24. 10. 2006

SEVERNA KOREJA, TURKMENISTAN I ERITREJA MEĐU ZEMLJAMA U KOJIMA JE SLOBODA ŠTAMPE NAJVIŠE UGROŽENA

Situacija se pogoršava u Francuskoj, Americi i Japanu Razlike između zemalja Evropske unije se produbljuju U petom godišnjem Indeksu slobode štampe Reportera bez granica koji je danas objavljen, nove zemlje su se našle na pozicijama ispred zemalja zapadne demokratije, a u zemljama u kojima je sloboda štampe najviše ugrožena situacija je nepromenjena. «Na žalost, ništa se nije promenilo u zemljama koje drastično krše slobodu štampe», saopštila je ova organizacija i dodala da «novinari u Severenoj Koreji, Eritreji, Turkmenistanu, Kubi, Burmi i Kini još uvek rizikuju svoje živote i slobodu pokušavajući da informišu javnost. Ovo su jako ozbiljni slučajevi i neophodno je da lideri ovih zemalja prihvate kritiku i prestanu sa praksom obrušavanja na medije.« «Svake godine nove zemlje iz manje razvijenih delova sveta zauzimaju više pozicije na Indeksu i pozicioniraju se iznad nekih evropskih zemalja ili Sjedinjenih američkih država. Ovo su odlične vesti koje nam iznova pokazuju da, iako veoma siromašne, ove zemlje mogu s puno pažnje negovati slobodu medija. S druge strane, kontinuiran stabilni proces urušavanja medijskih sloboda u Americi, Francuskoj i Japanu izaziva veliku zabrinutost.» saopštili su Reporteri bez granica. Zemlje koje najviše krše slobodu štampe – Severna Koreja, koja je na samom dnu Indeksa, na 168. mestu, Turkmenistan, na 167. mestu, i Eritreja – nastavili su sa represijom. Mučenička smrt turkmenistanskog novinara Ogulspara Muradova pokazuje da je čovek na čelu ove zemlje, «doživotni predsednik» Saparmurat Nijazov, spreman na najsurovije nasilje protiv svih koji se usude da ga kritikuju. Reporteri bez granica su takođe izuzetno zabrinuti za nekoliko novinara iz Eritreje koji su već više od pet godina zatvoreni u tajnosti. Kim Jong Il, svemoćni vođa Severne Koreje, i dalje u potpunosti kontroliše medije. Zemlje na severu Evrope su još jednom zauzele pozicije na vrhu Indeksa. Finska, Irska, Island i Holandija koje dele prvo mesto nemaju nijedan zabeležen slučaj cenzure, pretnji, zastrašivanja ili fizičke odmazde nad novinarima. Urušavanje medijskih sloboda u Americi i Japanu; Francuska ponovo zauzima niže pozicije u odnosu na prethodnu godinu Od 2002. kada je merenje Indeksa započelo i kada su zauzimale 17. mesto, Sjedinjene američke države su se spustile za još celih devet mesta od prošle godine i sada su na 53. mestu. Odnosi između medija i Bušove administracije naglo su se zaoštrili od trenutka kada je predsednik pod izgovorom «nacionalne bezbednosti» počeo da sumnjiči svakog novinara koji bi doveo u pitanje njegov «rat protiv terorizma». Federalni sudovi, nasuprot državnim, revnosno i sa puno žara odbijaju da priznaju pravo medija da zaštite svoje izvore, i čak prete novinarima čija istraživanja nemaju nikakve veze sa terorizmom. Slobodni novinar i bloger Džoš Volf zatvoren je nakon što je odbio da preda svoju video arhivu. Sudanski kamerman Sami Alhaj koji radi za panarapsku TV stanicu Al Džaziru nalazi se od juna 2002. u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo, gde je zadržan bez suđenja. Fotografa Asošijetid