10. 07. 2006

IZVEŠTAJ MEDIJSKOG SAVETA ZA JUN 2006

Da je neko, na primer, čitao samo jedan dnevni tabloid, KURIR, bio bi sasvim siguran da je u junu haški optuženik Ratko Mladić umro od moždanog udara i da je tajno sahranjen na obroncima Fruške gore u nekom od srpskih manastira. Osim što ova informacija ima morbidnu asocijaciju na stravično ubistvo Ivana Stambolića postavlja se pitanje koji je njen cilj, borba za tržište i zaradu, veštačko kreiranje, odnosno, obmanjivanje javnosti ili priprema terena za takvu mogućnost? Svedočenje jednog od Mladićevih jataka, direktno iz Centralnog zatvora, o tome kako se obruč oko Mladića sužava, kako mu je onemogućen dotur lekova, a kako je u Kuriru objavljeno da je Mladić mrtav, navodi na zaključak da je Mladića zapravo ubila država! Njegovi uhapšeni jataci tuguju i gladuju u Centralnom zatvoru … A medju jatacima je i jedan otpadnik - jatak Voja. Od dobrostojećih pojedinaca pod vidom pomoći “onom čoveku”, misli se na Mladića, uzeo je Voja ne mala finansijska sredstva…Tu je i slika naoružanog Voje sa bivšim ratnim komandantom. Samo pod lupom u gornjem desnom uglu slike možete saznati istinu da je reč o fotomontaži. Reagovao je samo NUNS i nikom ništa…Javni tužilac, očigledno, ne čita štampu niti ga interesuje… Prema seriji tekstova drugog tabloida, PRESSA, pola vladinih eksperata, takozvanih belih kragni ili G17 plus su mafijaši i lopovi a heroji su Legija i njegove ubice. Opet niko ne reaguje. Baždarenje javnosti na mogućnost Legijinog oslobadjanja, pre nego što je osudjen na 40 godina zatvora, imalo je jasan cilj pritiska na sud. Kao što znate sudija Mioljub Vitorović nije podlegao pritisku ali pravosudje evidentno jeste i Vitorović je, na sramotu države, smenjen a deo štampe i dalje pun Legijinih tajnih planova o begstvu i njegovih javnih reakcija u zatvoru … Dobar deo te čitalačke publike, ostao je u uverenju da, i pored toga što se u većini medija tokom juna stišavala crnogorska referendumska bura, to nije rešena priča i ne samo to, već se i Republika Srpska sprema za otcepljenje. Zatim da je potpredsednica Vlade ustaša ….da je rečnik kojim se služi politička i medijska elita ne samo vulgaran, bezosećajan i diskriminatorski, već da je u javnoj komunikaciji i poželjan. Ne vodi se računa o dostojanstvu ljudi, privatnosti, ljudskim pravima… Nije reč samo o grubom kršenju etičkog kodeksa već i krivičnim delima… Zašto odsustvuje oštrija reakcija ceha, kritičke javnosti, nadležnih tela? Verovatno zato što delovima establišmenta takvo ponašanje medija odgovara, verovatno zato što nekim tajkunima to odgovara, skrivanje vlasničke strukture medija nije slučajno već namerno, i verovatno i zato što je obrazovna struktura u medijima sve niža a ko nema znanja nema ni hrabrosti, nema ni zviždača, odnosno hrabrih duvača u pištaljke a nema ni zakona koji bi ih, kao u razvijenim demokratijama, štitili… No, sa sličnim problemima se bakću i druge tranzicione zemlje u kojima se odomaćilo da se govori o tranzicionom tržištu u medijima a zapravo ga nema, o tranzicionoj pravdi a reč je o nepravdi … Ali to ne znači da novinari, urednici, izdavači, medijske kuća ne bi trebalo da teže objektivnosti, političkoj korektnosti, poštovanju moralnih načela… i to tako “da smiruju pogođene a prodrmaju smirene”. Da objektivno informišu i budu otvoreni za različite stavove, da teže najvišim mogućim standardima…To je važno i za građane i za vlast a jednom će kredibilitet, odnosno