05. 02. 2015

Transparentnost: Uvesti red u političko oglašavanje

Transparentnost ukazuje i da je zakonom sam pojam oglašavanja sužen na trgovinsko i poslovno oglašavanje. U ovoj organizaciji navode da bi u slučaju takvog sužavanja trebalo i sam naziv zakona promeniti, takoda bude jasno da su potrebni dodatni propisi ili zakonske izmene da bi seuredilo političko oglašavanje i oglašavanje državnih organa.

Upravo u segmentima političkog oglašavanja i oglašavanja državnih organa postoje brojni problemi, poput nedoslednosti i nedovoljne preciznosti, što omogućava i propuste i zloupotrebu u praksi.

U tom kontekstu predlaže se da se Zakonom o oglašavanju urede i osnovne postavke za garantovanje ekonomičnosti i svrsishodnosti prilikom trošenja novca na oglašavanje u medijima. Pod time se misli i na to da li je tema relevantna, na koji način se odabiru mediji, kao i da li se cilj obavešavanja može postići na drugi način, pogotovo s obzirom na to da državni organi često ne koriste u punoj meri sredstva koja su im na raspolaganju da informišu građane i privredu, poput ažuriranja podataka i objavljivanja u informatorima. Navodi se da bi detalje pitanja sta će se oglašavati i u kom obimu trebalo urediti pojedinačnim propisima o polaniranju budžeta, javnim nabavkama ili radu pojedinih organa vlasti.

Transparentnost Srbija ukazala je i na nedoslednost u propisima, budući da se na primer za oglašavanje državnih organa na TV i radio stanicama ne sprovode javne nabavke, a za oglase u štampi i bilborde se sprovode, kao i da su iz režima javnih nabavki izuzete i one koje se sprovode "radi dalje prodaje". Stav ove organizacije je da, iako je pravo mesto za regulisanje ovih pitanja Zakon o javnim nabavkama, ona treba da budu razmotrena i prilikom donošenja Zakona o oglašavanju jer imaju veliki značaj za finansiranje medija.

Ističe se i da je Medijska strategija iz 2011. u delu koji se odnosi na državnu pomoć predvidela da se razmotri mogućnost da se državnim organima zabrani da angažuju posredničke agencije za zakup prostora u medijima. Budući da oglašavanje državnih organa uz plaćanje, odnosno po tržišnim princiima, ne spada u državnu pomoć, ovo bi po mišljenju Transparentnosti Srbija trebalo regulisati Zakonom o oglašavanju.

"Kao primer se mogu navesti brojni slučajevi distribucije opštinskog glasila koje se besplatno distribuira biračima upravo u doba izborne kampanje, uz navođenja rezultata rada aktuelnih vlasti, ili plaćanje posebnih podlistaka u novinama o trošku organa vlasti sa istim sadržajem", navodi se u predlozima za Zakon o oglašavanju.

Transparentnost Srbija je ocenila da bi tokom izrade zakona trebalo razmotriti i druge probleme koji se javljaju u praksi, da se vidi da li se neka od njih mogu regulisati ovim tekstom, dok bi ostala bila regulisana drugim propisima.

Među ovim problemima navode se političke kampanje koje vode organizacije koje su nesumnjivo u vezi sa političkim strankama, a kao primeri se navode bivši Ujedinjeni regioni Srbije dok još nisu bili registrovani kao politička stranka već kao udruženje, Komitet za odbranu Vojislava Šešelja, kao i Dveri čiji članovi su kasnije nastupali na izborima pod istim imenom.

Ukazano je i na potrebu da se reše sporne situacije u pogledu primene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i sadržaja političkog oglašavanja. Kao primer je navedeno objavljivanje stranačkih bilborda sa čestitkama za Dan žena.