Presa, Bilala Huseina, američke vlasti drže u pritvoru u Iraku od aprila ove godine. Francuska (na 35. mestu) pozicionirala se pet mesta niže u odnosu na prošlogodišnji Indeks, a u periodu od pet godina merenja ukupno je nazadovala za 24 mesta. Medijske organizacije i sindikati su veoma zabrinuti zbog sve češćih pretresa novinarskih redakcija i domova novinara. Avgust 2005. bio je posebno loš period za francuske novinare; tada je nekoliko njih fizički napadnuto a nekolicini je prećeno tokom rasprave sindikata oko privatizacije korzikanskog preduzeća SNCM i nasilnih demonstracija u predgrađima francuskih gradova u novembru 2005. Porast nacionalizma i uvođenje sistema ekskluzivnih pres klubova ugrozili su demokratski napredak u Japanu i spustili ga za 14. mesta na 51. mesto u Indeksu. Na novine Nihon Kejzai bačene su zapaljive bombe a nekoliko novinara je fizički napadnuto od strane priradnika ekstremne desnice. Posledice svađe oko "karikatura o Muhamedu” Danska (19. mesto) pala je sa prvog mesta koje je delila sa ostalim skandinavskim zemljama zbog ozbiljnih pretnji upućenih autoru karikatura o Muhamedu koji su objavljene u ovoj zemlji u jesen 2005. Prvi put u poslednjih nekoliko godina, u ovoj zemlji koja veoma poštuje građanske slobode, novinari su imali zaštitu policije u periodu kada su im upućivane pretnje zbog svog profesionalnog rada. Jemen (na 149. mestu) pao je za 4. mesta, uglavnom zbog hapšenja nekoliko novinara i zatvaranja novina koje su štampale pomenute karikature. Iz istog razloga, novinari su imali problema u Alžiru (126. mesto), Jordanu (109. mesto), Indoneziji (103. mesto) i Indiji (105. mesto). Ali, osim Jemena i Saudijske Arabije (na 161. mestu), sve zemlje arapskog poluostrva su značajno bolje rangirane. Kuvajt (73. mesto) zadržao je isto mesto na čelu ove grupe zemalja, nešto ispred Ujedinjenih arapskih emirata (77. mesto) i Katara (80. mesto). Razlike između zemalja Evropske unije se produbljuju Prvih 15. pozicija pripadaju zemljama Evropske unije, osim Norveške (na 6. mestu) i Švajcarske (na 8. mestu). Većina zemalja na čelu Indeksa su iz severne Evrope. Od 25. zemalja Evropske unije, Poljska (58. mesto) i dalje je na najnižoj poziciji zbog porasta cenzure. Zatvorske i novčane kazne za klevetu i uvrede ličnog integriteta ili verskih osećanja su česte. Pokušaj kažnjavanja dnevnog lista Tagescajtung za “javnu uvredu državne institucije” nakon što su objavili satirični članak o predsedniku Lehu Kačinjskom tipičan je primer pokušaja kontrole medija od strane katoličko-konzervativne koalicije koja je došla na vlast u novembru 2005. Poljska deli ovu poziciju sa Rumunijom, čiji uspon na Indeksu pokazuje da članstvo ili kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji imaju pozitivan efekat na slobodu izražavanja u istočnoj Evropi. Rumunija je dekriminalizovala klevetu u junu 2006. Nemačka je pala na 23. mesto nakon serije incidenata, uključujući i priznanje državne obaveštajne službe da je više od jedne decenije protivzakonito nadgledala medije, krivičnog gonjenja dva novinara časopisa Sisero zbog “pomaganja u otkrivanju državnih tajni”, smrti crtača stripova dnevnika Tagešpigel i problema u pristupu informacijama od donošenja zakona