30. 12. 2014

Istraživanje UNS-a: Novinari zadovoljni poslom, ali nezadovoljni zaradama

Istraživanje zarada pokazalo je da najviše novinara zarađuje između 31.000 i 45.000 (33.87%), kao i između 16.000 i 30.000 dinara (26.02%). Manje od 15.000 dinara zarađuje 14,26% ispitanika, 18% između 46.000 do 60.000, a više od 61.000 zarađuje samo 7, 84% anketiranih.

Zaradom je nezadovoljno 29.06% anketiranih, kao odgovor 'ni zadovoljan ni nezadovoljan' navodi 27.35% ispitanika, dok je veoma nezadovoljnih 21.20%.

Najzadovoljniji poslom su glavni i odgovorni urednici, a potom snimatelji, dok su fotoreporteri najnezadovoljniji poslom koji obavljaju. Najviše plate imaju novinari koji rade u javnom servisu, a zatim i oni koji rade u državnim medijima, dok najnižu platu imaju oni koji rade u privatnim medijima.

Platu redovno prima 75.38% anketiranih, u 12.82% slučajeva ona kasni mesec dana, a u 9.06% slučajeva kasni nekoliko meseci. Više od godinu dana plata kasni kod 2.74% novinara. Najveći broj anketranih (85.47%) platu prima preko računa, dok 6.50% radi "na crno", bez uplaćenih poreza i doprinosa.

Kao najveće probleme profesije, novinari izdvajaju niske zarade (62.22%), kao i neprofesionalizam i neodgovarajuće obrazovanje novinara (54.36%).

Čak 82.56% anketiranih slaže se da je neophodno utvrditi cenovnik rada novinara i medijskih radnika, dok je protiv toga svega 5.64% ispitanika.

Većina smatra da bi trebalo da se uvede kolektivni ugovor za medije ili da se plata obračunava po koeficijentima ili platnim razredima, a sami koeficijenti trebalo bi da se određuju prema obrazovanju, stažu, kompetencijama. Nezavisno od visine primanja i njihovog slaganja sa time da li treba ili ne utvrditi cenovnik rada, anketirani ističu da je neophodno utvrditi minimalnu cenu rada ispod koje honorarno angažovani ili stalno zaposleni ne smeju biti plaćeni.

Da su konstantno izloženi cenzuri izjavilo je 5.98% ispitanih novinara, 40.68% povremeno, 49.74% nikada, dok odgovor 'drugo', što se najčešće odnosilo na autocenzuru, navodi 3.59%.

Čak 48.55% ispitanih veruje da njihove kolege povremeno pribegavaju autocenzuri, 28.89% smatra da oni to čine u velikoj meri, 15.56% nije primetilo, 6.15% smatra da to kolege nikada ne rade, a 0.85% navodi odgovor 'drugo'. Žene su znatno češće cenzurisane nego muškarci, povremeno je cenzuri izloženo 17 odsto muškaraca u odnosu na 24 odsto žena.

Istraživanje pokazuje da postoji povezanost varijable pol i varijable obrazovanje. Značajno je više muškaraca koji rade samo sa srednjom školom u odnosu na žene, dok je gotovo identičan broj muškaraca i žena sa fakultetskim obrazovanjem.

Kada je reč o poslu koji obavljaju u redakciji, više je muškaraca fotoreportera i snimatelja nego žena. Dvostruko više žena radi na radiju, dok je obrnuti odnos u korist muškaraca u onlajn medijima. U dnevnim i nedeljnim novinama radi znatno više muškaraca, a u ostalim medijima približno je jednaka polna zastupljenost. Devet puta više muškaraca prati sport, dok isto toliko više žena pokriva zdravstvo. Ostale oblasti su gotovo ravnopravno pokrivene.

Među zaposlenima u medijima sa završenim fakultetom, najveći broj ispitanih rade kao novinari (45.3%), urednici rubrika čine 22.5%, a najmanje je fakultetski obrazovanih glavnih i odgovornih urednika (14.2%).

Istraživanje UNS-a čiji je cilj bio da utvrdi ekonomski i profesionalni položaj novinara u Srbiji, rađeno je u dve faze od marta do septembra ove godine. U prvoj fazi, od marta do maja, UNS je metodom slučajnog uzorka anketirao aktivne i neaktivne članove UNS-a , dok su u drugoj fazi, od jula do septembra, anketirani novinari iz cele Srbije koji nisu članovi UNS-a. Ukupno je ispitano 585 novinara, od čega je 52.5% muškaraca, a 47.5% žena.

Celokupno istraživanje možete preuzeti ovde.