14. 10. 2005

4.000 KANALA U EVROPI... ALI ŠTA IMA NA TELEVIZIJI?

Brisel i Budimpešta - 11. oktobar 2005. Kompletno istraživanje za Srbiju: http://www.anem.org.yu/download/OSIizvestajSrbija.pdf Televizija i dalje predstavlja primarni izvor informacija za većinu Evropljana, uprkos dinamičnom napretku novih informacionih tehnologija. Međutim, ugrožena je ključna uloga televizije u podsticanju demokratskog razvoja u Evropi. Javni elektronski mediji snižavaju kvalitet svog programa kako bi se uspešno takmičili sa komercijalnim kanalima, dok mnogi od njih zavise od vladinih institucija ili političkih partija. U međuvremenu, u komercijalnom sektoru nastaju rastući konglomerati, često uz nedvosmislenu političku pripadnost. Ova zbivanja ugrožavaju medijski pluralizam i raznovrsnost, pri čemu najveća opasnost preti novim demokratskim režimima u centralnoj i istočnoj Evropi. Ovo su najvažniji zaključci izveštaja pod nazivom "Televizija u Evropi: regulativa, politika i nezavisnost" ("Television Across Europe: Regulation, Policy and Independence"), koji je objavljen u Briselu. Izveštaj, koji je pripremio Institut za otvoreno društvo (OSI) iz Budimpešte, obuhvata 20 evropskih zemalja - članica EU, kandidata i potencijalnih kandidata - od Velike Britanije do Turske i od Rumunije do Francuske. Izveštaj ima 1662 strane i predstavlja najveće komparativno istraživanje ove vrste. U njemu se analiziraju elektronski mediji širom kontinenta, kao i političke preporuke namenjene nacionalnim i međunarodnim institucijama i grupacijama. Izveštaj obuhvata regionalni pregled i dvadeset izveštaja o pojedinim zemljama uključujući: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Češku Republiku,Estoniju, Francusku, Nemačku, Mađarsku, Italiju, Litvaniju, Letoniju, Poljsku, Republiku Makedoniju, Rumuniju, Srbiju, Slovačku, Tursku i Veliku Britaniju. Iako u Evropi postoji skoro 4.000 televizijskih kanala, u izveštaju se konstatuje da je televizijsko tržište u stvarnosti veoma koncentrisano u pogledu vlasničke strukture i učešća u gledanosti. U većini zemalja, nekoliko kanala privlači najveći broj gledalaca. Vlasničku strukturu kontroliše mali broj kompanija i ona je često obavijena tajnom. Široko je rasprostranjen politički pritisak na regulatorne organe i javne elektronske medije. U Evropi je evidentan nedostatak visokokvalitetnih emisija. Istraživačko novinarstvo i program za manjine zastupljeni su u maloj meri na javnim i komercijalnim kanalima. Vesti često imaju tabloidan karakter, naročito na komercijalnim kanalima. Kao rezultat toga, gledaoci često ne uspevaju da pronađu informacije koje su im neophodne za donošenje demokratskih odluka. Još uvek je neizvesno da li će javnost imati koristi od prelaska na digitalno emitovanje. Umesto toga, digitalizacija može omogućiti vodećim komercijalnim učesnicima da u još većoj meri ugroze javne servise, a time i pluralizam i raznovrsnost, kao i ukupan kvalitet programa. PREPORUKE Izveštaj sadrži seriju preporuka za vlade, Evropsku uniju, Savet Evrope, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i druge zainteresovane strane. One obuhvataju sledeće: Medijska politika: . Nacionalne vlade i međunarodne organizacije moraju ostati verne dvojnom sistemu javnih i privatnih emitera kao osnovnom elementu demokratije. Tržišni činioci ne smeju imati isključivi uticaj na politiku u oblasti elektronskih medija. . Vlade i parlamenti pojedinih država moraju obezbediti političku i operativnu nezavisnost regulatornih tela u oblasti elektronskih medija. . Regulatorne institucije moraju imati resurse i ovlašćenja da nadgledaju rad emitera i njihovu usklađenost sa zakonima i uslovima za dobijanje licence. . Evropska unija mora osnovati nezavisnu agenciju za praćenje medijskog tržišta i medijske koncentracije u EU i na globalnom nivou. Javni servisi: . Regulatorne institucije moraju obezbediti usklađenost programa javnih emitera sa domenom javnog servisa. . Vlade i parlamenti moraju obezbediti transparentnost finansiranja javnih elektronskih medija. . Nacionalna medijska politika mora obuhvatiti strategiju razvoja lokalnih televizijskih stanica i medija posvećenih zajednici. Komercijalni elektronski mediji: . Vlade i parlamenti moraju usvojiti zakone koji će obezbediti transparentnost vlasničke strukture svih medijskih kuća, uključujući strane investitore. . EU mora usvojiti zakone koji će obezbediti transparentnost vlasničke strukture medija. . Komercijalne emitere treba stimulisati ili obavezati da emituju program javnih servisa. Digitalizacija: . Javni servisi moraju automatski dobiti licence za digitalno emitovanje. . Regulatorna tela moraju dodeliti digitalne licence širokom rasponu operatera kako bi se izbegao prenos dominantnih pozicija iz oblasti analognog programa. . Parlamenti moraju usvojiti zakone koji će sprečiti pojavu monopola među operaterima u digitalnoj oblasti - poput digitalnih multipleksa, TV stanica, distributera programskih paketa i softverskih provajdera. Izveštaj istraživanja "Televizija u Evropi: regulativa, politika i nezavisnost" pripremio je i objavlio EUMAP, Program za evropske analize i podršku EU Instituta za otvoreno društvo (EUMAP, the Open Society Institute's EU Monitoring and Advocacy Program) u saradnji sa Programom za umrežene medije Instituta za otvoreno društvo (OSIs Network Media Program).