o slobodi informisanja. Švajcarska je pala za sedam pozicija (sada na 8. mestu) uglavnom zahvaljujući krivičnom gonjenju dva medija prema članu 293. krivičnog zakona koji sankcioniše »objavljivanje vladinih tajnih debata«. Završetak Berluskonijeve ere doveo je i do poboljšanja pozicije Italije (sada na 40. mestu), kojoj je ranije više puta zamerano na zloupotrebi televizijskog programa od strane tadašnjeg premijera tokom kampanje za parlamentarne izbore u aprilu 2006. Španija je izgubila jedno mesto (i spustila se na 41.) zbog usvajanja restriktivnog radiodifuznog zakona od strane katalonske vlade. Represija primetna u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, metode raznolike Od svih zemalja Evrope, medijske slobode su najugroženije u zemljama bivšeg SSSR-a. Situacija u Rusiji (koja je na 147. mestu) i Belorusiji (na 151.) ne pokazuje znake poboljšanja. Rusija, koja pati od suštinskog nedostatka demokratije, polako ali sigurno uništava slobodne medije: industrijske grupacije bliske predsedniku Vladimiru Putinu kupuju skoro sve nezavisne medijske kuće, a usvojen jeiI zakon koji otežava rad nevladinim organizacijama. Svake godine u Rusiji nekoliko novinara postanu žrtve ubistva i ovi zločini prolaze potpuno nekažnjeno. Osoba koje je jula 2004. naručila ubistvo Pola Hlebnikova, urednika ruskog izdanja časopisa Forbs, i dalje je nepoznata javnosti. Ubistvo novinara istraživača Ane Politikovske početkom oktobra 2006. žalostan je predznak nadolazeće godine. U centralnoj Aziji predsednik Islam Krimov i dalje vlada Avganistanom (na 155. mestu) u sovjetskom stilu, a od pobune u Andižanu maja 2005. čvršćom rukom nego ikad. Stranim reporterima je teško da dobiju vize za ulazak u zemlju od februara 2006. kada je režim počeo da ih tretira kao problematične ili teroriste i kada su zatvorena dopisništva BBC-ja i Slobodne Evrope. Prebijanja i hapšenja predstavnika štampe su nastavljena; nezavisni novinar i predsednikov nećak Đamišid Karimov smešten je u mentalnu bolnicu u Samarkandu bez obrazloženja i mogućnosti poseta od strane porodice. Novajlije na vrhu Indeksa Dve zemlje su po prvi put ušle u prvih 20. Bolivija (na 16. mestu) nabolje je plasirana od manje razvijenih zemalja i tokom godine njeni novinari su imali jednak nivo slobode kao i njihove kolege u Kanadi ili Austriji. Međutim, rastuće razlike između državnih i privatnih medija i pristalica i protivnika predsednika Eva Moralesa mogle bi da iskomplikuju situaciju. Bosna i Hercegovina (na 19. mestu) nastavila je svoj postepeni uspon na lestvici Indeksa započet završetkom rata u bivšoj Jugoslaviji i sada je pozicionirana iznad svojih suseda, članica Evropske unije, Grčke (32. mesto) i Italije (40.) Gana (34. mesto) napredovala je za čitava 32. mesta i postala četvrta zemlja Afrike, odmah iza tri tradicionalna lidera ovog kontinenta – Benina (23.), Namibije (26.) i Mauricijusa (32. mesto). Ekonomski uslovi rada su i dalje teški za medije u Gani, ali više nisu ugroženi od strane vlasti. Panama (39. mesto) uživa u političkom miru koji je pospešio razvoj slobodnih i jakih medija i uslovio napredak od 27. mesta od prošle godine. Rat – uništitelj slobode štampe Liban je pao sa 56. na 107. mesto tokom