nemcima, Rumunima, Ukrajincima i tako dalje.

Projekat Novosadske novinarske škole podržala je Misija OEBS-a u Srbiji.