03. 05. 2006

Dan slobode medija u znaku nezadovoljstva

NUNS i Granski sindikat medija ’’Nezavisnost’’ pozvali su kolege da u 11.55 obustave rad i pročitaju njihov Proglas o slobodi medija, kojim se pokazuje nezadovoljstvo medijskom situacijom u zemlji. U srpskoj tranziciji jedina sloboda koja je potpuno ostvarena jeste sloboda političara da mogu da rade sa medijima sve što im je volja. Mediji, za uzvrat, imaju slobodu da bespogovorno služe političarima, navodi se u Proglasu. Dodaje se da sve slobode srpske tranzicije kontroliše veoma mali broj ljudi i da je Srbija predaleko od Evrope. U Proglasu se apeluje na sve slobodoumne građane Srbije da se solidarišu sa borbom za elementarne slobode medija. Neke radio i televizijske stanice obeležile su Svetski dan slobode medija kraćim prekidom programa i objavljivanjem dela Proglasa o teškom položaju novinara i medija u Srbiji. Akciji "Pet minuta gromoglasne tišine" pridružili su se, između ostalih, Radio-televizija Srbije, B92 i Studio B. Svetski dan slobode medija ustanovljen je Deklaracijom UN, kojom je cenzura proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanja ustavnih garancija za slobodu medija. Deklaracijom Vindhuk cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija za slobodu medija. Generalna skupština UN usvojila je tu deklaraciju 20. decembra 1993. godine, proglasivši 3. maj Danom slobode medija, na preporuku UNESKO-a. Od tada je prošlo 15 godina, a novinarski posao i danas spada među najugroženija zanimanja. Najmanje 68 novinara i medijskih radnika ubijeno je prošle godine širom sveta, oko 1.300 novinara fizički je napadnuto ili je doživelo pretnje, a u svetskim zatvorima trenutno je više od 120 novinara. Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a, kaže da se i naša zemlja u protekloj deceniji pridružila zemljama u kojima je novinarski posao opasan po život. "Mi imamo četiri nerazjašnjena ubistva - Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović i kolega Jovanović iz Crne Gore. I sve dok ne odgovorimo ko su ubice naših kolega i ko je naredio njihova ubistva, teško da možemo govoriti da je situacija u Srbiji, kada je reč o slobodi medija, na dobrom putu", kaže Nadežda Gaće. Ona navodi i da je medijska scena u Srbiji postala u poslednje vreme sve uzavrelija. Razlog za to su, kako smatra predsednica NUNS-a, pojedine odluke Saveta Radio-difuzne agencije i upad policije u Televiziju BK. "Bojim se da Srbija ide u period gde bi se moglo reći da će medijska scena trpeti još žešće pritiske, kako najuticajnijih političkih stranaka, tako i krupnog kapitala." Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis, povodom Svetskog dana slobode medija, izjavio je da demokratija ne može da funkcioniše bez medija slobodnih od uplitanja vlasti i svake kontrole. Dan slobode medija u znaku nezadovoljstva Novinari širom sveta obeležavaju Svetski dan slobode medija akcijama u kojima izražavaju nezadovoljstvo zbog teških uslova rada, pritisaka i fizičkih napada, kao i ubistva mnogobrojnih kolega. Centralna manifestacija UNESKO-a organizovana je u Kolombu, a posvećena je ulozi medija u iskorenjivanju siromaštva. Godišnja nagrada za slobodu medija "Giljermo Kano", koju dodeljuju UNESKO i fondacija koja nosi ime tog ubijenog kolumbijskog novinara, biće svečeno uručena u glavnom gradu Šri Lanke libanskoj novinarki Mej Šidijak. Mej Šidijak, popularna televizijska voditeljka, 25. septembra prošle godine preživela je pokušaj ubistva podmetanjem eksploziva pod njena kola. Ona je u tom incidentu ostala bez ruke i noge. Sloboda medija je u proteklih godinu dana umanjena čak i u nekim od najstabilnijih demokratija u svetu, saopštila su novinarska udruženja. U zemljama u kojima je sloboda medija nedovoljna trenutno živi 43 odsto svetske populacije, pokazalo je globalno istraživanje nevladine organizacije Fridom haus, sa sedištem u Vašingtonu. Od ostalih 57 odsto, samo 17 odsto njih žive u zemljama u kojima je štampa slobodna, dok su ostali u "sivoj zoni delimične slobode medija". Američka organizacija Fridom haus objavila je izveštaj u kojem se jedino Slovenija, od zemalja nastalih raspadom SFRJ, svrstava u red zemalja sa potpuno slobodnim medijima. Za Srbiju i Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju navodi se da su njihova javna glasila delimično slobodna, prenosi Antena M. Prošla godina Novinarske organizacije iskoristile su povod da ukažu i na nekoliko najznačajnijih i najkontroverznijih događaja u proteklih godinu dana. U Avganistanu je, u oktobru, na zatvorsku kaznu osuđena urednica jednog ženskog časopisa zbog objavljivanja tekstova koji su ocenjeni