perioda od pet godina. Mediji u zemlji pate u zatrovanoj političkoj atmosferi regiona, praćenoj serijom bombaških napada u 2005. i vojnim napadima Izraela u 2006. Libanskim medijima – koji su među najslobodnijim i najiskusnijim u arapskom svetu – očajnički je potreban mir i garancije bezbednosti. Nesposobnost Palestinske samouprave (134. mesto) da održi stabilnost na svojim teritorijama i ponašanje Izraela (135. mesto) van svojih granica ozbiljno ugrožavaju slobodu izražavanja na Srednjem istoku. Situacija je slična u Šri Lanki, koja je sa 51. mesta u 2002. u periodu mira, pala na 141. mesto zbog ponovnih borbi između vlade i pobunjeničkih snaga. Desetine tamilskih novinara fizički je napadnuto nakon što su ih obe strane optužile da su pristrasne u korist njihovih protivnika. Stanje slobode štampe u Nepalu (159. mesto) menja se shodno ternutnom stanju na bojnom polju koje potresa ovu zemlju već nekoliko godina. “Demokratska revolucija” i revolt protiv monarhije koji su nastupili od aprila ove godine odmah su rezultirali pojavom nekih od osnovnih sloboda. Očekuje se da će ova zemlja pokazati napredak već u narednom Indeksu. Dobrodošle promene režima Promene vladara nekad povoljno utiču na slobodu štampe kao na primer u slučaju Haitija, koji se popeo sa 125. na 87. mesto za samo dve godine nakon progona predsednika Žan-Bertana Aristida početkom 2004. Nekoliko ubistava novinara ostalo je nerazjašnjeno, ali nasilje nad medijima jenjava. Togo (66. mesto) napredovao je za 29. mesta od smrti predsednika Gnasingbe Ejadema u februaru 2005, stupanja njegovog sina na vlast i napora da uspostavi mir sa opozicijom podržanih od strane međunarodne zajednice. Puč u Mauritaniji u avgustu 2005. okončao je tešku cenzuru lokalnih medija i pozicionirao ovu zemlju na 77. mesto Indeksa nakon 138. mesta u 2004. Ovo je jedno od najvećih poboljšanja u Indeksu. Indeks slobode štampe u svetu za 2006. - rezultati Mesto Zemlja Bodovi 1 Finska 0,50 - Island 0,50 - Irska 0,50 - Holandija 0,50 5 Češka republika 0,75 6 Estonija 2,00 - Norveška 2,00 8 Slovačka 2,50 - Švajcarska 2,50 10 Mađarska 3,00 - Latvija 3,00 - Portugalija 3,00 - Slovenija 3,00 14 Belgija 4,00 - Švedska 4,00 16 Austrija 4,50 - Bolivija 4,50 - Kanada 4,50 19 Bosna i Hercegovina 5,00 - Danska 5,00 - Novi Zeland 5,00 - Trinidad i Tobago 5,00 23 Benin 5,50 - Nemačka 5,50 - Jamajka 5,50 26 Namibija 6,00 27 Litvanija 6,50 - Velika Britanija 6,50 29 Kostarika 6,67 30 Kipar 7,50 31 Južna Koreja 7,75 32 Grčka 8,00 - Mauricijus 8,00 34 Gana 8,50 35 Australija 9,00 - Bugarska 9,00 - Francuska 9,00 - Mali 9,00 39 Panama 9,50 40 Italija 9,90 41 El Salvador 10,00 - Španija 10,00 43 Tajvan 10,50 44 Južna Afrika 11,25 45 Kapo Verde 11,50 - Makedonija 11,50 - Mozambik 11,50 - Srbija i Crna Gora 11,50 49 Čile 11,63 50 Izrael 12,00 51 Japan 12,50 52 Dominikanska Republika 12,75 53 Bocvana 13,00 - Hrvatska 13,00 - Tonga 13,00 - Sjedinjene američke države 13,00 57 Urugvaj 13,75 58 Fidži 14,00 - Hong-Kong 14,00 - Poljska 14,00 - Rumunija 14,00 62 Centralna afrička republika 14,50 - Kipar (Severni) 14,50 - Gvineja-Bisao 14,50 - Honduras 14,50 66 Madagaskar 15,00 - Togo 15,00 68 Ekvador 15,25 69 Nikaragva 15,50 70 Burkina Faso 16,00 - Kosovo 