03. 05. 2007

PET MINUTA GROMOGLASNE TIŠINE NA DAN SLOBODE MEDIJA

Kako sprovesti akciju PET MINUTA GROMOGLASNE TIŠINE 3. maja, na Svetski dan slobode medija:

ŠTAMPANI MEDIJI:
Molimo kolege da od 11.55 do 12.00 sati prekinu sve aktivnosti i pročitaju Proglas "Dugo čekanje slobode", a da izdanja za 3. maj sadrže i Proglas "Dugo čekanje slobode".

RADIO:
Molimo kolege da od 11.55 do 12.00 sati prekinu redovan program, pročitaju Proglas "Dugo čekanje slobode" ili puštaju laganu instrumentalnu muziku.

TELEVIZIJE:

Molimo kolege da od 11.55 do 12 sati prekinuredovan program, pročitaju Proglas "Dugo čekanje slobode" ili jedan njegov deo ili da ga odštampaju na telopu.

Kolege koje 3. maja budu na radnim zadacima van stanica, naročito na sednicama vladinih organa i tela lokalne samouprave, političkih stranaka itd. molimo da se akciji priključe tako što će od 11.55 do 12.00 sati ustati i stajati u tišini ili napustiti prostoriju tih pet minuta.

U Beogradu: 27. april 2007. god

Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nadežda Gaće, predsednik

Granski sindikat medija "Nezavisnost"
Branislav Čanak, predsednik

Dugo čekanje slobode

Sloboda štampe se, kao ni druge slobode, na poklanja. Ona nije odraz potrebe, već slika stanja. Kada država odlučuje o potrebama, tu se nikada neće naći slobode. Kada pogledate kako neka država fukcioniše, hteli-ne, hteli, videćete u kakvom stanju su slobode. Kada država zauzda slobodu govora, to se neće videti kao što se vidi manjak slobode štampe. Dozvolite slobodu govora, ograničite slobodu štampe i-prva sloboda postaje neostvariva.

Srbija je prošla nekoliko, manje ili više sličnih,faza ataka na slobodu štampe. Taj kontinuitet menjao je ideološke predznake, ali uporno traje blizu 80 godina. I, uvek je služio istoj svrsi-oslobađao je vladare i njihove klanove od bilo kakve odgovornosti pred narodom, a narod je onemogućavao da sazna svoju moć, pretvori je u vizije i među svojim pojedincima pronađe najbolje.

Mehanizmi uskraćivanja slobode štampe su uvek, kao njihovi kreatori, prilično primitivni. Ipak, donose nesagledive posledice. Naćalost, u tome im pomažu i medijski poslenici i javnost, konzumenti medija. U velikim udarima na medije dobar deo zatečene generacije novinara i urednika bi pokleknuo pod prvim udarom, a već u drugoj generaciji konzumenata došlo bi do visokog stepena nezainteresovanosti za kvalitet, a, naročito, za demokratsku upotrebnu vrednost medijskog proizvoda. Tada realno počinje diktatura.

U diktaturama novinari imaju ili lažan ili nikakav društveni status. U socijalizmu su bili društveno-politički radnici, danas nisu čak ni radnici. Danas su potrošna roba. Od svih rana koje ima današnja Srbija, jedna od najdubljih je svakako ona koja ide do njenog srca, do smisla opstajanja. Na toj magistrali života sve je manje slobode štampe, a u slivniku duž magistrale sve ćete češće naći odbačenog, pa, čak i ubijenog novinara. Srbija će uskoro doživeti da njeno dozivanje demokratije neće imati ko da saopšti. A, onda, ondaće i dozivanje utihnuti. Jer,ne može se dočekati nijedna sloboda bez slobode štampe.

U Beogradu: 3. maj 2007. godine