12. 07. 2006

SRPSKA MEDIJSKA ELEKTRONSKA SCENA

Zakoni su se sporo donosili i često u bitnim aspektima do neprepoznatljivosti menjali u skupštinskoj proceduri. Primena istih je bila vise nego spora. Sve to se događalo uz blagoslov državnih struktura i političkih elita koje kao da nisu imale interesa da se stanje u ovoj sferi značajno promeni. Ili su stvari menjali na taj način da skoro sve ostane u sferi kozmetičkih izmena, bez lustracije i radikalnih rezova. Imuni zadržavanju status quo-a nisu bili i oni koji su svoje pozicije na ovdašnjem medijskom nebu zadobili u vreme prethodnog režima želeci da iste pozicije sto je moguće duže sačuvaju. Prva polovina 2006 godine u tom smislu je donela neke opipljive promene. Makar u sferi početka aktivnog rada Saveta Republičke radiodifuzne agencije koja je već svojim prvim odlukama uzburkala duhove. U toj meri da je već sada jasno da ako se ove odluke budu sprovele u praksi nista vise nece biti isto kao pre. Program BK TV vec mesecima je u velikoj većini domova prisutan kao "pidžama" i teško je verovati da će se ta televizija vratiti u etar. Pink i B 92 se pripremaju za jesenji start Avale i Foksa. U praksi tek treba da vidimo kako će izgledati programska fuzija televizija Happy i Košava. Ne raduje me što je u raspravi povodom odluka o dodeli nacionalnih frekvencija nekako po strani ostala radijska dodela. Radio S-u i B 92 pridružuje se Index na nacionalnom nivou a tek se očekuju prvi koraci Roadstar radija. Žao mi je što je do sada program Radio Fokusa ostao van fokusa ozbiljne i temeljne rasprave kritičke i stručne javnosti. Tešim se da ima vremena. Jesen će nam doneti i nastavak sudskih procesa započetih od strane nezadovoljnih dosadašnjom dodelom. Ne sumnjam da ce buduci a skori izbori doneti neke nove odluke, rasplete, vlasničke kombinacije i ideje koje ce biti začete i procesuirane partijskim i koalicionim dogovorima koji će imati uticaja i na stanje u etru. Tek ćemo biti svedoci vlasničkih pregrupisavanja i situacije da ovdašnji prostor postaje startna pozicija za dalje osvajanje medijskog prostora jugoistočne Evrope. Jesen koja nam dolazi nužno će nam doneti i akciju gašenja nelegalnih stanica u etru. Voleo bih da vidim argumentovanu, zakonom zasnovanu akciju koja će me kao poreskog obveznika uveriti da živim u zemlji gde se poštuje red i gde državni organi bez izuzetka sprovode odluke nadležnih organa. Ovo me zanima zato što znam i kolika je cena zakupa nacionalne frekvencije. Mislim da ovaj aspekt priče naročito zanima i strane investitore u srpski medijski prostor. Spadam u red onih koji smatraju da je ovdašnje medijsko i reklamno tržište suviše malo da bi moglo da izdrži pet privatnih kanala i dva kanala javnog servisa. Iako spadamo u tržišta gde ukupni marketinški budžet jos uvek raste po stopi od oko 20% godišnje to još uvek ne znači da od toga može da se na pravi način izdržava toliko radio i televizijskih stanica. Plašim se da će borba za što boljim rejtinzima na ovakvom medijskom tržištu dobiti još više na značaju i da ćemo u toj surovoj borbi sve više biti svedoci kako izgleda kada se javni servis utrkuje sa komercijalnim televizijama imajući pritom dodatni prihod od pretplate. Očekujem da novi Upravni odbor u tom smislu učini napor da se što pre iz sistema RTS-a izdvoji posebno preduzeće koje će brinuti o predajničkoj mreži koje već sada koriste i ostale komercijalne televizije.Ovakva borba učiniće da kanali sve više liče jedan na drugi jer će svi kidisati na iste marketinške budžete. Tu već sada nema milosti a ulaskom još ozbiljnijih igrača na inače kompetitivno tržište borba za rejtinge i naklonost auditorijuma će se tek zaoštriti. Mislim da će vreme ispred nas doneti blisku saradnju i solidarnost medijskih kuća koje će ubuduće prepoznavati zajedničke interese. Opstrukcije i međusobne sujete tako svojstvene ovdašnjem menatalitetu biće nam loš saveznik. Ne očekujem pravljenje političkih, medijskih, opozicionih i nevladinih frontova kakvi su bili nužni pre šest i više godina ali i ne odbacujem to kao rešenje za borbu protiv govora mršnje koji se ponekad zastrašujuće širi kao duh iz boce. U narednom periodu očekujem da mnoge lokalne stanice, članice ANEM-a odlukama Saveta Republičke radiodfiuzne agencije verifkuju svoje dugogodišnje postojanje i značaj i opstanu u etru na zakoniti način. Očekujem i da se na pravi način privede kraju proces privatizacije opštinskih stanica i da ove stanice ne postanu razglasne stanice lokalnih vlasti ili plen lokalnih tajkuna. Možda sam preterani optimista ali želim da verujem da stvari ovde mogu i moraju da izgledaju bolje. Očekujem da će edukacija i priliv mladih, obrazovanih i neopterećenih ljudi uticati da se i u sferi elektronskih medija stvari pomere nabolje. Mislim da možemo da pravimo bolje društvo i da se učimo na greškama koje su pravljene. Potrebno je malo više hrabrosti da se otvaraju bolne teme naše prošlosti i sadašnjosti, da se još više ulaže u istraživačko novinarstvo i sadržaje koji otvaraju i izazivaju plodotvorne rasprave i diskusije neophodne društvu u tranziciji koje jos čeka da zauzme bolje mesto u regionalnom, evropskom i svetskom okruženju. Hoću i želim da verujem da je to ostvarivo. Saša Mirković, Predsednik ANEM-a Časopis "LINK", juli/avgust 2006