16,00 - Lesoto 16,00 73 Kongo 17,00 - Kuvajt 17,00 75 Brazil 17,17 76 Argentina 17,30 77 Mauritania 17,50 - Senegal 17,50 - Ujedinjeni arapski emirati 17,50 80 Albanija 18,00 - Katar 18,00 82 Paragvaj 18,25 83 Istočni Timor 18,50 84 Liberija 19,00 85 Moldavija 19,17 86 Mongolija 19,25 87 Haiti 19,50 88 Tanzanija 19,82 89 Gruzija 21,00 90 Gvatemala 21,25 91 Angola 21,50 92 Malezija 22,25 93 Komoro 22,50 - Zambija 22,50 95 Niger 24,50 - Sejšelska ostrva 24,50 97 Maroko 24,83 98 Butan 25,00 - Obala slonovače 25,00 - Turska 25,00 101 Armenija 25,50 - Malavi 25,50 103 Indonezija 26,00 - Sijera Leone 26,00 105 Indija 26,50 - Ukraina 26,50 107 Liban 27,00 108 Kambodža 27,25 109 Gvineja 27,50 - Jordan 27,50 111 Bahrein 28,00 112 Kamerun 28,25 - Peru 28,25 114 Gabon 28,50 115 Venecuela 29,00 116 Uganda 29,83 117 Tadžikistan 30,00 118 Kenija 30,25 119 Sjedninjene američke države (ekstrateritorijalne) 31,50 120 Nigerija 32,23 121 Džabuti 33,00 122 Tajland 33,50 123 Kirgistan 34,00 124 Čad 35,50 125 Burundi 39,83 126 Alžir 40,00 127 Svazilend 40,50 128 Kazahstan 41,00 - Ruanda 41,00 130 Avganistan 44,25 131 Kolumbija 44,75 132 Meksiko 45,83 133 Egipat 46,25 134 Palestinska samouprava 46,75 135 Azerbejdžan 47,00 - Izrael (ekstrateritorijalni) 47,00 137 Bangladeš 48,00 - Ekvatorska Gvineja 48,00 139 Sudan 48,13 140 Zimbabve 50,00 141 Šri Lanka 50,75 142 Demokratska Republika Kongo 51,00 - Filipini 51,00 144 Maldivi 51,25 - Somalija 51,25 146 Singapur 51,50 147 Rusija 52,50 148 Tunis 53,75 149 Gambija 54,00 - Jemen 54,00 151 Belorusija 57,00 152 Libija 62,50 153 Sirija 63,00 154 Irak 66,83 155 Vijetnam 67,25 156 Laos 67,50 157 Pakistan 70,33 158 Uzbekistan 71,00 159 Nepal 73,50 160 Etiopija 75,00 161 Saudijska Arabija 76,00 162 Iran 90,88 163 Kina 94,00 164 Burma 94,75 165 Kuba 95,00 166 Eritreja 97,50 167 Turkmenistan 98,50 168 Severna Koreja 109,00 Upitnik za sastavljanje Indeksa slobode štampe u svetu za 2006. - za period od 1. septembra 2005. do 1. septembra 2006. - 1. Koliko novinara je ubijeno? 2. Koliko novinara je ubijeno uz umešanost države? 3. Koliko novinara je uhapšeno i zatvoreno (i na koliko dugo)? 4. Koliko novinara je trenutno u zatvoru i služi tešku kaznu (više od jedne godine) za prekršaj medijske prirode? 5. Da li su zabeležene pretnje novinarima i u kom broju? 6. Koliko novinara je fizički napadnuto ili povređeno? 7. Koliko novinara je pobeglo iz zemlje? 8. Da li su zabeleženi slučajevi nelegalnog zatvaranja novinara (bez naloga za hapšenje, uz kršenje predviđenog maksimuma za pritvor i bez pojavljivanja pred sudom)? 9. Da li su zabeleženi slučajevi mučenja ili maltretiranja novinara? 10. Da li su zabeleženi slučajevi kidnapovanja novinara ili uzimanja za taoce? 11. Da li su zabeleženi slučajevi nestanka novinara? 12. Da li su zabeleženi slučajevi napada na novinare od strane naoružanih paravojnih formacija ili tajnih organizacija? 13. Da li su zabeleženi slučajevi terorističkih akcija usmerenih na novinare i medijske kuće? 14. Da li su zabeleženi slučajevi nepravilnog novčanog kažnjavanja, pozivanja na sud ili drugih neregularnih pravnih postupaka protiv novinara ili medijskih kuća? 15. Da li je uobičajen izostanak krivičnog gonjenja odgovornih za ozbiljna kršenja slobode štampe? 