verodostojnost, postati izuzetno važna i za sam opstanak štampanih medija…jer će demokratska i kritička javnost i sama umeti da prestankom kupovine neke novine zato što je bezvredna i stalno laže utiče na njen kvalitet … Ovaj izveštaj je skroman doprinos tim težnjama. Da podsetimo, jun je bio izuzetno bogat mesec događajima koji imaju dugoročni značaj. Srbija preuzima državne ingerencije, sve vreme, kao lajt motiv, pregovara se o Kosovu bez većih reakcija, gotovo neopaženo prolazi Zakon o restituciji samo crkvene imovine, izabrana prva žena za podpredsenicu Vlade Srbije Ivana Dulić Marković. Govor mržnje i prostakluk radikalske grupacije tim povodom izazvao oštre reakcije javnosti, tragedija u Bariču, crna serija smrti vojnika, čistke u pravosuđu prema političkoj podobnosti, akcioni plan za hapšenje Mladića, status svedoka saradnika Bagzija…svetsko prvenstvo u fudbalu… Bilo je, dakle, dosta tema za istraživačko novinarstvo, ali neki mediji su izabrali lakši i trenutno profitabilniji put. Na listi sa 60 etičkih prekršaja ubedljivo vodi list KURIR. U proseku dnevno po dva. Od kršenja elementarnih pravila kao što je dužna pažnja i princip dve strane pa do prikrivene reklame. Najdoslednije i sistematski se kršila moralna norma 13 koja glasi: “Novinar ne sme zloupotrebiti osećanja ljudi niti njihovo neznanje ili nesposobnost za rasuđivanje i dužan je da poštuje pravo na privatnost i u izveštajima o nesrećama, patnjama i bolu, te o deci, maloletnicima, bolestima, porodičnim tragedijama i optuženima, kao i prilikom objavljivanja njihovih imena i fotografija, pominjanja nedužnih srodnika i donošenja ispovesti prestupnika”. U 26 tekstova Kurir je neosetljiv na ovo etičko pravilo. Po 11 puta prekršena su pravila 8 i 9 koja ističu da je novinarstvu nesaobrazan senzacionalizam, klevetanje i ogovoaranje a da je novinar dužan da poštuje ljudsko dostojanstvo i integritet ličnosti o kojoj piše. Drugi, sa 34 moralna ogrešenja o pravila profesionalnog ponašanja je PRESS. Kod njih nije na prvom mestu zloupotreba osećanja ljudi, kao u Kuriru, već senzacionalizam, nesnovane optužbe i klevete (pravilo 8). Na trećem mestu, manje od pomenuta dva tabloida, ali više nego ikada do sada je BLIC sa 20 etičkih prekršaja. Najčešće se nije vodilo računa o etičkom pravilu 15 da je svaki okrivljeni do izricanja sudske presude nevin. Interesantno je da u visokotiražnim VEČERNJIM NOVOSTIMA analitičari nisu uočili vredna pomena kršanja etičkih normi. U DANAS-u takođe, a GLAS JAVNOSTI je više nego do sada poštovao etička pravila prekršivši ih samo u 4 teksta. POLITIKA je pak u 7 navrata prekršila etički kodeks, mahom ne vodeći računa o pravilu 15 da je svaki okrivljeni do izricanja presude nevin. Kod POLITIKE je uočljiva pozitivna promena, naročito u nedeljnom izdanju u kojem otvara prostor različitim mišljenjima a među njima i predstavnicima trećeg sektora, odnosno civilnog društva…Možete se složiti ili ne sa komentarom glavne urednice ali ovaj pokušaj otvaranja novine je vredan pažnje … U JUNU nisu zabeleženi etički prekršaji u VREMEU i NIN-u, po jedan tekst ili neadekvatan naslov zabeležen je u STANDARDU i EVROPI ali zato je NEDELJNI TELEGRAF 7 puta prekršio etička pravila. Plasirane informacije nisu proveravane iz najmanje dva izvora a bilo je i vređanja ljudskog dostojanstva i senzacionalizma … Sve u svemu, ton sumornoj slici daju tabloidi ali i sve više tabloizirano društvo u kojem takvi sadržaji dominiraju…