21. 03. 2015

Nedozvoljeno uplitanje države

21.3.2015. (FoNet, UNS) - Država do 1. jula mora da prestane da finansira Tanjug, jer to nalaže zakon, istakli su učesnici debate antikorupcijskog sajta Pištaljka o poslovanju i finansiranju Tanjuga i ukazali da su dosadašnjim budžetskim davanjima državnoj novinskoj agenciji godinama kršeni propisi. Prema rečima glavnog urednika agencije Beta Ivana Cvejića, finansiranjem Tanjuga država se nedozvoljeno i nefer upliće u jedan deo medijskog tržišta.

Zato se privatne agencije nadaju da će već od 1. jula, do kada treba da budu privatizovani državni mediji, situacija biti regularna, naglasio je Cvejić.

Godišnje od 1,7 do dva miliona evra budžetskog novca, koliko se daje Tanjugu, dalako nadmašuje ono što privatne agencije mogu da zarade na tržištu, rekao je Cvejić i dodao da su Beta i FoNet godinama na to ukazivali, ali nažalost, bez uspeha.

Iz raznih razloga nije bilo sluha za naše primedbe, koje su bile isključivo usmerene na tržište i komercijalne uslove i odnos države prema svemu tome, objasnio je Cvejić.

Predstavljajući istraživanje Pištaljke o finansiranjuTanjuga, sprovedeno u proteklih sedam meseci, Dušan Telesković iz Pištaljke je napomenuo da je direktorka te agencije Branka Đukić odbila da se izjasni o tome kako je budžetska pozajmica vraćena novcem Ministarstva kulture i informsanja.

Tanjug godišnje iz budžeta dobija više od 200 miliona dinara, precizirao je Telesković i dodao da je u 2012. to bilo 234 miliona, što je, prema zvaničnim podacima, 60 odsto prihoda agencije.

U praksi se, međutim, pokazuje da se Tanjugu daje dosta višeod tog procenta, ocenio je Telesković i precizirao da Tanjug ima 225 zaposlenih, iako je zvanično sistematizovano 112 radnih mesta.

Prema njegovim rečima, mandat je istekao i Upravnom odboru i direktoru, koji još nije izabran, iako je konkurs raspisan još 2013. godine, a nema ni glavnog urednika, pa Đukić ima "priličan uticaj na uređivačku politiku".

Tanjug na tržištu ostvarujue svega 20 odsto prihoda, što znači da u privatizaciju ulazi nespreman za tržišnu konkurenciju, ocenio je Telesković, koji smatra da nije jasno ni kako će se rešiti pitanje viška zaposlenih.

Likvidnost Tanjuga se održava bankarskim pozajmicama, koje se, i pored velikih izdvajanja iz budžeta, koriste za isplatu zarada i doprinosa, rekao je Telesković, pozivajući se na zaključke istraživanja sajta Pištaljka.

Predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović ocenio je da država i medijska vlast već godinama ugrožavaju medijske slobode, što je praksa koja je i sada na delu.

Država pokušava da izađe iz medija, a ustvari ne želi da izađe i zato će, preko svojih ljudi iz poslovnog sveta, sa kojim je povezana, nastaviti da ih kontroliše, konstatovao je Dobrašinović.

Zbog toga će koalicija na čijem je čelu, kako je najavio, pratiti proces privatizacije na reprezentativnom uzorku od 15 medija, među kojima je i Tanjug, sa stanovišta regularnosti tog procesa, kako bi se videlo ko će ih kupiti.

Vrlo je važno ispratiti ko će biti kupac, da li su to politički i poslovno povezana lica sa ljudima koji su na vlasti u Srbiji ili u Beogradu, ukazao je Dobrašinović.

On se plaši da će država prolongirati rok za povlačenje iz vlasništva u medijima, koji ističe 30. juna, iako ga je sama odredila.

Predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) Petar Jeremić najavio je da će, ako se proces privatizacije Tanjuga ne završi 1. jula, to udruženje tražiti da zaposleni u agenciji dobiju besplatne akcije i postanu vlasnici.

On je podsetio da se tom udruženju žalilo više zaposlenih u Tanjugu na mnoge neregularnosti, koji su zbog toga trpeli sankcije.

Jeremić je, kao primer neregularnosti, naveo i konkurs za direktora, u kome su bila dva "skrivena uslova", pa su zato diskvalifikovani svi ostali kandidati osim Đukića i još jednog.

Na zahteve UNS da se raspiše novi konkurs, sa jasnim i transparentnim uslovima, Vlada do danas nije odgovorila, podsetio je Jeremić.