16. Da li su zabeleženi slučajevi izricanja zatvorskih kazni za prekršaje medijske prirode koji su definisani zakonom? 17. Da li su zabeleženi slučajevi napada ili pretnji upućenih porodicama, prijateljima ili kolegama novinara? 18. Da li su zabeleženi slučajevi nadgledanja i praćenja novinara (prisluškivanje telefona, praćenje itd.)? 19. Da li su zabeleženi problemi prilikom pokušaja pristupa javnim i zvaničnim informacijama (odbijanje nadležnih da pruže informacije, selektivno davanje informacija shodno uređivačkoj politici određenog medija itd.)? 20. Da li su zabeleženi slučajevi zabrane ili ograničavanja pristupa novinara bilo kom regionu zemlje (zvanične zabrane, stroge kontrole itd.)? 21. Da li su zabeleženi slučajevi cenzure, preuzimanja ili upada u medijske kuće? (i u kom broju?) 22. Da li su zabeleženi slučajevi policijskog pretraživanja medija ili domova novinara? 23. Da li su zabeleženi slučajevi nadgledanja i praćenja rada stranih novinara u vašoj zemlji? 24. Da li su zabeleženi slučajevi deportacije stranih novinara? 25. Da li su zabeleženi problemi prilikom procedure izdavanja viza za novinare (neprimerena kašnjenja, zahtev za listom imena ljudi koje će novinar intervjuisati u inostranstvu itd.)? 26. Da li su zabeleženi slučajevi cenzure ili preuzimanja stranih novina? 27. Da li su zabeleženi slučajevi ometanja frekvencija stranih emitera ili selektivnog dodeljivanja satelitskih tanjira? 28. Da li su postoje nezavisni ili opozicioni informativni mediji? 29. Da li su postoji zvanično telo za cenzuru koje sistematski proverava sve medijske sadržaje pre objavljivanja? 30. Da li su zabeleženi slučajevi rutinske samocenzure u privatnim medijima? 31. Da li su određene teme u kategoriji tabua (vojne trupe, korupcija u vladi, religija, opozicija, zahtevi separatista, ljudska prava, itd.)? 32. Da li država ima monopol nad televizijom? 33. Da li država ima monopol nad radijom? 34. Da li država ima monopol nad kapacitetima za štampanje i distribuciju štampe? 35. Da li su država kontroliše uređivačku politiku medija u sopstvenom vlasništvu? 36. Da li su zabeleženi slučajevi neregularnog otpuštanja novinara u medijima u vlasništvu države? 37. Da li su zabeleženi slučajevi prinude novinara putem pretnji i maltretiranja da prestanu sa radom? 38. Da li opozicija ima pristup državnim medijima? 39. Da li postoje neophodni preduslovi za bavljenje novinarskom profesijom (obavezni sertifikat o završenom kursu, članstvo u novinarskom institutu itd)? 40. Da li su zabeleženi slučajevi kontrole oglašavanja (da vlada obustavi kupovinu prostora u novinama ili vrši pritisak na privatne firme da bojkotuju određene medijske kuće)? 41. Da li postoji neopravdana zabrana stranih ulaganja u medije? 42. Da li je potrebno pribaviti dozvolu pre pokretanja novina ili magazina? 43. Da li su zabeleženi slučajevi kršenja prava na privatnost novinarskih izvora? 44. Da li su postoji ozbiljna pretnja raznolikosti u informisanju, uključujući i jednoobraznost u vlasništvu medija? 45. Da li postoji monopol države nad internet provajdingom? 46. Da li su internet porvajderi primorani da filtriraju pristup vebsajtovima? 47. Da li su određeni vebsajtovi ugašeni tokom ovog perioda? 