kao antiislamski. Ona je po odluci apelacionog suda ipak oslobođena, ali njen slučaj skrenuo je pažnju na krhkost slobode štampe u toj zemlji u kojoj je demokratija u povoju. Objavljivanje karikatura proroka Muhameda u jednom danskom listu prošlog septembra izazvalo je proteste muslimana širom sveta. U neredima je, prema podacima Asošijeted presa, poginulo najmanje 45 osoba, a nezadovoljstvo je u pojedinim islamskim zemljama dovelo do vandalizma pred diplomatskim predstavništvima i bojkota danskih proizvoda. Kubanske vlasti i dalje drže u zatvoru 25 nezavisnih novinara čije hitno oslobađanje od predsednika Fidela Kastra traži Interameričko udruženje novinara. Osamnaest njih ima ozbiljne zdravstvene probleme i potrebna im je hitna medicinska nega. Osuđeni su na kazne od jedne godine do 27 godina zbog toga što "predstavljaju opasnost", "preziru vlast" ili zato što su navodno radili sa stranim službama na podrivanju socijalističkog sistema na Kubi. Reporteri bez granica navode da je Irak i dalje najopasnija zemlja na svetu za novinare. Za tri godine rata, tamo je ubijeno 86 medijskih radnika, a 38 ih je oteto. Komitet za zaštitu novinara identifikovao je sedam slučajeva u kojima su američke trupe u Iraku tokom 2005. duže vreme zadržavale novinare u pritvoru bez podizanja optužnica. Meksički Kongres je 18. aprila doneo zakon kojim je novinarima dozvoljeno da štite identitet svojih izvora. Takozvani "zakon o profesionalnoj tajnovitosti" dozvoljava novinarima da pred federalnim sudom štite svoje izvore poverljivih informacija, što je najnoviji u nizu zakona kojima se jača sloboda štampe u Meksiku, zemlji koja je 2000. ponovo uspostavila višepartijsku demokratiju. Kršenja slobode štampe, koja su sprovodile vlasti u Nepalu od kada je kralj Gjanendra preuzeo apsolutnu vlast u februaru 2005, uključuju zabrane rada radio-stanica, blokiranje antivladinih internet sajtova i zaplene opreme za emitovanje. Kralj je 24. aprila ponovo ustanovio parlament, ali je još neizvesno da li će to doprineti poboljšanju klime u kojoj nepalski novinari rade. U SAD, novinarka Njujork tajmsa Džudit Miler provela je 85 dana u zatvoru prošlog leta zato što je odbila da imenuje osobu iz CIA koja joj je odala informacije objavljene u njenom tekstu. Sudovi u SAD uglavnom procesuiraju objavljivanje poverljivih informacija. Republikanci u Kongresu predložili su prošle godine donošenje novog zakona koji bi zaštitio novinare koji odbiju da otkriju svoje izvore, ali se njegov nacrt i dalje razmatra u zakonodavnom komitetu. Filipinska predsednica Glorija Arojo proglasila je vanredno stanje 24. februara i optužila medije da podstiču narod na svrgavanje vlasti. Policija je potom upala u prostorije jednog lista koji podržava opoziciju. Iako je Glorija Arojo 3. marta ukinula vanredno stanje, lokalne i međunarodne medijske organizacije smatraju da je sloboda štampe na Filipinima i dalje ugrožena. Više veruju medijima nego vlasti Stanovnici zemalja u razvoju mnogo više veruju medijima nego svojim vladama, a nasuprot njima, žitelji država sa jakom demokratskom tradicijom, poput SAD ili Velike Britanije, radije veruju svojim političkim predstavnicima, pokazuju istraživanja. U istraživanjima koje je sprovela kuća Gloubsken za britanski BBC, Rojters i druge medijske kuće, bilo je obuhvaćeno 10 država, prenose agencije. Istraživanje je sprovedeno pred dvodnevnu konferenciju koja danas počinje u Londonu i koja je posvećena tome koliko se zapravo veruju medijima i novinarima. Rezultati tog istraživanja pokazuju da mediji uživaju najveće poverenje građana u Nigeriji. Čak 88 odsto građana te zemlje veruje informacijama koje se plasiraju putem medija. Na drugom mestu je Indonezija, čijih 86 odsto stanovnika veruje novinama i televizijskim stanicama. Slede Indija sa 82 i Egipat sa 74 odsto građana koji imaju poverenja u medije. Taj procenat je znatno manji kada je reč o tradicionalnim demokratskim društvima. U SAD 59 odsto stanovnika te zemlje veruje medijima, dok je u Velikoj Britaniji taj broj znatno manji, samo 47 odsto. "Mediji očigledno imaju važnu ulogu u zemljama u razvoju", izjavio je predsednik agencije koja je vršila istraživanje Dag Miler. Istraživanje je takođe pokazalo da se poverenje prema medijima popravilo u SAD u odnosu na prethodne četiri godine, ali i da Amerikanci nisu zadovoljni time kako mediji izveštavaju. Čak 69 odsto Amerikanaca smatra da njihovi mediji ne prikazuju sve strane u vestima. U svim državama koje su obuhvaćene ovim istraživanjem, građani su izjavili da najviše poverenja imaju u nacionalne televizijske stanice, dok se najmanje veruje internet sajtovima.