48. Da li su internet provajderi zakonski odgovorni za sadržaj vebsajtova koje hostuju? 49. Da li su zabeleženi slučajevi zatvaranja sajber disidenata ili blogera (i u kom broju)? 50. Da li su zabeleženi slučajevi maltretiranja ili fizičkih napada na sajber disidente ili blogere (i u kom broju)? Kako je Indeks sastavljen Indeks meri stanje slobode štampe u svetu. On odražava stepen slobode novinara i medijskih organizacija u svakoj zemlji kao i napore koje država ulaže da bi poštovala te slobode i da bi ih poštovalo društvo u celini. Svaka zemlja ima mesto u Indeksu i bodove koji zajedno daju rezultat – slobodu štampe. Zemlja može da promeni poziciju u Indeksu iz godine u godinu, čak iako zadrži iste bodove i obrnuto. Formiran je isključivo na osnovu događaja u periodu od 1. septembra 2005. do 1. septembra 2006. Ovaj Indeks ne beleži generalno kršenje ljudskih prava, već samo medijskih sloboda. Reporteri bez granica sastavili su upitnik sa 50 kriterijuma prema kojima se procenjuju stanje slobode izražavanja u svakoj zemlji. On uključuje sve vrste nasilja koje su direktno usmerene na novinare (ubistva, zatvaranja, fizički napad i pretnje) i na informativne medije (cenzuru, konfiskovanje imovine, upade u prostorije, pretraživanja redakcija i maltretiranja). Upitnik registruje i stepen oslobađanja od odgovornosti i nekažnjavanja onih koji su odgovorni za ova nasilja. Takođe beleži i zakonodavne mere putem kojih se vrši pritisak na informativne medije (kazne za prekršaje medijske prirode, postojanje državnog monopola u određenim oblastima rada medija i postojanje regulatornog tela) i ponašanje vlasti prema medijima u vlasništvu države i stranim medijima. Beleži i glavne prepreke slobodnom protoku informacija na internetu. U Indeks su uključene ne samo zloupotrebe od strane države, već i one koje su počinile naoružane paravojne formacije, tajne organizacije ili grupe koje vrše pritisak na medije i koje mogu predstavljati realnu opasnost po slobodu štampe. Upitnik je poslat organizacijama partnerima Reportera bez granica (na adrese 14. grupacija za slobodu štampe na pet kontinenata), na adrese 130. dopisnika Reportera širom sveta, kao i novinarima, istraživačima, pravnim ekspertima i aktivistima iz oblasti ljudskih prava. Formula Reportera bez granica je zatim primenjena na rezultate kako bi svaka zemlja dobila određeni broj bodova. Statistički institut Univerziteta u Parizu obezbedio je podršku i savete kako bi obrada podataka bila pouzdana itemeljna. 168. zemalja koje se nalaze u Indeksu su one za koje je više nezavisnih izvora poslalo kompletno popunjene upitnike. Ostale zemlje nisu uključene zbog nedostatka pouzdanih podataka. Kada više zamalja deli isto mesto u Indeksu, poređane su po abecednom redu. Indeks nipošto ne bi trebalo smatrati indikatorom kvaliteta medija u pomenutim zemaljama. REPORTERI BEZ GRANICA BRANE ZATVORENE NOVINARE I SLOBODU ŠTAMPE ŠIROM SVETA. POSTOJI DEVET MEĐUNARODNIH OGRANAKA U AUSTRIJI, BELGIJI, KANADI, FRANCUSKOJ, NEMAČKOJ, ITALIJI, ŠPANIJI, ŠVEDSKOJ I ŠVAJCARSKOJ. PREDSTAVNICI REPORTERA BEZ GRANICA NALAZE SE I U BANKOKU, LONDONU, NJUJORKU, TOKIJU I VAŠINGTONU. DOPISNICI RADE U VIŠE OD 120. ZEMALJA SVETA.